ПОГЛЕД ИСКОСА: Ђуровићев Ерос Калос
ГРЧКА реч калос значи леп, а овде има еротску конотацију. Натпис је обично имао форму: властито име + калос.
"Појављивање птице грабљивице" колекција Феникс Михајловић
Особа која је поменута најчешће је била дечак, али постоје и слике и цртежи са девојчицама и женама када придев има облик кале. Стефан Н. Драгићевић примећује:
"Стари Грци имају четири речи за љубав. И свака од њих је име за различите појавне облике љубави. Једна од њих је ерос. Она је пандан на нашим просторима добро познате турске речи севда и њене изведенице севдах која представља стање љубавног заноса, који је непресушни извор надахнућа. Турци знају за даље степене утонућа у љубавну чар, као што су карасевдах и дерт. Зашто је ово важно за ликовну уметност?
Постоје историчари уметности као Павле Васић, професор и један од наших водећих експерата за европску и француску нововековну уметност, који су стваралаштво XVIII века сагледали и у кључу еротике. Рихард Мутер, значајни историчар уметности XIX века, уметност је дефинисао као еротски феномен. Еротика је духовна поетичка суштина, људска вертикала шарма и шика, толико другачија од порнографије. Ретки су сликари, цртачи и графичари као Жељко Ђуровић (Даниловград 1956) који се њоме истрајно, деценијама, из дела у дело баве. Реч је о избору по сродности, о темпераменту, о врелој крви и - љубави.
Еротичан је сам ликовни чин, нежно или снажније додиривање платна, његово миловање четком или путовање пера по белом телу папира. Ђуровић је у том смислу еротоман без премца, демијург свог еротизованог света. Ерос Калос је половина приче о његовом опусу.
У жару имагинације, вођен својим лепим музама, он ствара пре свега уметност ирационалне вероисповести, цртеж и слику повишене температуре. Не личи ни на кога, његов осунчани, медитерански колорит и цртеж заснован на сплетовима, пулсирању линија, на тајни вибрације једне линије, фамозној извијеној змијоликој S форми, путањи ка средишту феминилно лепог, линији коју су анализирали и писали о њој још стари европски уметници, чине га изузетним.
Ђуровић је и један од светских мајстора ars phantastica.Песникиња Марија Шимоковић помиње једног српског мислиоца који је рекао да се уметничко дело у суштини мери по томе колико се уметник примакао немогућем. У том смислу сећамо се и генијалне изјаве Леонарда да Винчија: "Желим да стварам чуда", коју је он спроводио у дело. Много од тих снова младости, о лепоти, жени и уметности има код Ђуровића; до слике и цртежа као и до жене често се стиже заобилазним путевима. Жељко (nomen est omen) је авантуриста духа, цртежа као путовања по црном мору туша. Прате га мали богови среће, ероти, он се увек издиже из вулгарног земаљског, из хтонског и ма колико се бавио чудовишним (једино се у српском језику префикс ове речи односи на чудо), узлеће ка небеском или према акватичком. Његови нови цртежи могу се видети у Малој галерији Дома Војске Србије до 20. јануара.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВОДИТЕЉКА БИЛА ЖРТВА МАНИЈАКА: Језиви детаљи прогањања, реаговала полиција
ВОДИТЕЉКА признаје да је због тога данима била уплашена...
21. 11. 2025. у 17:35
ЊЕГОВУ СМРТ НИКАДА НИЈЕ ПРЕЖАЛИЛА: Чкаљина унука лудо волела овог глумца (ФОТО)
ЈОВАНА је лудо волела свог колегу...
21. 11. 2025. у 18:20
ВОДИТЕЉ "ПИНКА" ДАО ОТКАЗ У ПРОГРАМУ УЖИВО Усред Националног дневника поручио: "Видимо се на неком другом месту"
"НАКОН пуних осам година, више нисам део ружичасте телевизије..."
21. 11. 2025. у 15:59
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: "Срби несвесно праве ову грешку за Аранђеловдан..."
СРПСКА православна црква и њени верници сутра обележавају славу Аранђеловдан за коју се везују бројни обичаји, а нарочито су људи у дилеми да ли се спрема жито, јер се Свети Архангел Михаило сматра "живим свецем".
21. 11. 2025. у 16:43
АЛКАРАЗ КАО ПРАВИ СРБИН: Погледајте шта му стоји крај ТВ-а - балканска естетика
КАРЛОС АЛКАРАЗ је на друштвеним мрежама објавио слику из дневне собе, а оно што је привукло пажњу српске публике није био он, већ окружење у којем се налази.
21. 11. 2025. у 22:45
РУСКЕ ВОЈНИКЕ ОД СМРТИ СПАСИЛА - СВИЊА: Погледајте драматичан снимак са украјинског ратишта (ВИДЕО)
ДВА руска војника су спасена од дизања у ваздух након што је свиња стала на противпешадијску мину коју су оставиле украјинске трупе у повлачењу.
21. 11. 2025. у 20:45
ТРАМПОВ ПЛАН САДРЖИ ДО САДА НЕВИЂЕНО ОБЕЋАЊЕ: "Велика победа за Зеленског и дугорочну безбедност Украјине"
МИРОВНИ план председника САД-а Доналда Трампа за Украјину садржи модел безбедносних гаранција налик члану 5 НАТО-а, што би обавезало САД и европске савезнике да напад на Украјину третирају као напад на целу „трансатлантску заједницу“, према нацрту који је објавио Axios.
21. 11. 2025. у 07:56
НАЈВЕЋА СИЛА ЕВРОПЕ РЕАГОВАЛА НА ТРАМПОВ ПЛАН: "У принципу подржавамо"
НЕМАЧКА влада саопштила је да "у принципу" подржава план Сједињених Америчких Држава за окончање рата у Украјини, али да остаје посвећена заштити украјинског суверенитета и обезбеђивању безбедносних гаранција за земљу.
21. 11. 2025. у 12:37
СВЕШТЕНИК ШОКИРАО ХРВАТСКУ: Иза олтара скривао мрачну тајну
У МАЛОМ месту крај Бенковца у Хрватској жупљане је најпре шокирало привођење жупника, а онда и неправомоћна пресуда за више казнених дела из домене дечје порнографије и сексуалног искоришћавања малолетника.
21. 11. 2025. у 13:24
Најновије из рубрике
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МАКЕДОНСКИХ АУТОРА "ОТКРИВАЊА" ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ ИГОРА СТАНКОВИЋА
ИЗЛОЖБА ће бити отворена до 25. новембра до 29. новембра.
21. 11. 2025. у 14:27
МИЛОШ ЖИВАНОВИЋ ДОБИТНИК КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“: Награђена поема „Обале добре воде“
Добитник регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ за 2025. , коју додељује Издавачка кућа „Партизанска књига“ из Кикинде, је Милош Живановић из Београда, за рукопис поеме „Обале добре воде“, једногласно је одлучио жири у којем су били Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић, председник жирија.
18. 11. 2025. у 13:54
"ИЗУЗЕТИ" НА ОТВАРАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОЗОРИШНОГ ФЕСТИВАЛА: Документовање трагедије
Извођењем представе „Изузети“, у режији Мие Kнежевић, у продукцији Народног позоришта Сомбор, по тексту Ђорђа Петровића, отворен је 30. Југословенски позоришни фестивал „Без превода“. У надметању за престижне „Ардалионе“ нашло се шест остварења, а завесу на јубиларно издање смотре театара из региона подигла је градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.
18. 11. 2025. у 12:57
„МУЗИКА СВЕТА“: Промоција књиге новинара Владимира Ђуричића у Малој дворани Коларчеве задужбине
КЊИГА „Музика света“ Владимира Ђуричића, објављена у издању Службеног гласника, представља својеврсно путовање кроз уметност, време и културе различитих народа.
18. 11. 2025. у 09:52
ПОЧИЊЕ РЕГИОНАЛНИ ФЕСТИВАЛ „БЕЗ ПРЕВОДА“: „Изузети“ на отварању
Јубиларни 30. Југословенски позоришни фестивал „Без превода“ почиње вечерас у Ужицу извођењем представе„Изузети“, у режији Мие Kнежевић, у продукцији Народног позоришта Сомбор, по тексту Ђорђа Петровића. До 22. новембра, публика и стручни жири видеће шест представа из региона, једну мање него до сада, јер први пут на репертоару неће бити ни једне представе из Хрватске.
17. 11. 2025. у 11:10
Коментари (0)