МИЛИЈАНА ЈЕ СВЕТЛА СТРАНА МЕСЕЦА: Зинаида Дедакин о својим јунакињама у серијама "Попадија", "Игра судбине", "Ургентни центар"...

ГЛУМИЦА Зинаида Дедакин ведрог је духа, спремна да рашири усне у осмех и руке у загрљај кад се сретне са неким драгим, али и да у трену одлучи да разговара са потпуним странцем и каже све што мисли и осећа.

Фото: Прва/А. Крстовић

На први поглед обична, али предодређена да буде необична. Случај је хтео да се роди 29. фебруара, као друга ћерка у породици, а отац као да јој је прорекао судбину када јој је дао име по совјетској глумици Зинаиди Киријенко, са којом је наша уметница имала прилику да сарађује. У коферу животног искустава, Зинаида Дедакин скупила је и детињство у Маринковој бари, и средњу економску школу, и бег из родног Београда у младости када је оставила све и потражила срећу у Народном позоришту у Зеници. Препознала је, истиче, то уже и чврсто га ухватила да је отад вуче напред кроз уметност. У Београд се вратила због љубави према Ненаду, са којим има кћерку Соњу и сина Виктора. Имала је много среће у животу, а онда је доживела пад, како објашњава, духовно је пала и потом оболела од тумора. Све је успешно пребродила и постала своја. У позоришту, пре свега оном на Теразијама, остварила је бројне запажене улоге, а сваком лику који је оживела у многим домаћим серијама дала је душу и по томе остала упамћена. Ове јесени, стигла је у "Игру судбине" као појачање, тренутно снима четврту сезону "Ургентног центра", у биоскопу је можемо видети као Рускињу у филму "Вера", а петком, од 22.00, на ТВ Прва и у новој драмедији "Попадија".

Фото: Прва/А. Крстовић

- Серија "Попадија" је свежа, као потпуно изванредан нови колач, унутар кога постоји нешто што досад нисам пробала, на пример, каки или нека друга воћка коју нисам окусила у тортама. Ново, модерно, чудно, а стварно наше - каже за "ТВ новости" Зинаида Дедакин, која у "Попадији" игра Милијану, испрва једину у Доњем Врцњу која је на страни придошлица, нове попадије Десе (Нина Сеничар) и попа Микија (Дејан Бућин).

Коаутор серије Зоран Лисинац открио је да је његова мама послужила као инспирација за лик Милијане. Шта то вама, као глумици, значи?

- Да, тумачим маму Зорана Лисинца. Посветио је улогу Милијане својој мајци и стварно сам била ганута када сам то чула. Имала сам необичну жељу да је упознам. И пре него што сам цео сценарио добила, организовала сам се, отишла у Крушевац и замолила Зоранове родитеље да их упознам. Провели смо неколико сати заједно и уживала сам гледајући их. Не знам да ли сам причала уопште, само сам се пустила и као да се та његова дивна мама, просто, уселила у мене. Зоран је, на неки начин, својим родитељима за живота посветио ову серију. А ја играм његову маму. Одабрао је неку тамо Зинаиду да баш она има ту снагу да може да игра нешто толико значајно. Веома ми је то дирљиво.

Милијана је одлучила да Деси помогне и подучи је да "преживи" село, за разлику од старе попадије Живане (Горица Поповић) која саботира нову. Каква је још по природи ваша јунакиња?

- Милијана је светла страна месеца. Она је обична, нежна, топла особа, ослобођена било каквог стида јер у себи нема разлога ничег да се стиди. И ако нешто погреши, океј, човек је. Стварно мислим да је већина људи као Милијана, само што то крију због суровог живота у коме живимо. И Живана је, такође, бескрајно паметна, нежна жена, којој је у једном тренутку извучено тле под ногама и зато су њене реакције такве, а иначе је у суштини фантастична особа.

Фото: Прва/А. Крстовић

Већ у првој епизоди схватамо да је Милијана кивна на село и на то што је њена кћи Јелица већ годинама у иностранству. Да ли је једна од порука серије да би млади могли да се врате да живе овде?

- Милијана изговара "да нам је село како треба, моја Јелица никад не би ни отишла у туђину". Сценарио не инсистира на томе, али мислим да то јесте окосница "Попадије". Серија ће донети топлину, милошту и једноставност, а верујем да ће неки наши људи, који је буду гледали у другим земљама, пожелети да се врате. Мислим да у причи има тајна која је много маснија, јер је Зоран Лисинац дуго година живео напољу. Могуће је да је његово унутрашње биће на неком подсвесном нивоу проговорило о томе. Препознала сам то јер су ми деца расута овде-онде, долазе, враћају се, и разумем ту целу причу.

Да ли бисте волели да ваша деца буду поново у Србији?

- Која мајка не би волела то? Међутим, ако је љубав у питању, као што је код Десе у "Попадији", онда имате моју подршку да одете где год, и на Месец. А пошто је у случају моје ћерке Соње љубав у питању, а не посао и згртање новца, моја подршка је потпуна. А и да није, ко ме више пита? Нисам ни ја никога питала у тим годинама где ћу, шта ћу, него сам ишла тамо где сам мислила да је добро за мене.

И сада када погледате где сте били и шта сте радили, како вам изгледа тај пут?

- Мислите, у каквом сам договору са својом прошлошћу? Што се каже, "ништа ја ту не бих дирао". Стварно сам добро и не бих се вратила у младе године и поново се борила, јер сам сада у неком миру. Могу да бирам, и због ових година и захваљујући можда чак и храбрости коју сам имала као млада, с ким ћу да радим и како ћу да се одгајам. Заиста не бих мењала свој пут.

У најновијој сезони "Игре судбине" заиграли сте нов лик, продуценткињу Грозду Грагеж Гиги. Зашто вам је ова улога занимљива?

- Мој пријатељ Жарко Јокановић је пре неколико месеци написао улогу коју једноставно нисам могла да одбијем, иако сам била веома заузета. Једини слободан дан који имам на снимању "Ургентног центра", а то је петак, могла сам да понудим, међутим продукција је пристала. Жарко је видео мене као ту особу и мислио је да могу да направим довољно симпатичним тај озбиљан лик Гиги и њен продуцентски посао. Баш сам се поиграла са тиме, а касније чујем од колега да та особа постоји и да је Жаре написао лик по стварној продуценткињи. Не знам да ли ће се та продуценткиња љутити на мене, мада је не познајем, али мислим да сам потпуно безбедна јер се бавим уметничким, мојим осећањем према лику. Да би мени била мало духовитија, додала сам тој јунакињи неке шпрахфелере, јер је толико несавршена, као гомила нас.

"Ургентни центар"/Фото: Д. Миловановић

Гледамо вас у репризи "Ургентног центра" чију четврту сезону управо снимате.

- То је посебна љубав. У овој сезон сазнаћемо неке врло значајне ствари о сестри Љиљи, које досад нисмо знали. Излазимо мало из Ургентног центра када је она у питању и улазимо у њен приватни живот. Провела сам неко време у болници, када сам сломила нешто, и схватила сам да свако одељење мора да има особу попут сестре Љиље која има ту неку кевинску црту, све зна и говори другима "хајде не брини, биће све у реду, решићемо". Дивна је ова освежена екипа са много нових младих, али стварно сјајних људи. "Ургентни центар" ми дође као да идем кући и лепо ми је што сам ту од прве сезоне заједно са Иваном Босиљчићем и Иваном Јевтовићем.

Појављујете се у филму "Вера" који прича о нашој Мата Хари у вихору великих ратова. Колико су вам скок у прошлост и истинита прича били инспиративни за игру?

- У филму се само појављујем као трептај ока, али очекујем од серије заиста огроман успех. Посебно задовољство сам имала што сам играла са главном глумицом, Јованом Стојиљковић, која је фантастичан сарадник. Играм Рускињу, и веома сам се посветила том задатку. Имала сам и свог учитеља за руски, иако сам својевремено учила тај језик, али продукција се баш потрудила да направи добре услове. Заволела сам ту Рускињу која се сналази и ради шта год може да би преживела. Једва чекам почтеком године серију на РТС.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације