КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама

ЧИТАЈУЋИ књигу есеја Мирослава Максимовића "Лој, новац, реч" ("Чигоја штампа") суочавамо се с реалношћу времена у којем живимо.

Фото: Приватна архива

Иако то, неминовно, чинимо свакодневно, ова књига нам значи зато што нам изоштрава видике и слику која је често замућена, каткад спектакуларна, обмањујућа или гротескна...

У тој књизи је све јасно, чак више него што нам се то свиђа. Поред тога што показује и сву слојевитост историје, друштва, геополитике, стваралаштва, вероватно без намере аутора, показује и дугорочне ефекте стварања, његове моћи о којима се данас мало мисли.

Шта аутора ове књиге чини специфичним, у већој мери, али не сасвим, поузданим хроничарем савремености? Нешто што, на први поглед, бар већини људи, делује сасвим парадоксално. Чињеница да је Мирослав Максимовић песник. Како песници могу сведочити о стварности у којој су затечени када јој се они, од када постоје, на различите начине опиру? Могу, заиста, док пишу. Док стварају врхунску поезију бринући само о речима, њиховом значењу и звучању. Могу, више смо се пута уверили, и када пишу у прози, опет захваљујући сопственом високоосетљивом бићу и таленту који се прелива и у друге жанрове које ови такође изаберу за свој израз. Могу и зато што је, како учимо од Мирослава Максимовића, простор уметничког стварања уједно и простор слободе, а слобода је начин живљења и она за песника нема алтернативу. То је његово природно стање.

Отуда, логично је да размотримо увиде некога ко о слободи тако мисли и који је живи, јер у данашњем времену готово да нема таквих људи. Не зато што други нису довољно добри већ најпре зато што нису сви песници јер по природи ствари то не могу сви ни бити; потом зато што не могу ни сви бити субверзивни. Субверзивност је, дубоко верујемо, повезана с карактером и постојањем ничим засенчене унутрашње слободе. Поред тога, наши увиди казују, и не само наши, да се с протоком времена човекова склоност бунту, на било који начин, смањује, чак и када је реч о популацији младих људи, па и уметника. Та склоност у обрнутој је сразмери "с политичком коректношћу, с поравнавајућим осредњаштвом" (Мило Ломпар).

Фото промо

Борба против наведених феномена, опет по Милу Ломпару, јесте борба за вредност и то она која се манифестује пасивним отпором. Иако Мирослав Максимовић сматра да је поезија у свету какав је данас сувишна и да се оних код којих је моћ (на различитим друштвеним пољима), она уопште не тиче, слободни смо да приметимо да у вези с тим није у праву. И поезија је тај пасиван отпор која својим настајањем и постојањем константно говори не "коректним дрвосечама", "цепању по стандардима", "дубоком орању по површини", "грађењу мапе пута", "грађењу грађења" уопште, "гађању рибе, одозго, томахавком", "невладиним експертима са штаповима" и без њих, "равнању снега"...

Све то лепо смо научили из поезије Мирослава Максимовића - која нам је и даље потребна и чији "ситан рад" (Мило Ломпар) је очигледан, као и њени ефекти. Без ње, као и без поезије других великих, пре свега националних песника, процес редефинисања човека текао би глатко. Можда би се и могао остварити грађењем "несвојствене својствености" (Иван Миленковић). Овако, пред сведочанством поезије насупрот НВО агендама и "грађењу" маркетинга - то је немогуће. Једноставно - поезија није за (несвојствене) потрошаче, маркетинг не ради у свету читалаца и стваралаца, а ни паре.

Поезија данас, извесно, не дише како би требало у друштвеном простору, али носиоци креације, знамо већ, имају своје начине - стварност удишу на сламку - о чему је писао Горан Петровић - и неминовно га мењају, док рекламе смењују једна другу, док се омоти од станиола гужвају и бацају наоколо и тако "загађују природу" по конзумирању "слаткиша", нарочито оних из увоза, док потрошачи такође киселе "футошки купус (који није из Футога)" (по Мирославу Максимовићу), и конзумирају га, али само док сезона траје.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Кроз векове - на граници

03. 10. 2024. у 07:40

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Чудесни кутак

24. 09. 2024. у 17:21

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Посвећен нашој историји и култури

17. 09. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Вода и ватра "Срећна вода", Ненад Шапоња

11. 09. 2024. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације