МАРКО ЈАЊИЋ ЗА "НОВОСТИ": И даље тај пламен страсти и игре у мени гори, а све док се играм, на добром сам путу (ФОТО)

Душан Цакић

28. 02. 2025. у 12:05

НА почетку каријере Марко Јањић се уверио како је мало потребно да би се човеку живот променио. Овај глумац није чест учесник медијских токова, иако спада међу тренутно најактуелније, који својим улогама носе неке од најгледанијих домаћих серија. Његова прича о професији и животу је вредна пажње, јер је одлуком да бира и дозира своје медијско појављивање сачувао приватност и уметност.

МАРКО ЈАЊИЋ ЗА НОВОСТИ: И даље тај пламен страсти и игре у мени гори, а све док се играм, на добром сам путу (ФОТО)

Фото: Александар Летић

Прве телевизијске, филмске и позоришне улоге добио је раних двехиљадитих. Ипак, до прекретнице у његовој каријери дошло је када се појавио у улози доктора Марка Павловића у серији "Ургентни центар". Од тада га је телевизијска публика могла гледати у серијама "Вере и завере", "Андрија и Анђелка", "Беса", "Слатке муке", "Група", "Жигосани у рекету", "Тајне винове лозе", "Једини излаз", "Александар од Југославије" и другима. Глумио је и у великим представама разних београдских позоришта, а снимио је на десетине.

Марка, од 10. фебруара, сваког радног дана, у 21.00, на Суперстар ТВ, гледамо и у серији "Пасјача", где тумачи лик Алена чији је живот прожет тугом за изгубљеним домом и борбом да пронађе мир у заједници која га никада није у потпуности прихватила. Излаз из свега тога, покушава да нађе на дну чаше.

Фото: Александар Летић

*Радња серије дешава се у измишљеном селу Горник на западу Србије, где је окупљена група људи под чудним околностима, а оно што им се догађа, нису ни могли да претпоставе. Колико вам је необично што тек сад публика може да види оно ште предано стварали још од краја 2022. године?

- Није ми необично. Сасвим је нормално и природндно наспрам количине материјала који смо снимили да овај формат захтева велики проток времена како би био компримовам, технички обрађен и спакован у форми којој припада. Можда је публици чудно што толики проток времена прави временску дистанцу, али према количини материјала који је снимљен, важно је како посложити све ликове и односе, а узимајући у обзир околности у којима ти ликови постоје, живе и коегзистирају.

*По чему памтите снимање ове, по свему необичне серије које се одвијало на обронцима Старе планине? Колико је овај крајолик допринео атмосфери на сету?

- Суштински и занатски се не разликује у много чему од осталих пројеката. Стекао сам много добрих пријатеља и упознао дивне људе из Пирота, па постао и њихов пријатељ. У сваком пројекту дајем део себе и тај део добије нешто за себе, а то су људи којима сте окружени - пријатељи и колеге.

*Како сте ви доживели Алена, "свог" јунака?

- Свако од нас носи тугу у себи. Лако је било пронаћи те искре, које нас воде у тугу. Живимо овај живот желећи слободу, надокнаду за поштен рад и видимо да око нас неспособни носе користи. Све нас то спутава, тишти и чини нас неприпадајућима и угњетава нас. Али у сваком од нас постоји пламен те слободе и спремност да се изборимо са самим собом, и, на послетку, са наметнутим конвенцијама понашања. Наш организам даје нам сигнале када препознамо да то нешто наметнуто није добро ни за нас, а ни за колектив, окружење... И онда, тај исти организам нам даје решења, како треба да поступимо.

*Да направимо паралелу између серије и стварности - може ли човек да побегне од свог усуда?

- Не, никада. Ништа нама није дато да носимо на својим плећима што не можежемо да понесемо и све је то са одређеним разлогом.

Фото: Суперстар ТВ

*Недавно смо гледали трећу сезону успешне серије "Мочвара", у којој сте тумачили комплексан лик адвоката Филипа Татића. Колико је та улога за вас представљала изазов?

- Не баш изазов, колико инспирацију. Можда зато што нисам имао прилике да играм човека чији поступци у датим околностима могу бити протумачени и обележени као негативни и хладни. У једној од последњих епизода, ипак схватамо да лик Филипа Татића и није толико негативан. Разумемо га, иако не бисмо доносили одлуке, какве је он доносио.

*Како сте реговали на констатацију ваших укућана да сте били "гадни" у тој улози?

- Позитивно. Ако они који најбоље познају оно што сам увиде да велика разлика у оном шта играм и ко сам у серији нема никаквих додира са мојом приватношћу и примете велику разлику у понашању и поступцима, онда то звучи као најбоља похвала.

*Велику трансформацију, пре свега, у говору, имали сте у серији "Тајне винове лозе" где сте глумили инспектора Невена Молнара. Колико вам је било тешко да "скинете" мађарски нагласак којим ваш јунак говори?

- Замолио сам редитеља да пре снимања са лектором одрадим целу улогу. Продукција је имала слуха и ангажовала моју професорку дикције Љиљану Мркић Поповић, са којом сам сарађивао у многим позоришним пројектима. Нисам желео да станем пред камеру док не будем сигуран да то што радим и изговарам има занатско и техничко упориште. Захвалан сам свима који су разумели моју бојазан, која се касније испоставила као јако важна за формулисање и стварање инспектора Невена Молнара.

*Глуму сте уписали са 17 година, у позоришту играте више од две деценије, а велику ТВ улогу, ону у серији "Ургентни центар", добили сте са 32. Да ли је дошла на време?

- Да. На време, и када су моји глумачки капацитети могли да изнесу тако комплексну улогу.

Фото: Фирефлy продуцтион

*Рођени сте и одрасли у Лозници. Шта, а можда још важније, ко вас је подстакао да уђете у свет уметности?

- Први сусрет био је преко моје драге учитељице Милене Вучетић, која је препознала мој таленат и трудила се да га уобличи прво кроз такмичење рецитатора. Поред тога, моја фасцинација филмом датира од најранијег животног периода, као и моје интересовање како се све то снима.

*Колико вам је, као младићу из провинције, било тешко да се снађете у Београду, а потом "пробијете" до квалитетне изградње каријере?

- Нисам први који је из провинције прешао пут "од родног села, до великог града" и учинио нешто што нико није очекивао. Много нас је на листи, како у спорту, тако и у уметности, као и на великим и важним функцијама ове државе, који су успели да своје капацитете остваре. У почетку није било лако да неке техничке ствари превазиђем, на пример, градски превоз, али врло брзо сам нашао своје место под сунцем са људима који мисле и желе исто што и ја.

*Кренули сте на ФДУ са идејом да се играте и забавите. У чему сада, после ових свих година, налазите ту радост незаустављиве игре у глуми?

- Све док се играм и докле год ми посао не прави грч, на добром сам путу. Оног тренутка када то постане напор и сва игра, као и радост игре престане, посветићу се нечем другом. За сада и даље тај пламен страсти и игре гори, па не желим да га испустим. Распламсавам га тако што сарађујем са младим и даровитим људима, који умеју да послушају савет који моје искуство носи, а са друге стране оплемене својом свежином оно што одувек тиња у мом уметничком бићу.

Фото: Александар Крстовић/ТВ Прва

*Са вама на класи били су Стефан Капичић, Маша Дакић, Милутин Милошевић, Христина Поповић, Софија Јуричан, Вук Салетовић. Да ли и сада одржавате контакт са "класићима" мимо посла, а како изгледа када вас нека представа или серија споје?

- Са многима да, али и са добрим делом класе, нажалост не. Свакако је дивно када се "класићи" нађу на новом пројекту. То отприлике изгледа као када сретнете неког члана фамилије, јер смо све своје страхове, маске и "жуч", упознали још за време студирања.

*Чему учите и како васпитавате своје наследнике?

- Пре свега учим их да буду људи. Да свуда иду, у све да уђу, али да из свега изађу чисти. Да је живот један и да њихови трагови понашања носе одређене последице, али је важно да те последице њиховог понашања имају велики и позитиван утицај на окружење.

Фото: Александар Крстовић/ТВ Прва

*Шта бисте им саветовали ако одлуче да крену вашим стопама?

- Не знам. Када дође то тога, можда будем имао одговор. За сада им говорим да шта год да раде сутра у животу, морају да буду срећни.

*Рекли сте да спокој проналазите "у загрљају супруге и деце, у једној кући на планини, поред Дрине, у стазама свог родног града". Колико често имате времена за повратак вашој оази мира?

- Ствар је организације времена. Успевам и уистину јесте напорно организовати живот наспрам обавеза, али је врло важно одредити приоритете и пратити календар, онда све иде лако.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ОСРАМОТИО КИРА СТРАМЕРА: Сви гледају у британску заставу, да ли је ово случајно?

ТРАМП ОСРАМОТИО КИРА СТРАМЕРА: Сви гледају у британску заставу, да ли је ово случајно?

БРИТАНСКА застава примећена је како се вијори наопако испред "Блер Хауса", председничке гостинске резиденције преко пута Беле куће, где борави британски премијер Кир Стармер током своје посете Сједињеним Државама.

27. 02. 2025. у 21:14

Коментари (0)

БОЛОЊА НЕ ЗАБОРАВЉА СИНИШУ МИХАЈЛОВИЋА: Овако су прославили његов рођендан (ВИДЕО)