УМЕТЕ ЛИ ДА СЕ ИГРАТЕ: Радовић, Бећковић и Црнчевић на некадашњим "црвеним страницама" Недељних “Новости”

КЊИГОМ Мики-Лики и најлепша жена света (приредили Милош Радовић и Зорица Хаџић Радовић, обликовао Борут Вилд, Booka, 2024) обележили смо четрдесет година од смрти Душана Радовића.

Пријатељство Матија Бећковић, Брана Црнчевић и Душко Радовић, Фото Приватна архива

Поред избора из Радовићевих кратких прича и радио-драма, у књизи је објављено и 36 скица и цртежа, "жврљотина" које се могу схватити и као успутни део пишчевог разноликог стваралаштва. Цртежи су уметнути тако да читаоци могу да их исцепају и ураме - као успомену на Радовића и на ову књигу. Повод настанка ове својеврсне "књиге за читање и цепање" била је жеља да се широј читалачкој публици представи још увек недовољно позната страна књижевног рада Душана Радовића који у српској науци о књижевности у првом реду слови за једног од најзначајнијих писаца за децу.

У књизи Мики-Лики и најлепша жена света нашле су се кратке приче, апсурдне, ироничне и "окренуте наглавачке" које писца "Страшног лава", како је већ примећено, доводе у везу са Семјуелом Бекетом, Еженом Јонеском и Данилом Хармсом. Познато је да је један део ових прича писац објавио у књизи Плави жакет у Загребу 1983. године. За одређен број Радовићевих прича, пронађених у заоставштини, још увек не знамо када су написане и где су први пут биле штампане.

Заинтересована за време и контекст настанка ових кратких прича, а вођена присећањима Милоша Радовића да је својевремено у Вечерњим новостима његов отац објављивао у недељном или "црвеном додатку", у сарадњи са још неким писцима, духовите текстове који су тада били врло популарни, одлучила сам да истражим о којим прилозима и писцима је реч. Након прегледања десетак година овог листа, а све у трагању за Душаном Радовићем, открила сам о чему се заправо ради. Трагајући за једним, имала сам среће да сам наишла на још двојицу великих писаца - Матију Бећковића и Брану Црнчевића - и на њихову заједничку, данас заборављену, а врло интересантну књижевну игру.

Фото З. Јовановић

Сарадња између Душана Радовића, Матије Бећковића и Бране Црнчевића на "црвеним страницама" Недељних новости (под тим су именом Вечерње новости излазиле недељом), трајала је непуна два месеца, од 22. јануара до 19. марта 1967. године. Писање је започето на Радовићеву иницијативу који је окупио пријатеље књижевнике у намери да заједно испуне "Дечју страну" овог додатка. Замисао је била да се из недеље у недељу пише на задату тему, којој ће сваки од њих прићи из свог угла. Све је у овој сарадњи било ишчашено.

Најпре - теме! Писало се духовито и луцидно о фото-апарату, пушки као вази за цвет, старту, лептир-машни, кишобрану, сијалици, отиску прста, одговарало на питања "Како сте?" и шта је опасно по живот. Изабрану тему понекад је пратио и цртеж на који су се књижевници, уколико су желели, позивали у тексту. У одговорима на тему Радовић, Бећковић и Црнчевић долазили су до најнеочекиванијих ствари: птица, лопова ухваћеног у крађи, мачке и миша, дива, војника, доктора... Просто су се утркивали у виспрености.

Сарадња између Радовића, Бећковића и Црнчевића у Недељним новостима трајала је девет недеља, при чему је сваки од писаца написао исто толико књижевних минијатура. Тако сам ушла у траг првобитном објављивању и контексту настајања следећих Радовићевих текстова сада прештампаних у књизи Мики-Лики и најлепша жена света: "Онај други", "Сан војника", "Убиство из нехата", "Као и обично", "Луда трка", "Како је постала лептир-машна", "Од прве кише", "Пали-гаси" и "Аманет". Матија Бећковић је за "црвене странице" Недељних новости написао следеће минијатуре: "Фикс идеја", "То сам ја!", "Питајте ме нешто лакше", "Човек није савршен", "Трка столећа", "Машна мог живота", "Приватна ствар", "Још није касно" и "Својеручни отисак". Текстови Бране Црнчевића били су "Ваша птица", "Човек, цвет и пушка", "Испричајте ми тајну", "Замршена ствар", "Старт", "Не волим је никако", "Нестрпљиви доктор", "Заборављена" и "Прст против крста".

Фото З. Јовановић

Иако је нарочито код Радовића подела на књижевност за децу и књижевност за одрасле условна, далеку везу са "Дечјом страном" Недељних новости и овим прилозима можемо пронаћи у томе што се својевремено у часописима за децу не само одговарало на задату тему него и су се писали стихови уз приложен цртеж, за шта је пример Змајев Невен или касније Радовићев Полетарац у којем важно место заузимају ликовни прилози. Сличну врсту синергије луцидности и игре, са друге стране, налазимо и у тематским часописима које су објављивали наши надреалисти.

Ишчитавање ових духовитих прилога на страницама Недељних новости оставља утисак да су се писци добро забављали и играли, пишући лако и непретенциозно. Отуда није тешко разумети зашто су ти текстови били толико популарни у своје време, а можда и зашто су их њихови аутори препустили забораву. У том смислу важно је што уводну тему "Фото-апарат" отвара сам Душан Радовић текстом "Онај други" и реченицом "Умете ли да се играте гледајући слике?". Та реченица - позив на игру - заправо најбоље осветљава ову кратковеку сарадњу која је изнедрила значајне прилоге, истовремено забавне и једноставне, писане често у дијалошкој форми и у духу авангардне прозе. Позив на игру уочљив је и у делу које је Радовић писао за децу.

Фото Приватна архива

Књига Мики-Лики и најлепша жена света тако чува најдуховитије приче Душана Радовића од којих су неке првобитно објављене на страницама Недељних новости. Њен досадашњи пријем је доказ да би читаоци волели да се и данас сусретну са овако виспреном литературом у дневним листовима.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЖИВОТ НИЈЕ КАЗНА?

25. 12. 2024. у 13:44

Србија

0 2

KОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ДУШАН ВАСИЉЕВ”: Град Кикинда упутио позив писцима

13. 12. 2024. у 20:54

Додатак Култура

0 0

"УЛАЗ У РАЈ ИЛИ КРАЈ ИСТОРИЈЕ": Раша Тодосијевић - Спавам и сањам

10. 12. 2024. у 10:00

Култура

0 1

"УМИВАЊЕ ПРЕВРАТНИКА": Промоција књиге Александра Врањеша 4. децембра у Музеју ПТТ

02. 12. 2024. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације