СКРИВЕНИ ПУТ У ТРАУМАТИЧНОМ ВРЕМЕНУ И СВЕТУ: Песникиња Тања Крагујевић, добитница награде “Јефимијин вез” за “Кратка историја тренуткка”

УГЛЕДНА награда "Јефимијин вез" за најбољу књигу поезије, објављене у прошлој години, а у дослуху са традицијом којој припада дело песникиње Јефимије, недавно је уручена Тањи Крагујевић (1946) за збирку "Кратка историја тренутка", у издању "Чигоје".

Фото Приватна архива

За досадашњих 25 збирки истакнута и плодна песникиња добила је низ признања међу којима су "Раде Драинац", "Грачаничка повеља", "Десанка Максимовић", "Печат вароши сремскокарловачке", "Милица Стојадиновић Српкиња", као и награде за књижевну критику и есејистику "Милан Богдановић" и "Исидора Секулић".

Како су добро уочили чланови жирија награђена књига нуди дијалог са читаоцем. Колико је такво "дописивање" могуће?

- Реч је пре о томе да се у поезији нађу и понуде одговори на питања која су у заједничкој атмосфери, која лебде између песника, и - рекла бих најпре - савременика. Онога трена када се пробудимо, видимо упаљена светла на згради преко пута нас. Неко је пробдео ноћ, због својих невоља, неко је забринут за неког свог, неко у том часу већ прати најновије вести. Ситуација коју смо преживели толико пута ми сами. Појачана увек догађањима које нам нуде стварности - ту крај нас, или километрима далеко - које препознајемо у свој тежини, па и трагичности. Моја песма "Нова година", из награђене књиге, чини ми се, сублимира ту комплексност - она већ започиње призором гудача, у некој меморијалној, а ко зна, можда и актуелној, слици "концерта на рушевинама". Јер такво време у укупној клими, и данас живимо.

Фото Приватна архива

То су искуства која понајпре песник доживљава као увек жива, актуелна, али на неки начин и позната, из антологија "стихова побуне. / Горчине и лепоте". Као песник, осећам да наслеђујем, и не знајући, то велико тестаментарно благо других песника, али и сопственог времена. То је намет сазнања, чак и времена у којем га није било, и за који песник сам, као и његови претходници, хитно мора наћи медикамент, у тами и просветљењу сопствених речи.

Прву збирку објавили сте пре непуних шест деценија. У којој мери се, у међувремену, мењао ваш песнички рукопис?

- Када се вратим тим стиховима, у збирци "Вратио се Волођа", а нешто касније и књизи "Несан", и сама се изненадим - песме носе основну структуру, готово и ритам, и игру контраста, које сам до данас сачувала. И понекад, исту слутњу да постоји простор лирике, метафизички "етар", који надилази језичку једноставност, води у слутњу новог, маштовног и сновног, у тишину у којој се огледа друга, још неоткривена страна лирског субјекта - привидно ново, друго лирско ја, које у ствари представља двојност саме стваралачке личности, њено откривање, у маху, у току исписивања речи ("Мушка срма", "Словочувар и словочуварка", "Пејзажи невидљивог", "Жена од песме"). Али ваља потражити и нови свитак писма. Јер године носе нова искуства, и тај искуствени фундус је она снага која учвршћује моје "мале песме", чува их од тога да само лебде, у безименом и безвременом.

Обично се мисли да песма настаје у трену инспрације ипак, чини се, да ви на стиховима подуже и врло брижљиво радите?

- То је ноћни рад, тренуци размишљања, који се настављају и током дана, прате ме, извиру из књиге коју читам. Тада се изненада појаве, та размишљања, синтетизована, жељна тога да се огледну на папиру, у песми. Понекад је то и обичан, дневни блесак, као секунда сјаја над водом, превише мирном да бих је таквом и оставила.

Објавили сте велики број текстова и есеја о нашим најзначајнијим песницима. Да ли је и то утицало на ваше песничко стваралаштво?

- Утицало је, у знатној мери. То је и продужетак мог некадашњог уредничког искуства ("Народна књига", потом и "Агора") , када сам желела да и себи и другима, осветлим, поред најпознатијих, и друга имена, светске поезије. Заједно са преводиоцима, радовала сам се збиркама које су откриле необичну мисаоност будуће нобеловке Шимборске, сусрет поезије и стварности у модерном песништву Адама Загајевског, за тренутак отворену шкрињу Борхесове "Шифре", као велику тајну постојања, и његових дана.

То је искуство које показије да ништа у свету стварања није само ваше, да у трауматичним питањима времена, цивилизацијског искуства које стреми непознатом, да у сплету неразрешивости, постоје и мали, скривени путеви, који воде ка другоме, и онда када се чини да су сви мостови порушени. То зацељује, и храбри, и вашој малој барци на узбурканим пространствима чак и једног јединог тренутка, дају ветар у једра, и оснажени смер.

Фото Приватна архива

Да не помињем "тајне заната" - за мене увек чудесно синтакстичко обиље сведено на кратак стих, и магичну моћ метафоре - то крунско достигнуће песме, обрт који слику реалија муњевито преокрене у благост медитације, сна, прастаро извориште стиха.

Нисам заведена "моделима" других песника, али су ме поједине перспективе, смисао за парадоксе, апсурд и зачудност, охрабривали да градим нове димензије и моменте, у властитој поезији.

У чему је смисао поезије данас, на кога песници могу да рачунају у овом више него прозаичном времену?

- Смисао поезије данас је исти као што је одувек био. Поезија је, како каже један од сетних, рафинираних и мудрих песника који је обележио време за нама и време за даља времена - Адам Загајевски - "детињство цивилизације", прапочетак, извор и уточиште свих разноликости човековог искуства, одакле потиче и поетска разнородност. Искуство и битак, егзистенција и суштина. Најпространији дом различитости - порекла, уверења, маштовне креације, сна и отрежњења. Па и саме "прозаичности", која са у другачијој духовној и стваралачкој перспекетиви појављује као чиста "цитатност" реалности, која из поезије не сме бити искључена.

У једној песми из Ваше најновије књиге "Још увек", у издању КЦВ "Милош Црњански" читамо и овај стих: "Немам толико времена. / Да бих могла остати смирена". Шта вас посебно узнемирава?

- Узнемирава ме недостатак узнемирености, већ постојећа привикнутост на шокантна и разарајућа искуства овог времена и овог света, чак и очекивања, па и захтеви, да се са њима сложимо и саобразимо, да се и ова историјска етапа прихвати, без зачуђености и побуне. 

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ДОСИТЕЈЕВО СВЕТЛО ЧЕЛО: О значају великог Српског просветитеља, Королијином сонету и Хопову

02. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 1

ЧУВАР ТАЈНЕ ВАТРЕ: Одлазак посвећеника књижевности Ратка Адамовића

02. 07. 2025. у 05:00

Додатак Култура

0 1

ИЗМЕЂУ РАСТКА И СТРАМЕРА: Драган Бошковић песник, теоретичар и историчар српске књижевности

25. 06. 2025. у 10:00

Додатак Култура

0 1

СТАТИ НА ПУТ ОПШТОЈ НЕБРИЗИ О ЈЕЗИКУ: Декларација о Статусу лектората и лекторских служби српског језика

25. 06. 2025. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације