БРАНДО ЗВАНИ - ЖЕЉА! Филм Елије Казана, у коме је први пут заблистао један од највећих глумаца 20. века, слави 70. рођендан

ДОГОДИЛО се нешто велико. Родио се демон позорнице - рекао је чувени Хенри Фонда после премијере комада Тенесија Вилијамса "Трамвај звани жеља" и отишао иза сцене да лично честита младом и још непознатом глумцу.

Фото Фото IMDb

Било је то почетком 1947. године у Милеровом позоришту на Бродвеју: редитељ је био Елија Казан, а "демон позорнице" двадесеттрогодишњи Марлон Брандо. Иако је био почетник, добио је главну улогу (Стенли Ковалски) и одиграо је, на карту више, седам стотина пута!

Само четири године касније, Казан је режирао истоимени филм који је постигао планетарни успех, а Брандо постао једна од највећих филмских звезда 20. века.

Сценарио је писао лично Тенеси Вилијамс који је, под притиском тадашње цензуре, морао да унесе неке измене у текст. Између осталог, да избегне све алузије на хомосексуалност које су постојале у драмском комаду, па и да промени крај. Из Милеровог позоришта на велико платно "преселили" су се и Ким Хантер и Карл Малден, а овој тројци придружила се већ славна Бивијен Ли у улози Бланш Дибоа. Заменила је Џесику Тенди јер су продуценти сматрали да је филму потребна бар једна звезда, а Вивијен Ли се десетак година раније прославила као Скарлет О` Хара у "Прохујало са вихором". Такође, постојала је идеја да Марлон Брандо буде "изостављен" у филмској верзији, али се овоме оштро супротставио сам редитељ и, наравно, није погрешио. Иако је још било рано за награду Оскар (који су освојили Вивијан Ли, Карл Малден и Ким Хантер, уз статуету за најбољу сценографију Ричарда Деја и Џорџ Џејмс Хокинса), Брандов пут ка слави широм је отворен.

Фото IMDb

У то време, како је говорио, био је "млад човек пун предрасуда и немира, веома лењ, необразован, наоружан са мало сељачког искуства". Иначе, Казан га је пронашао у поткровљу једне куће на Гринич Вилиџу када је постављао на сцену Вилијамсову "Стаклену менажерију" и тражио глумца за главну улогу. После премијере критика је писала да су у једној ноћи рођене четири будуће звезде: велики редитељ, драматуршки геније, ново америчко позориште и глумац који много обећава. Убрзо је уследио "Трамвај звани жеља" и позив из Холивуда.

Брандо се, у сваком случају, показао као достојан партнер већ искусне Вивијан Ли. Казан, који је постао његов највећи пријатељ, веровао је да је глумачки геније. Говорио му је: "Ти не можеш да се попнеш више. Већ си на врху". Дивио се начину на који је Брандо изградио лик Ковалског и "пркосио систему љубазног, пристојног понашања". Публика је поистовећивала лик са глумчевом личношћу, чему се оштро супротстављао сам глумац:

- Ковалски је увек био у праву, никад се није плашио. Никад није имао недоумице. Његов его био је врло сигуран. И имао је ону бруталну агресивност коју мрзим. Ја се ње плашим.

Фото IMDb

Презирем његов карактер - једном је прокоментарисао.

Својом појавом унео је револуцију у глуму, па је сматран највећим у својој генерацији.

Револуцију је унео чак и у одевање: Брандова уска мајица је после овог остварења постала модни тренд. Настала је тако што је неколико пута опрана да би се материјал скупио. Уска мајица чинила је Бранда још сексепилнијим, па се после таква и производила. Брандо је, свакако, утицао и на неке од најбољих у следећим нараштајима. Његовим наследницима сматрају се Ал Паћино, Роберт де Ниро и Џек Николсон.

Све у овом филму, било је "револуционарно", па и музика: компоновао ју је Алекс Норт и била је сасвим другачија од тадашњих холивудских трендова, "базирана на манипулативности и набијена акцијом". Норт је компоновао кратке музичке делове који су одражавали психолошку динамику ликова. Иначе, он је те године номинован у категорији за најбољу музику у чак два филма, али је ипак те године Оскар отишао у руке Францу Ваксману за музику у филму "Место под сунцем".

Занимљиво је да је 1993. објављен DVD у који су "убачени" нови кадрови и филм продужен за три минута - управо цензурисаним сценама.

Дуо Брандо са Вивијен Ли,

Фото IMDb

Лепе играчке

- НАС глумце, гледаоци сматрају за лепе играчке. Позориште је џунгла, или још боље циркуска арена, резервисана за егзибиције животиња који се зову глумци. Ми смо само бедне марионете - једном приликом изјавио је Брандо.

Имао је три брака и много веза са лепим глумицама. Шели Винтерс, Кети Џурадо, Франс Нујен, Рита Морено, Џоан Колинс, Ана Марија Пјеранђели, само су неке од њих.

Незаборавни Карл Малден, Ким Хантер и Марлон,

Фото IMDb

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације