КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мистика писања
У ЗАВОДЉИВО, загонетно и асоцијативно названој књизи "Сентиментално васпитање јунака романа", у којој су записи такође заводљиво названи причама, Ђорђе Писарев, остајући веран постмодернистичком проседеу, бележи увек духовита, проницљива, повремено филозофична размишљања која садрже и елементе аутопоетике, дневника, мини-есеја, а у чијем је центру брига - највише за судбину јунака романа, потом за стваралачки процес и живот самог књижевног дела, независно од ствараоца.

Фото: Приватна архива
У четрдесет таквих записа уочавамо како у приповедачевом начину размишљања реалистично постаје надстварно, како, о чему год да је реч, оно поприма мистику истичући значај времена, његовог протицања и сагледавања из различитих перспектива (ствараоца, јунака или пак читаоца).
На исти начин се преиспитује ефемерност, утврђује се шта је у стваралаштву битније - бивање, тј. трајање, или пак моменат смрти као апсолутна неопозивост.
Свако поглавље у књизи има исту форму. Најпре садржи цитат - очигледно из ауторове омиљене, богате и разноврсне лектире. Тек неки од цитираних писаца су: Толкин, Стивен Кинг, Михаил Шолохов, Харуки Мураками, Филип К. Дик, Чарлс Дикенс, Зебалд и други. На основу тек неколико наведених имена закључујемо да је реч о ствараоцима различитих епоха, поетика и тематских основа - од реализма до фантастике.
Потом следи централни део записа који чини срж ауторовог размишљања, као и бројна питања у вези с јунаком романа на која не постоји јединствен одговор, мада је сваки од њих привлачан јер је уметнички креативан, инспиративан и отвара нове могућности читања. Само нека од размишљања која су садржана у том делу записа су: могућност поклапања жеља ствараоца и читалаца, потенцијална сарадња књижевног лика и читалаца, апатичност света књижевног лика без читалаца, читање као истраживачки чин, однос времена и књижевног јунака, однос глумца према лику који тумачи, предност читалаца књига у односу на глумца у Дизниленду, како би изгледала побуна књижевног јунака, чуђење јунака који се налази у ситуацијама које је писац измислио, неконтролисаност стваралачког процеса, повезаност приче и сна итд.
Како запажа Илија Бакић: "Након централног дела прича-есеја-загонетки следи ознака 'ПС' који нема увек улогу допуне реченог већ може бити или додатно запажање или исказ који је својеврсни закључак напред реченог.
Писарев читавим током књиге поставља питања, отвара дилеме, али до последње странице не даје одговоре остављајући читаоцу да према сопственим могућностима и интересовањима доноси закључке. Одбијајући да испише разрешења загонетки писац доследно поштује велику тајну Књижевности за коју не постоје универзални већ, евентуално, само појединачни одговори у чијем доношењу свако уграђује елементе сопствене личности".
Читајући ову књигу Ђорђа Писарева, закључујемо да је реч о специфичној морфологији романа чији дискурс није књижевнотеоријски. Аутор нас, такође на нетеоријски начин, упознаје с могућим световима и који, баш због тога, омогућавају читаоцу задовољство у тексту.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)