ГЛАС ПЕСНИЧКЕ ПОБУНЕ ПРОТИВ ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНИХ ИДИОТА: Стогодишњица рођења Робера Мартоа, песника, романописца, ерудите...

Робер Марто, француски песник, романописац, преводилац, ерудита, есејиста, познавалац езотерије и сликарства, рођен је 1925. године у Поатуу у близини Ла Рошела, на западу Француске, те је ове 2025. стогодишњица његовог рођења. Преминуо је 2011. у Паризу.

Робер Марто, Фото Приватна архива

Родио се, као у некој бајци, усред шуме Шизе, у непосредној околини алхемичарског замка Дампије-сир-Бутон, и у близини две прастаре романске цркве. Овакво место рођења предодредило је, некаквим божанским упливом, сва потоња књижевна интересовања Мартоова: за поезију, литургију, алхемију, икону, природу и језик. Марто се сећа да је прву песму написао кад је имао осам година. Везан за земљу и говорну традицију тога краја, такозвани патоа, који је сачувао многе старе изразе који нигде другде нису више били у употреби, везан за усмено предање, бајку и басну, Пероа и Ла Фонтена, одмалена урања у чудесне светове маште, у тајну речи.

Крај Другог светског рата доводи га у Париз, у коме ће провести добар део живота, створити породицу. Живео је у материјалној оскудици, радећи разне послове, често и физичке. Немајући могућности за наставак школовања, формирао се читањем безброја књига, откривајући чудесне светове литературе. Иако без завршеног факултета, био је невероватно образован, изузетне духовности, хришћанин, Француз у најбољем смислу те речи, Европејац, традиционалиста. Од младости је био посвећен писању и до последњег даха је наставио да ствара. Иза њега је остало преко шездесет објављених књига, највише поезије, романа, дневничке прозе, али и есеја и књига о сликарима (Сезан, Коро, Гоја, Вермер), писцима, алхемији и тауромахији. Његова књига Берба росе је изузетна студија о алхемичарској традицији у светској књижевности. Тауромахија је била његова друга љубав, истинска страст. Лета је проводио у француском делу Баскије, да би био што ближе местима у којима су се одвијале кориде, које је редовно посећивао и писао о њима текстове и књиге.

Године 1966. на путу за Америку, на броду "Француска", упознаје српског песника Миодрага Павловића. То случајно познанство претвара се у пријатељство два песничка сабрата. Део живота проживеће у Канади, у Квебеку, одакле се дефинитивно враћа у Париз 1984. Преко пријатеља упознаје Ежена Канселијеа, алхемичара практичара, ученика и приређивача дела тајанственог Фулканелија. То познанство суштински ће утицати на њега као писца и мислиоца. Фулканелијево дело Мистерије катедрала објављено је и код нас. Први пут долази у Југославију 1967, на Павловићев позив. Следеће године борави у Македонији, где учествује у снимању документарног филма Анђели Курбинова. Био је више пута гост Октобарских сусрета писаца у Београду и Струшких вечери поезије.

По повратку из Канаде у Француску поезија му се углавном кристалисала у сонет, који ствара шетајући природом, парковима, изложбама. Песник природних закона, пријатељ сликара, песника, галериста, живи свој мирни али не и повучени живот између Париза, изложби, музеја, дружења, и летњег прибежишта у Пиринејима, у осами, ослушкујући природна литургијска сазвучја.

Са Павловићем, Фото Приватна архива

Преводио је претежно песнике, али оне највеће: Шекспира, Луиса де Гонгору, Хуана де Тасиса (Грофа Виљамедијану), Берија Калахана, али и нашег Миодрага Павловића.

Павловићу дугујемо преводе поезије Мартоа на српски језик - На Киркином острву (1984), Бдеоница (1988), Песме (1998). Збирку приповедака Међувреме (1986) превела је Нада Шербан, док је аутор овог текста превео његов роман Дан када су убили свињу (2002). Захваљујући тим преводима Марто није непознат нашој читалачкој публици.

Упркос толиком броју објављених књига Марто је остао скрајнут са главних токова француске књижевности. Ћутање критике, бар оних најутицајнијих и најпознатијих критичара, пратило је и ћутање медија, готово савршена равнодушност наспрам дела једног од највећих стваралаца једне од највећих светских књижевности. Шта је узрок томе?

Политичка коректност, да употребимо тај тупави израз произишао из медијске кухиње културе насиља над духом слободе? Врло вероватно. Јер Марто се не устручава да каже истину о свему што промишља: о демократији, слободи, религији, Богу, традицији, политици и политичарима, манипулацији, медијском насиљу над обичним човеком. О томе да данас постоји само једна слобода у том свету цивилизације Запада који се толико дичи да је центар, чак стожер демократије - слобода порнографије. Док је слобода ума, значи мишљења, потпуно прокажена, тиме и забрањена. Ко се усуди да дирне ту Звер, јао њему!

Фото Приватна архива

У таквом систему вредности секс, насиље, убијање, глупост, лаж - то је дозвољено. Бог, духовност, поезија, национално, традиционално - то је забрањено. Тај његов глас песничке побуне против тираније политички коректних идиота обележио га је као бунтовни, реметилачки елеменат у једнобојном и једнообразном културном обрасцу Запада. Његова борба против десакрализације западног друштва, човека и цркве, борба тиха и пророчка, ипак налази свој пут до оних који желе да чују, виде и пренесу даље.

Марто је остао до краја свог живота велики пријатељ српског народа. Аутору овог текста се 1999. године, док је трајало бомбардовање наше земље од стране удружених сила мрака са западних страна, извињавао у своје и у име француског народа због почињених злочина и страдања невиних. Био је један од ретких западњака који је то учинио.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЧУДЕСНА ЛИЦА ОРФЕЛИНА: Књига Николе Грдинића открива ренесансно стваралаштво песника, бакроресца, преводиоца...

27. 03. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 4

ЗАШТО ПРАВИМО БИБЛИОТЕКЕ: Одломак из књиге "Сентиментално васпитање"

19. 03. 2025. у 08:00

Додатак Култура

0 18

ПОЛУПИСМЕНОСТ ЈЕ ПОСТАЛА ДРУШТВЕНО ПРИХВАТЉИВА: О статусу српског језика и стању српске језичке културе

19. 03. 2025. у 06:00

Додатак Култура

0 5

ВЕЧНО ЖИВА ЖЕЉА ЗА ОТВОРЕНИМ ВИДИКОМ: О четири пјесме "познице" Иве Андрића, поводом 50 година од пишчевог одласка

12. 03. 2025. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације