ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Осетљива издаја - 58. БИТЕФ

ИМЕРЗИВНИ пројекат о Челси Менинг, америчком војном аналитичару (аналитичарки), чијом заслугом је свет сазнао истину о америчким ратовима и тортури у војним логорима(затворима), Ирена Ристић и Ђорђе Живадиновић Гргур заснивају на мултимедијалном, вишезначном приступу материјалу, који би могао да буде и шпијунски филм, на трагу Ле Кареа:

Фото Приватна архива

Менинг је, као мушкарац, био војни обавештајац, открио стотине докумената јавности, осуђен на 35 година затвора, првог дана по пресуди тражио хормонску терапију за промену пола, помилован(а) после седам година, по одбијању да сведочи против Асанжа, ослобођен(а) после десетогодишњег утамничења...

Аутори најпре покажу групама гледалаца макете затворских објеката где је Челси Менинг чамила, штампане материјале на српском и енглеском језику, видео је такође укључен...

Све би могло да се настави као имерзивна позоришна представа, када овај "претрес" не би био само дебата о различитим мишљењима и судовима за дело особе, која је учинила за своју домовину смрти грех, издају, а за остали свет врхунску, немерљиву услугу, а не њена исповест. Зашто се о њој тако мало зна, питање је које је кључно драмско полазиште овог истраживања. Требало би рећи сценског истраживања, да се овај пројекат тиче театра у ма ком тренутку свога трајања, осим у травестији Ђорђа Живадиновића Гргура, његовом физичком перформансу и глумљеном конфликту између двоје аутора о теми третмана и озбиљности истраживања које спроводе.

Све у представи "Шта би рекла Челси Менинг" је, такође, на пола пута: публика пресечена на учеснике и посматраче (може да се бира), терапеутски приступ анкетирању учесника-гледалаца о мотиву за њихов суд, елементи предавања-перформанса, у сегментима читања изјава других учесника у претходним "претресима"... Као још један проблем приступа за који су се определили аутори пројекта, испоставља се некохерентност у избора главне "драмске" теме. Да ли је важнија тзв издаја домовине Челси Менинг и перцепција тога ван САД, или њена(његова) транссексуалност, која, логично, са "издајом" нема никакве додирне тачке, док са скрајнутом медијском перцепцијом, можда, и има...

Утисак, да је све in progress, у току, није драмске, нити сценске природе, да би се могло дефинисати као театар. Имерзивно, документарно, глумљено, разломљено на некохерентне сегменте, истраживање о позоришно релевентној теми се расплињује и постаје монотоно, што свакако позоришту не припада. Најзад, истина, одговор, катарза, остају за следећи "претрес"...

Бирајући тзв (јер не припадају све овом жанру) предавања перформансе за "гласове из региона", ауторси тим Битефа није до сада понудио представу која би, избором теме о којој се говори, била заиста релевантна за Главни програм фестивала. Увидом у програм већ поменуте "Битеф полифоније" може се видети да и ова представа, групе "Хоп.Ла", која има реални значај у мапирању друштвених аномалија, више припада том, све ове године значајном пратећем програму елитног фестивала.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Глембајевштина као синдром болести

30. 09. 2024. у 06:15 >> 18:41

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Љубав са последицама - 58. БИТЕФ

29. 09. 2024. у 16:06

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Античка драма из нашег живота - 58. БИТЕФ

28. 09. 2024. у 05:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Лет у месту-58. БИТЕФ

27. 09. 2024. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације