ЧУВАР ТАЈНЕ ВАТРЕ: Одлазак посвећеника књижевности Ратка Адамовића
СВАКИ писац се труди да дело удоми у бар делић вечности али права мера успешности таквог посла се може самерити тек онда када писац и сам постане вечност.

Фото А. Стевановић
Када се претвори у памћење које је заслужио и сећање у коме емоције и пријатељска искуства и рефлексије уступају место правим вредностима. Ратко Адамовић је много тога освојио већ за живота, сада када је закорачио у вечност верујем да се осећа као код своје куће. Са свим оним вилинским и мистичним бићима и дајмонионима којима је населио своје приче и романе. Дозивао их је у тајновите и тајновиде пределе својих приповести да покаже сву комплексност егзистенције и све затамњене просторе духа у којима човек мора да поново пронађе истинског себе. Његове књиге су путокази ка тим просторима, у животном искуству али и "Иза Бога", како гласи наслов једног од његових антологијских романа. Управо то Иза је била опсесивна алегоријска окосница Ратковог приповедања, подтекст теме и симболичко поентирање. Знао је да је непојамност човековог унутрашњег света бескрајнија и тајанственија од свега што постоји у непосредној појавности, отварао је путеве напоредности божанског и демонског желећи да ослика симболичка упозорења о вечитим исходиштима страха, стрепње и угрожености.
Али није Ратко био само писац мистичких отајстава и великих понирања у сенке наших карактера и езотеријске просторе. Био је и велики ерудита, космополита, члан и део великих братстава, поседник тајне али и човек који је културу разумево дубински, као неопходност комуникације и прожимања. Како другачије објаснити дугогодишње уређивње култне "Трибине Француска седам" и мноштво текстова о преведеним књигама чиме је хтео да укаже на занимљиве наслове објавивши текстове о њима у два издања хрестомтије У вртовима духа ("Просвета" 2002, 2014). На корицама овог јединственог бедекера Ратко је написао: "Дозивања са ових балканских страна оних који светом мисле, пишу, трагају за просторима и извориштима духа, његовим смислом и смислом таквог трагања. Дозивања оних који са друге стране језичких ограда и наноса различитих културних традиција, обитавају у просторима универзалног, у својим алхемичарским радионицама посвећења, из којих су до нас стигла нека од изузетних остварења."
Писац који је на велика врата, већ са првом књигом - "Жута подморница", освојио читаоце и жири који јој је доделио награду "Младост" (награда за најбољу књигу у рукопису у Југославији 1971), имао је потребу да себе и потенцијлне читаоце ослушне и препозна, понекад и сазна, у другим писцима, језицима и мишљењима. То је особина великих духова као и широка, пребогата и бескрајна амплитуда мишљења и аналогија која креће од небеских откровења до експлозивне метафоричности карактеролошког артефакта - црних спортских гаћа. Не желећи да снижавам вредност Ратковог дела, Бог на небу, патуљци, адепти, тролови" и ини становници његових књига, књижевна чаршија београдска посебно, знају колико сам га волео и ценио, другачијег и оригиналног.
Али, када сам прочитао у "Књижевним новинама" причу "Братство црних спортских гаћа" исткану од духовите ироније и бритког сарказма, отворила се истинска слика о динароидима и новопридошлим грађанима који освајају и усвајају црне гаће као одличје новостеченог "господства", практичне, без нијанси као њихови карактери, препуне компромиса и скривене и невидљиве прљавштине" и свега онога што је чинило (и чини!) карактер брзостворених грађана и свега онога што је из њих никло и израсло у каснијим генерацијама. Каква "Филозофија паланке", какви бакрачи, танатолошке студије и (пара)митолошке тлапње, трибалске политике и политика трибалства" све је то лук и вода у односу на ову причу/студију која нас је појаснила и разјаснила и обележила - гаћама а не одликовањима. Препуно је дело Ратка Адамовића таквих детаља, централни део романа "Бесмртни калеб - прича о грађењу књиге" је нешто најлепше и највеће што сам о књизи прочитао у својих пола века интензивног читања, и то сам му стално говорио и то стално говорим. Ратко Адамовић је имао доста читалаца, мало оних правих а још мање оних који узалудно тумарају по лошим верзијама и још лошијим преводима јефтиних мистерија не знајући да је међу њима живео писац који је од приче правио мистерију а од мистерије причу, неки то зову креативна размена а неки књижевност. Ратко Адамовић је био истинским посвећеник такве књижевности, дубоке озбиљности и дечије радозналости и одушевљења књигама које је стварао.

ПИТАЊЕ ЈЕ ДАНА КАДА ЋЕ ОТВОРЕНО ДА УБИЈАЈУ НА УЛИЦИ Вучић: Земља нам је у великој опасности, банда влада улицама! Победићемо ово зло заједно
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се нацији из Палате Србија после четири дана узастопног блокадерског дивљања и напада на објекте, полицију и грађане. Поручио је да је питање дана када ће блокадери да отворено убијају на улици, јер им је само то преостало. Рекао је да ће се у наредним данима чинити да се држава повукла, а онда ће показати сву своју одлучност и искористити сва средства на располагању да се врати поредак и мир у земљу. Са народом и грађанима заједно, победићемо ово зло, поручио је Вучић.
17. 08. 2025. у 12:14 >> 12:44

"СРАМ ВАС БИЛО ЗА СВЕ ШТО РАДИТЕ" Вучић са презиром одговорио Жаклини Таталовић на добацивања и упадице
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић одговорио је на упадице и добацивања новинарки Н1 Жаклини Таталовић.
17. 08. 2025. у 14:28

"ПРОМЕНИО ЈЕ ЛИЧНИ ОПИС": Жељков син тврдио да му је отац жив
МНОГЕ је изненадила изјава најстаријеф сина Жељка Ражнатовића Аркана, Михајла да је његов отац жив.
17. 08. 2025. у 16:16
Коментари (0)