ПОЛУПИСМЕНОСТ ЈЕ ПОСТАЛА ДРУШТВЕНО ПРИХВАТЉИВА: О статусу српског језика и стању српске језичке културе

СРБИСТИ одавно упозоравају да су српски језик и језичка култура код нас запостављени, да су писани и говорни стандард на ниском нивоу, од основне школе до универзитетске наставе, али и у медијима и свакодневној комуникацији.

Карикатура Тошо Борковић

Игнорантски став државних институција види се свакодневно и све је мање оних који брину о српском језику и његовом матичном писму.

Ми имамо потребне институције, имамо катедре и институте, ту су Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска, Српска књижевна задруга, Савет за српски језик, али се њихов рад не цени; остали смо без језичких ауторитета, струка је поражена и надвладали су неки други садржаји. Налазимо се у озбиљном проблему, о чему смо већ говорили, а говорили су и други:

Српски језик (и књижевност) маргинализован је у основним и средњим школама. Превише је садржаја и премало часова, по броју часова далеко заостајемо за озбиљним и организованим образовним системима са истока и запада. Наш образовни систем је у некој врсти кризе и летаргије, што се директно рефлектује на идентитетске предмете. Већ дуго времена нема суштинских помака, промене које су урађене донеле су више штете него користи. Некима у настави сметају епске песме, Д. Максимовић, А. Шантић, Д. Ћосић, Р. Домановић и Б. Нушић, али се форсира наводна родна равноправност и неки накарадни садржаји.

Националне катедре (имамо их шест у Републици Србији, две у Републици Српској и једну у Црној Гори) полако остају без студената и најважнији предмет у образовном систему ускоро неће имати ко да предаје. Српски језик се изван националних катедара и учитељских факултета мало где изучава, сведен је на ниво статистичке грешке. Стране филологије на нашим факултетима често немају српски језик као наставни предмет. На наставничким факултетима, који припремају будуће професоре различитих предмета, нема српског језика и тамо је ниво језичке културе и писмености на недопустиво рђавом нивоу.

Ненаставнички факултети не познају курсеве српског језика ни као изборне предмете.

Неписменост је надвладала, полуписменост је постала друштвено прихватљива.

Медији су важни и значајни носиоци језичке културе. Често у медијима са националном фреквенцијом нема ни лектора ни ћирилице. Електронски и штампани медији не брину о језику и језичкој култури, ћирилица је у њима сведена на минимум. Различити медији имају велики утицај, они су најчешће носиоци неписмености и постају лоши језички узори. Језичка култура тако додатно постаје угрожена.

Не смемо заборавити ни то да се број изворних говорника српског језика константно смањује и да је порастао број говорника српског језика изван Србије. Отворено је питање како сачувати језик и идентитетски осећај оних изван матичне територије. Надлежна министарства не воде одговорну језичку политику, остали смо без лектората српског језика на иностраним славистичким катедрама. На том пољу, рецимо, вишеструко заостајемо за Хрватском и Словенијом, што је велики проблем.

Српски језик изгубио је некадашњи примат, недовољно је заступљен у научним истраживањима која се финансирају у оквиру пројеката, форсирају се други садржаји.

Објашњења која добијамо од надлежних институција су неуспешни изговори и све то изгледа помало тужно. Важне језичке институције остале су без озбиљне материјалне помоћи државе и налазе се у стању хибернације. Матица српска, Српска књижевна задруга и сличне институције једва опстају, њихови пројекти немају одговарајућу потпору државе. Делатности Одбора за стандардизацију српског језика и Савета за српски језик толико су цењене да од државе не добијају никакву новчану накнаду за свој рад. То је тешко разумети. Савет је основала наша Влада, а Одбор је свесрпско језичко тело у које су укључене све релевантне институције.

Легитимно је учити и неговати стране језике, оправдано је неговати језике националних мањина, али је брига о српском језику, националном писму и језичкој култури примарни задатак одговорног друштва и његових институција. Код нас то није случај, статус страних језика и језика националних мањина бољи је од статуса српског језика.

Последњих десетак година струка је покушала скренути пажњу на постојеће стање, одржано је неколико успешних научних скупова и конференција, са којих су објављени зборници, у којима све јасно пише. Ништа се није променило. Такви скупови су одржани у Матици српској, Српској књижевној задрузи, Српској академији наука и уметности (Институт за српски језик и Одбор за стандардизацију српског језика), Академији наука и умјетности у Бањој Луци, Андрићевом институту у Вишеграду и у Тршићу (интеркатедарске конференције). Нити један од наведених покушаја и апела није наишао на озбиљну подршку и разумевање оних од којих се помоћ очекује.

У Србији медији данас контаминирају свест. Ко пише о успешним научницима и њиховим пројектима? Неважни појединци су постали медијске иконе и о важним питањима слушамо мишљење "несретника и крешталица", док изостаје мишљење правих зналаца, а тако је и са српским језиком и језичком културом. Академије наука осниване су због националних дисциплина, а данас у Српској академији наука и уметности у Одељењу језика и књижевности од седамнаест чланова имамо само троје језичких стручњака, од којих је само један дипломирани србиста. И у скором избору чланова Академије била су кандидована три професора најстарије србистичке катедре у Србији, али ниједан није добио потребан број гласова. Овде је сваки коментар сувишан.

И да закључимо. И поред бројних институција и њихове делатности, статус српског језика и стање српске језичке културе је веома лоше, с нејасном будућности. То је, више пута смо поновили, као однос сетве и жетве. Ако све то знамо и ако је тачно, онда је будућност и несигурна и неизвесна. Може бити да је и струка правила грешке, али је помоћ државе у сваком случају изостала. Брига о српском језику и језичкој култури је заједнички задатак и постојеће стање је неодрживо. Од свих зависи да ли ће се поправити или ће додатно слабити. Замаглили смо значај образовања, потиснули важност учитеља и професора српског језика и као опомена може послужити досетка коју су нам оставили стари Грци.

Наиме, Платон је писао да ако у држави обућари лоше раде свој посао, Атињани ће бити само лоше обувени, али ако би учитељи били такви, стасавале би генерације лоше образованих Атињана и Атина би убрзо пропала. Сведоци смо да Атина и Атињани нису пропали али остаје отворено питање шта чека Србе ако смо образовање, српски језик и српску језичку културу довели у постојеће стање.

     (Аутор је професор са Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду)

Препоручујемо

Панорама

0 0

ПИШЕМО КАО ШТО ГОВОРИМО: Пре 156 година скинута забрана са правописа Вука Караџића

12. 03. 2025. у 11:00

Додатак Култура

0 5

ВЕЧНО ЖИВА ЖЕЉА ЗА ОТВОРЕНИМ ВИДИКОМ: О четири пјесме "познице" Иве Андрића, поводом 50 година од пишчевог одласка

12. 03. 2025. у 09:00

Друштво

0 3

ПОТРЕБАН НОВИ ЗАКОН ДА ОЧУВАМО ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: У месецу српског лингвисти упозоравају на лош положај матерњег говора и писма

04. 03. 2025. у 16:20

Додатак Култура

0 1

ЛЕПОТА И ШАРМ БЕОГРАЂАНКИ: Тридесет година од одласка Банета Ђорђевића, пионира српске “лајф” фотографије

05. 03. 2025. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације