ПОГЛЕД ИСКОСА: Миленина харизма

У МУЗЕЈУ савремене уметности у Београду до 17. марта може се видети већа ретроспектива свих видова уметности којима се бавила Милена Павловић Барили - слика, цртежа, акварела и илустрација.

Тамара Симић - Дражић "Дјева", Фото Приватна архива

"Све је у Миленином животу изузетно, несвакидашње - почетак, трајање и крај", писао је Миодраг Б. Протић, најзаслужнији за њено откриће. О егзотичном животу и делу ове велике уметнице писали су многи наши стручњаци, њено стваралаштво је толико богато и вишезначно да се може увек изнова откривати и читати у другом кључу.

Назив изложбе и каталога на српском и енглеском је "Дуалност Милене Павловић Барили", чиме се у духу сумњиве феминистичке интерпретације наводно "отвара питање идентитета - уметничког, људског, женског и сексуалног". Таква виђења су на корак до прозвољне, често шарлатанске теорије. Ако се старим уметницима не прикаче актуелне флоскуле о кризи или конструкцији идентитета, активизму, политичкој позадини њиховог дела, демократичности и сл. они и немају права на постојање. Тако се мало њих бавило чисто ликовним вредностима опуса ове сликарке а фенимистичке и постмодернистичке теорије уопште не допуштају да се сондира њено прегнуће у најдубљим симболичким слојевима.

Публика срећом инстинктивно разуме да је реч о несвакидашњој уметничкој појави, после Катарине Ивановић највећој сликарки и песникињи коју имамо, која је једина била на корак од светске славе, у контакту са чувеним протагонистима уметности XX века.

Рођена је 1909. у Пожаревцу а преминула у САД 1945. године. Овом смотром се обележава 80 година од смрти уметнице и тај Музеј у ширем контексту од локалног и регионалног представља нашу и америчку харизматичну сликарку. За њено крајње ирационално дело су заинтересовани најбољи светски експерти за фантастичну уметност која не треба никада да буде гориво за психоаналитичке, постмодернистичке и феминистичке теорије иживљавања.

Музеј савремене уметности се тако ретроспективама посвећеним Владимиру Величковићу и српском надреализму враћа на најбоље основе свог деловања, годинама затомљеним у духу изложби тупавог наслова и садржаја каква је била "Хвала Раши Теодосијевићу".

Милена, ћерка Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, и Данице, лепотице и потомка најстарије Карађорђеве кћери, у породици је најпре упознала естетицизам, дендизам, и љубав према сецесији и прошлости. То што је понела из куће касније је само допунила и развила.

Као вундеркинд са само 12 година примљена је у Уметничку школу у Београду, коју је завршила као и минхенску Академију у класи чувеног Франца фон Штука. Рана смрт омела ју је да стане уз највеће сликарке XX века - Тамару де Лемпицку, Фриду Кало, Доротеју Тенинг и Ремедиос Варо. У Њујорку је њена каријера била узорна - од водеће илустраторке "Вога" до изложбе 1940. у престижној галерији Ђулијена Левија само годину дана после доласка у САД.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Тамарин свет као цвет

05. 03. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 1

ЛЕПОТА И ШАРМ БЕОГРАЂАНКИ: Тридесет година од одласка Банета Ђорђевића, пионира српске “лајф” фотографије

05. 03. 2025. у 06:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ликовни аристократа

26. 02. 2025. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: У неизмерном царству стрипа

18. 02. 2025. у 11:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације