ПОГЛЕД ИСКОСА: Муратов двоструки јубилеј
ПРЕМДА није ни са чим обележено, српски сликар Марко Мурат (Шипанска Лука поред Дубровника, 1864 - Дубровник, 1944) ове године слави двоструки јубилеј, 160 година од рођења и 80 година од смрти.

Ивана Живић, Фоти Приватна архива
Реч је о једном од последњих наших сликарских великана, реалиста који припада низу од Стеве Тодоровића, Паје Јовановића до Уроша Предића и Стевана Алексића. После њега наступа естетика модерног сликарства, мање строгог и захтевног у односу на стварност као ликовно полазиште, мада се и у Муратовом опусу уочавају утицаји пленеризма и импресионистичко искуство рада у природи и изучавања природног светла. То је код овог мајстора додатно изражено његовим медитеранским осећањем, сликама које преносе атмосферу приморја, сусрет мора, копна и сунца. Тако су и његове кључне слике као "Улазак цара Душана у Дубровник" (1899-1900), последњи изрази историјског сликарства које код нас исходи од Катарине Ивановић, између осталог и анализе чисто сликарских проблема пропорција и скраћења фигура на групној сцени, композиције, просторног односа фигура и улоге светлости на слици.
Свесни значаја овог последњег великог мајстора српског сликарства старог кова, стручно и надахнуто су му се обраћали и наши највећи ликовни критичари и историчари уметности, у распону од Надежде Петровић до Дејана Медаковића. Прва критика коју је славна сликарка и један од првих новијих српских ликовних критичара објавила, била је "Изложба слика Марка Мурата" 1904. године, у Летопису Матице српске. Аналитичан и исцрпан Медаковићев текст о овоме нашем сликару католику објављен је у три различита издања његове "Српске уметности у XIX веку". Мурат је био свестан улоге српског елемента у дубровачкој историји и култури; још је професор Јорјо Тадић радећи у дубровачком архиву утврдио да су сва старија документа у њему на ћирилици. Зато овде поменута слика са темом цара Душана осим чисто ликовних вредности има и историјску позадину подсећања српског права на Дубровник. Надежду Петровић је мање занимала империјална иконографија а више новина коју је Муратово сликарство донело, дах свежине и сунца у загушљив и потамнео свет сликарства романтизма и академског реализма, безбројих угледања на антику као полазиште и религијске и историјске сцене бечких и минхенских ђака. Уместо Курбеа и Лајбла, она у анализи Муратове изложбе помишља на Сегантинија, који је усмерио европско сликарство ка сунцу. Уочила је и везе Муратовог сликарства не само са историзмом и пленеризмом већ и са симболистима и прерафаелитима па и са југендстилом, помињући Беклина, Берн-Џонса и Росетија. Време на прелому векова било је у знаку синтезе старог и новог, па Надежда Петровић каже: "Марко Мурат је песник сликар, приморје га начини сањалицом, а потом песником и сликарем". Он је аутор "Елегије" и "Пролећа", цветни мајстор који је зраком своје светлости пробио таму атељеа.

ДРЖАВА ОДРЕДИЛА ОГРОМАН ПОРЕЗ ЗА КУЋУ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА: Ево колико мора да плаћа
ДРЖАВА је одредила огроман порез за кућу Жељка Митровића.
01. 04. 2025. у 14:12

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња
СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.
01. 04. 2025. у 12:17

ЈЕДАН РАКИЈА, А ДРУГИ... Нећете веровати КАКО се зову пси новог амбасадора САД у Србији Марка Брновића
МАРК Брновић је увек поносно истицао своје порекло, уосталом ћерке му се зову - Милена и Софија.
31. 03. 2025. у 19:31
Коментари (0)