ДА СА СВОЈИМ ЕГОМ БУДЕШ НА "ВИ": Лазар Николић о мистериозном, али доброћудном Петру у "Калканским круговима", сну да буде фудбалер и глуми

МИСТИЧНА серија "Калкански кругови", коју смо недавно испратили на Суперстар ТВ, Лазару Николићу донела је још мистичнију улогу и задатак који је сваком глумцу изазов - да без иједне реплике, својом појавом, покаже све што уме.

Фото Јелена Тврдишић

У првој сезони његов лик је отуђени, ментално заостао младић, звани Мачији смех, који се крио у шуми Забран и многима у селу Дол терао страх у кости. Међутим, у другом циклусу исти тај јунак је прихваћен као Петар, син Велибора Матића (Жарко Лаушевић), доброћудни џин који се брине о пчелама и са којим су се мештани спријатељили. Овом улогом Лазар Николић је привукао пажњу јавности, али њега глума није одувек привлачила. Одрастао је у Будви уз обалу Јадранског мора где је ронио, ловио рибу, играо фудбал и сањао да постане голман.

Љубав према "бубамари" одвела га је на други крај света - у Сингапур на Олимпијске игре младих. Због љубави према једној девојци из родне Црне Горе преселио се у Београд и уписао Факултет за дипломатију и безбедност. Тек по повратку у Подгорицу се заљубио у глуму и та љубав и данас траје. Студирао је на Факултету драмских уметности, гледали смо га и у серијама "Бисер Бојане", "Преживети Београд", "Тајне винове лозе", а тренутно у Сомбору припрема комад "Радован Трећи".

Шта вам је било највише изазовно у улози Петра Матића, која је физички, а и психички веома захтевна?

- Као што су и гледаоци видели, нисам имао текст. Захтевно је било да све оно што желим да кажем изразим кроз унутрашњу радњу, емоције, фацијалну експресију и да људи могу да сазнају шта хоћу. Уколико сам то успео, веома ми је драго. Из разних извора сам се припремао и читао о болести коју тај лик поседује. Размишљао сам о томе да те особе углавном реагују инстинктивно и у већини случајева када осете страх или изненађење рамена им се скупе и увек су у грчу. Прва сезона је била мало више захтевна у физичкој трансформацији, а и Петар је био у шуми, константно у покрету, па је било и доста трчања.

Размишљао сам и о деци са тим потребама, и желео сам да их веродостојно представим.

Ако су људи то препознали, још ми је драже.

"Преживети Београд" Бојана Стојковић, Фото Contrast Studios

Како бисте ви описали овај лик који је на многе оставио снажан утисак?

- Оно што ме је увек водило јесте да је то дете заробљено у телу 25-годишњака. Он је и даље остао емотиван, неискварен и при том све јасно види јер његов инстинкт је врло јак. Петар све ликове у серији врло добро осећа и препознаје њихове намере. Он интуитивно реагује и увек се испостави да је у праву када осети да је неко у опасности или да је угрожен, али такође и да је неко добар или правичан. Петар много боље путем својих "сателита" схвата ситуацију него остали ликови.

Која је била најтежа сцена у "Калканским круговима" и зашто? Врло емотивна је она у којој Петар умире на Велиборовим, односно очевим рукама...

- Било је доста захтевних сцена, али мислим да је управо та оставила највећи утисак о мом лику на гледаоце јер ту први пут чисто проговори. Када Велибор каже: "Пођите у Забран и донесите мало креча, то ће му помоћи", а Петар каже: "Неће", и само га гледа у очи и дира га по лицу. То није толико физички захтевно колико је дирљиво и колико се енергија прелила по целој екипи иза камере и нама који смо учествовали у кадру. Жарко Лаушевић, Војин Ћетковић, Ања Павићевић и ја смо се борили да ту сцену не направимо патетично и да то не буде клише смрти. Мислим да се управо зато сцена некако пренела на људе и да су могли у правом смислу да је доживе. Публика је врло емотивно реаговала на ту сцену и зато мислим да је била једна од најтежих.

"ТАЈНЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ", Фото Met ro production

Какав је као партнер и отац Жарко Лаушевић?

- Прихватио бих улогу Петра јер је захтевна и такве трансформације глумци, нажалост, у последње време ређе добијају, али када сам чуо ко ће бити мој директни партнер у серији, био сам веома узбуђен. Имао сам среће што сам као млад глумац на почетку каријере играо са њим. Невероватно је искуство да ми Жарко буде први филмски отац. Он је велики професионалац, велики уметник, велики човек и неко од кога може доста тога да се научи.

Прави је партнер, који увек даје све од себе и који увек испоштује свог колегу до краја.

Погледима смо се разумели и све је само текло и те сцене са њим никад нећу заборавити.

Сада сам се збунио јер не умем да причам о Жарку, ког много волим.

Најављена је и трећа сезона, и све занима да ли ћемо поново да видимо Петра Матића.

Можда као некога ко новој Баба Губи, односно његовој мајци Магдалени (Паулина Манов) помаже да очува митски Забран?

- Не бих смео да говорим о трећој сезони. Могу да кажем да ми је било феноменално са Паулином. Створили смо предиван однос, како глумачки, тако приватно и од ње сам доста научио. И данас памтим њен коментар "Петар у теби живи". Кроз целу серију се провлачи реплика "Забран неком даје, неком одузима". Питање је да ли је Петар настрадао због Забрана, или због тога што је препознавао у свим ликовима добро и зло. Нејасно је и да ли је Забран за њих обоје направио добро, или није, али мени је битно само да су се они срели и упознали. А то да ли су на неки начин можда негде заједно не могу да кажем због треће сезоне.

"КАЛКАНСКИ КРУГОВИ" Жарко Лаушевић, Фото приватна архива

Како са ове временске дистанце посматрате давнашњи сан да постанете голман који вас је одвео у Сингапур 2010. године на Олимпијске игре младих?

- Фудбал је моја прва љубав. Био сам голман 10 година и био сам репрезентативац Црне

Горе и баш те 2010. смо били на Олимпијским играма младих у Сингапуру. То је један од најлепших периода мог живота у ком сам упознао доста мојих и данашњих пријатеља. Када се сретнемо, увек се радо сећамо припрема, утакмица, гостовања, турнира, дружења и анегдота. Спорт ме је научио колективу. Увек се водим тиме да је џаба ако неко да три гола, а изгубимо 4:3 јер то никоме ништа не значи. Мислим да тимски дух мора да постоји и то је паралела између спорта којим сам се бавио и глумачког посла који тренутно радим.

Сваки пројекат, била то представа, серија или филм, колективни је чин и нико не може да игра сам за себе и морамо сви да радимо за пројекат.

Након средње школе уписали сте Факултет за дипломатију и безбедност у Београду. Како се глума уопште уклопила у ваш животни пут?

- Уписао сам тај факултет јер сам се још донекле бавио фудбалом, али искрено, то је било зато што сам тада био са једном цуром која је студирала у Београду. Само ми је било битно да сам у истом граду са њом и тако сам доспео на дипломатију и безбедност. Не могу рећи да нисам био добар студент јер сам имао добре оцене, али једноставно то ме није интересовало и нисам се у томе проналазио. Потом сам се вратио у Подгорицу и сасвим случајно сам отишао у школу глуме "Празан простор" код Петра Пејаковића, Славише Грубише и Марије Бацковић и заљубио се у глуму. Био сам два-три месеца у тој драмској секцији и отишао сам на пријемни на Факултет драмских уметности у Београду.

Шта сте током досадашње каријере научили да је важно у глуми?

- Вратио бих се на речи моје професорке Марије Миленковић која нас је увек учила етици овог посла. Тачније, да у било ком тренутку мораш бити професионалац, да са својим егом будеш на "ви" и да је најважније у глуми бити признат, а не познат. Професионализам значи и то да поштујеш људе, да будеш емпатичан и да посао радиш до краја, па како год то испало, али да буде поштено и часно.

Одрастали сте у Будви, а улога у "Бисеру Бојане" вратила вас је на обалу Јадранског мора. Имате ли сада времена за хобије попут роњења и рибиолова којима сте се некада бавили?

- Раније сам много времена проводио са мојим пријатељем Луком из Петровца, који има своју барку. Нас двојица смо заједно "рибали" и ронили, али богами последњих неколико година то се мало изгубило јер свако је отишао на своју страну. Када дођем у своју Будву, волим да се нађем са пријатељем или породицом, па да направимо вечеру или ручак, попијемо мало вина и да нам буде лепо. Тај осећај припадања и сигурности је јако важан.

Како ви у овом, можда не тако лепом тренутку, истрајавате у својим сновима и надањима?

- Тренутак или време није добро. Удаљили смо се од Бога, од духовности, од неких моралних начела, од домаћина, од домаћице, од онога што нас је красило и од онога што се зове емпатија. Не желим никог да критикујем и мислим да, почевши од себе, свако од нас када би чистио своје двориште имало би смисла да се иде даље. Док год људи осуђују друге и уздају се да ће други нешто урадити, мислим да ту нема среће. Када би свако од нас само мало допринео за бољитак, свима би било добро. Ми као појединци не можемо да мењамо свет, али можемо да мењамо себе.

Фото Firefly production

БРЕМЕ ЈЕ ВЕЛИКО, АЛИ ВОЛИМ ИЗАЗОВЕ

ПОСЛЕ пола века од премијере у Атељеу 212 са великим Зораном Радмиловићем у главној улози, припремате представу "Радован Трећи".

- У Сомборском народном позоришту у копродукцији са "Град театром" радимо култни комад "Радован Трећи", који ће у августу имати премијеру у Будви на фестивалу "Град театар". Тумачим лик келнера, кога је у првом извођењу играо Ташко Начић. Бреме је велико, али волим изазове. То ће бити једна добра представа и прави је тренутак да се постави на репертоар, јер тај комад је свевремен, као и сваки од Душана Ковачевића. Када се загребе по том комаду, то је најмање комедија, а највише трагедија једног друштва и једне заједнице.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 1

И ДАЉЕ САМ "ЗВРК": Ивана Зечевић о младима и серији "У клинчу", мистичном забрану и његовој чуварки у "Калканским круговима"...

30. 04. 2023. у 12:13

Познати

0 0

А БИЛИ СУ КАО ОТАЦ И СИН: Тежак растанак глумца са Лаушевићем и СМС порука од које му се плакало

10. 04. 2023. у 12:19

Познати

0 0

ЗЛОГЛАСНИ "ЗАБРАН" СТВАРНО ПОСТОЈАО: Рушевине из "Калканских кругова" крију историју

30. 03. 2023. у 21:45

Познати

0 0

ЛАУШЕВИЋ НА ГРУДИМА: Наташа објавила слику са снимања Калканских кругова - а тек како изгледа у серији (ФОТО)

28. 09. 2022. у 18:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације