ПОЛЕТ - НАЈЛЕПША РЕЧ НАДЕ И ВЕРЕ: Данас ће у САНУ бити представљен 22. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика

РЕЧНИК је све. И оно прво и оно крајње. Речник сабира и уздах новорођенчета и час када човек напушта свет, када одахне - ово је својевремено рекао писац и академик Горан Петровић на представљању 19. тома Речника српскохрватског књижевног и народног језика.

Рајна Драгићевић, Фото Приватна архива

Данас ће у Свечаној сали Академије бити представљена 22. књига овог замашног подухвата, познатог и као Академијин речник. У овом тому обрађена је речничка грађа у распону од презимена Покупић до именице послужитељство.

- Уз неопходне иновације (изнуђене оним својствима лексичког материјала која се нису могла унапред предвидети), све то урађено је по добро осмишљеним методолошким начелима, која се спроводе од прве књиге овог монументалног дела српске културе. Зато се и може рећи да су научно-стручни лексикографски критеријуми, важећи за израду Академијиног речника и увелико познати у лингвистичким круговима, испуњени и у његовом 22. тому - каже за "Новости" академик Милосав Тешић, председник Одбора за Речник. 

- Ваља, уз подршку, истаћи да је у овом најновијем тому приметан слободнији однос према дистибуцији силазних акцената, за које важи правило да они у српском језику стоје на једносложним речима и на првом слогу вишесложних речи. Наиме, они се овде у појединим речима (што је у складу и са стањем у стандардном говорном језику) с правом наводе и у позицији изван првог слога, као њихови једини или дублетни прозодијски ликови. То се не односи само на речи страног порекла него и на наше сложенице у којима се нека вишесложна реч са силазним акцентом налази у позицији другог члана (пољопривреда, пољопривредник).

Фото Приватна архива

Фото Приватна архива

Ниједан речник нема тoлику моћ да нас боље одреди као појединце и као народ од Речника САНУ, за који меродавни кажу да представља највећи научни пројекат српског народа свих времена, истиче др Рајна Драгићевић, професор лексикологије и лексикографије на Филолошком факултету у Београду:

Карикатура Тошо БОРКОВИЋ

- Ниједан други пројекат није окупио у свом настајању и постојању толико значајних имена српске науке и културе, и то протоком више векова, од XIX до XXI. Читајући 40 имена обрађивача, редактора, уредника и рецензената 22. тома овог речника, распоређених у 13 редова у импресуму књиге, са сетом запажам да су само у два и по реда стала имена старијих колега и мојих учитеља, а да преосталих 11 редова испуњавају имена мојих ученика. Најтежи послови српске лингвистике сада су на плећима, у главама и у душама младих лингвиста. Зато заслужују посебне честитке.

Кованице великих песника

ЉУБИТЕЉИМА књижевности посебну пажњу могу привући песничке речи и индивидуализми настали као креативни допринос српском језику великих српских књижевника. Понекад су се кованице преносиле, спајајући песничке опусе: пољуб (Бранко Радичевић, Алекса Шантић), помам (Јован Јовановић Змај, Војислав Илић) и сл. 

Фото Ж. Кнежевић

И нова књига Речника САНУ доказује да су у ковању нових речи предњачили романтичари Сима Милутиновић Сарајлија (помрачје, пораскитити, пораскрилити се, пораспалити, порек, посестримка), Лаза Костић (полажник, полажница, полетанац, помазник, помена, попрегуша, пораспирити) и Јован Јовановић Змај (полеће, пољубачки), али да је велики допринос дао и Станислав Винавер (полетник, помамље, поморило, попадица) - каже, за "Новости", професор Филолошког факултета Александар Милановић, уједно и председник Савета за српски језик у Влади Србије.

О томе шта нам доноси П у овом тому, Драгићевићева за наш лист каже:

- Лексикологу су све речи српског језика лепе, али неке су, ипак, лепше од других. Иако су у 22. тому обрађене лексеме пољубити, пољубац, помагати, породица, порађати се, као најлепша реч 22. тома, чини нам се глаголска именица полет, заједно са члановима њеног деривационог гнезда: полетан, полетарац, полетарство, полетати, полетети, полетач, полетно, полетност и др. Полет је лексема оптимизма, наде и вере. Учи нас да се радујемо почетку кретања, физичком и духовном узлетању, померању из учмалости. Иако рационално знамо да свако полетање не мора да се заврши успешно, метафорички развој значења ове лексеме обрађен у Речнику САНУ шаље нам поруку да стално треба напуштати тачку у којој се налазимо и ићи напред.

Фото П. Митић

Као прве на листи значењски непожељних речи 22. тома могле би се издвојити полом, помор и понор са породицама речи којима припадају.

- Лексеме несреће повезују се у мозаик, откривајући и описујући једна другу својим периферним значењима. Наши лексикографи су им у том мозаику пажљиво одређивали места, узајамна прожимања и разилажења - каже Драгићевићева.

Међу речима које имају највише значења у 22. тому јесу глагол понети (се) (са 59 значења), попустити (се) (47 значења), поправити (се) (са 28 значења), положити (се) (27 значења), попити (22 значења), порасти (17 значења)...

- О значењски најбогатијем глаголу понети у Речнику читамо да осим човека, понети могу и ветар и вода. И ракија може понети човека, али га може понети и занос, жеља, мисао.

Фото Ж. Кнежевић

Значења глагола попустити уче нас шта се све може опустити, олабавити, омекшати, ослабити, раслабити, развезати, откопчати, раскопчати, смањити, омалити, спустити, разблажити, препустити... Све ове глаголе користили су лексикографи у дефиницијама бројних значења глагола попустити. И док се попуштањем ствари најчешће кваре, поправљањем се доводе у ред, о чему сведочи глагол поправити, један од најмногозначнијих у 22. тому. Поправљањем се оправљају покварене ствари, исправљају грешке и лоши поступци, побољшава се здравље и друштвени углед, преваспитава се, улепшава, намешта и смешта, унапређује. 

Препоручујемо

Култура

0 1

ЈА САМ НАИВКО, ВЕРУЈЕМ У БАЈКЕ: Редитељ Милан Караџић о награди "Цаца" , Слободанки Алексић, представама за децу

26. 05. 2025. у 21:06

Култура

0 0

ОТВАРАЊЕ МАЈСКИХ ИЗЛОЖБИ: У Културном центру Београда 29. маја три догађаја

26. 05. 2025. у 14:50

Култура

0 0

ПРВИ ПУТ "ТО СМО МИ": Премијерно извођење представе у режији Оље Ђорђевић на сцени у Грачаници

27. 05. 2025. у 06:45

Култура

0 5

"МАРШ НА ДРИНУ" НА КЕФАЛОНИЈИ: Три деценије пријатељства и братимљења грчког острва са српским градовима

23. 05. 2025. у 12:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације