ИВАН ЂОРЂЕВИЋ ЏУДИ У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА "НОВОСТИ": Волим ликове аутсајдера, они носе палету боја (ФОТО)

ДОСТА ми је тешко да играм такав карактер, али је и било изазовно, и то је оно што ме покреће у „Кафани на Балкану“. Серија прати скоро годину дана живота главног јунака. Замислите да све то време неко мора да вуче конце. То је озбиљна шаховска партија.

Фото: Војислав Данилов

Овако за “ТВ новости” сажима свој уметнички ангажман и печат познати глумац, Иван Ђорђевић Џуди, као један од главних глумаца трилогије, филма и серије „Кафана на Балкану“. Након прва два дела филма, „Покидан“ и „Стравично“, публика од 22. јануара на каналу Суперстар ТВ, радним данима од 21 час, прати серију „Кафана на Балкану", по мотивима живота највеће балканске мушке музичке звезде, Александра Вуксановића – Аце Лукаса.

Ђорђевић тумачи улогу музичког продуцента и менаџера Вању, звезди Пеђи Ковачу, који препознаје његов таленат, верује у њега и помаже му да постане најпопуларнија музичка звезда у региону.

- Али Пеђин вртоглави успех носи са собом и терет славе, кризу идентитета и пороке и проблеме са којима мора да се бори и да победи – каже Ђорђевић.

*Да ли је и зашто занимљиво бити у таквој позицији, као и у тој кожи?

- Драмска структура прати живот главног јунака Пеђе, како унутрашњи, тако и онај спољашњи, који је врло упечазљив и одраз је његових унутрашњих превирања. Нема довољно простора за биографије људи који су део Пеђиног живота и зато је било потребно да се домаштају и креативно осмисле и одиграју. То ме је највише интригирало и привукло улози.

*Шта вас је још мотивисало да прихватите улогу у серији и филму?

- Драмска је серија, није глорификација нити осуђивање, напротив, поставља нека врло важна питања која се тичу свих нас, па и мене лично. Рецимо, колико је важно, а комплексно, да човек успе некако да се оголи пред собом, па да поштено каже шта је у том тренутку, да би могао да настави даље.

*Кафана је барем некада била стециште глумаца, сликара, музичара - прави боемски центар. Какав је ваш однос према тој институцији данас?

- Одавно кафане нису такве институције у којима се могла неретко чути права и озбиљна реч, промишљен и бритак дијалог, духовите и шармантне опсервације.

*Колико из вашег угла има сличности и разлике између првог и другој дела, као и саме улоге коју тумачите?

- Први део је мало дужи експозе и упознавање са главним јунаком, док други део носи његову огромно унутрашњу борбу.

*Колико менаџер има важну и кључну улогу за каријеру једне музичке звезде коју води?

- Што се тиче Вање, он, како у првом, тако и другом делу покушава да га „навига“ и усмери у нешто што ће бити продуктивно, јер несебично верује у његов таленат.

*Имали сте и „излет“ у серији „Авионџије“, у жанру комедије. Какво је ваше искуство?

- Волим да радим „Авионџије“. Сјајна је екипа, на челу са Сузаном Пурковић. Највише ме радује што клинци гледају и воле серију. За оволико сезона није изговорена ниједна псовка у епизодама.

*Како се предајете толиким различитим јунацима које сте кроз улоге остварили?

- Одговор је компликован, али постоји поједностављена верзија. Ја сам глумац. Као такав морам да будем отворен, да осетим људе и њихову енергију. Затим да се запитам из чега иде и зашто је кренула да куља позитивна или негативна енергија, или зашто је набујао немир.

*Колико је одрастање уз оца глумца Драгана Ђорђевића утицало на то да се и сами попнете на сцену и станете пред камеру?

- Испрва нисам хтео да се бавим глумом. Завршио сам средњу школу, али нисам имао појма шта ћу са својим животом, и рекао сам хајде да пробам оно што сам живео цело детињство. Мој отац је био глумац у Сомборском народном позоришту, а онда смо се преселили у Зрењанин, тако да сам иза бине посматрао људе у два различита театра. Гледао сам и представе које јесу и оне које нису за децу, и то човека у том узрасту мора да обликује.

*Завршили сте глуму у класи професора Владе Јевтовића. Шта ћете заувек памтити од онога што вам је рекао ваш „академски отац“, а шта од савета и речи свог оца?

- Од Владе памтим разне изјаве, али једна ми је посебно драга, а то је „Ћорсокак, турска реч, српска посла“. Са татом се, хвала Богу, још увек спорим око глуме.

*Последњих година све чешће сте присутни у домаћим серијама које су изузетно гледане. Колико вам је било тешко да се изборите за те улоге, знајући да глумаца има доста?

- Слушајући савете професора Јевтовића, а то да је глума „маратон“, научио сам да будем стрпљив, наравно не одмах, али сам годинама ту вештину вежбао. Свој посао никада нисам посматрао кроз призму борбе, да се за нешто треба изборити, већ баш насупрто, као колективан чин, у коме је свака карика битна.

*У којем жанру се најбоље сналазите?

- Не знам, јер нисам прошао све занрове, сматрам да има толико времена испред мене. Волим ликове аутсајдера, са маргине друштва, јер они носе са собом палету боја које могу да користим.

*Остали сте да играте у позоришту „Тоша Јовановић“ у свом родном Зрењанину, да браните културу и уметничке вредности своје географске колевке. Како изгледа та борба? Ухвати ли вас понекад малодушност, жеља за предајом и одлазак у неко престоничко позориште?

- Позориште настаје свуда, па тако и у Зрењанину. У Зрењанину неретко настаје и одлично позориште, зато га и волим, као и рад са целокупним ансамблом.

*Посвећени сте и серијама и позоришту. У којим представама тренутно играте?

- Тренутно имам три наслова, два у матичној кући и једну представу у Народном позоришту. Две су у режији и то са поносом истичем, али нажалост прерано преминулог Игора Вука Торбице, „Дон Жуан“ и „Царство мрака“. Такође, и једну у режији Милана Нешковића, у матичној кући, „Љубинко и Десанка“.

*Шта све глума може да донесе, поготово на личном нивоу, и колико вам је то драгоцено?

- Глума је појачана присутност у датом тренутку, а из ње настаје  невероватан потенцијал креативности и идеја, које ме наводе на размишљања, за која сумњам да би се родила, на пример, за кухињским столом док пијем кафу.

*Имате ли неке наредне пројекте већ у плану?

- У најави су две серије у продукцији „Хајп“, али не бих још увек да откривам.

*Да ли прижељкујете сарадњу са неким домаћим или светским режисерима или глумцима?

- Оно што прижељкујем оставићу за себе. Ипак, жеље се не говоре тек тако.

Препоручујемо

Познати

0 0

ТЕА ТАИРОВИЋ СТИЖЕ У ЕМИРАТЕ: Отпевала највећи хит о Дубаију, а никад није била у њему (ФОТО)

29. 01. 2025. у 21:05

Познати

0 0

КАКО ЧОВЕК ТО ТАКО НАУЧИ ДА ПОРУЖНИ ЛЕПОТУ: Гоца Тржан емотивно о балади која говори више од речи (ФОТО/ВИДЕО)

29. 01. 2025. у 20:10

Познати

0 1

УНИКАТНИ ДЕТАЉИ: Вики Миљковић уређује своју оазу посла и мира (ФОТО)

29. 01. 2025. у 19:45

Познати

0 0

СВЕ ШТО НОСИТЕ У СЕБИ, НЕ МОЖЕ ДА СЕ НАУЧИ: Александра Младеновић о трајању на сцени и родном крају (ФОТО/ВИДЕО)

29. 01. 2025. у 18:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације