ИНТЕРВЈУ Драган Лакићевић: Свог јунака писац никад не осуђује, па ни кад је негативан

СРПСКОГ писца жељног међународне славе страни издавач Лудвиг ангажује и уговором обавезује да напише љубавни роман који ће бити преведен на неколико језика и постати бестселер.

Фото Д. Миловановић

Даје му на располагање свој луксузни скандинавски замак да би му у једном тренутку лукаво предложио да напише и критичку расправу о Србији, српском народу и "српској кривици". Писац започиње рукопис "Љубавна ноћ" присећајући се кратке и незаборавне везе са Маријаном пре десет година, бивше супруге Колет и суочава се са искушењима у виду прелепе и кокетне Лудвигове веренице Фреј. Како време одмиче пред њим искрсава низ болних моралних дилема...

То је укратко и поједностављено сиже новог веома читљивог романа "Замак" Драгана Лакићевића (1954), у издању "Партенона". Овај аутор је засада објавио низ песничких књига, романа, збирки прича, дела за младе, расправа и студија за које је добио више књижевних награда а најновије су "Јефимијин вез" (за песничку књигу "Жетелица и Шумановић") и "Орфеј на Дунаву" (за укупни песнички рад).

* У поднаслову ваше нове прозне књиге стоји "Фантазмагорија". Чини се, ипак, да је реч о роману?

- Књига је оно што читалац мисли да јесте. "Фантазмагорија" је овде омот жанра, сугестија да је прича маштарија и да је само њена уметност истинита. Имагинација се прилично повлачи пред историјом и политиком у књижевности. Морално-политичка димензија ове моје теме има елемената фантазмагорије. Док се читалац тога сети, можемо му сугерисати поднасловом књиге.

* С обзиром на то да причу у роману казује њен јунак, тј. писац, у првом лицу, неки читалац могао би да помисли да сте главни јунак ви?

- Већ су се јавили први који су помислили да сам јунак (наратор) ја. Кад се летимично погледа, ено у књизи и писца и издавача, огледају се један у другоме. Тако почиње површно читање. Нисам их исправљао. Главни лик, прво лице књиге је негативан јунак, али он то о себи не може да каже. Зашто би то наглашавао аутор?

* "Како написати роман од својих доживљаја и свог живота?", пита се ваш јунак, кога мучи питање како да феномену љубави да свој књижевни допринос.

- Јунак "Замка" је писац који има извесног списатељског искуства. Кад му је затражено да напише "љубавни роман" од којег би његов менаџер створио светски хит, писац је посегнуо за личним животом и својим доживљајем љубави. Од личног, пак, има личније: оно што ће му ускоро затражити - наручити или наредити издавач. Повест "Замак" чине деонице поетике (схватања књижевног заната и поступка) које теку напоредо са деоницама политике (схватања своје земље и њене историје или судбине). Остало је симболични амбијент, с јунаком у дворцу - замку, негде на северу Европе.

* Од вашег јунака тражи се да напише расправу о сопственој земљи и њеној кривици. Да ли се и у којој мери може бити критичан према својој земљи, а да се остане патриота - такође је дилема која се провлачи кроз роман?

- За тај задатак мој јунак није изабран насумице. Он је и раније показивао предиспозиције за политичку критику своје земље и народа. Овај пут нуди му се да "са европске дистанце", као европски писац који ће то постати, јер ће га боравак у замку учинити европским и славним - напише најотвореније и најсложније - не само политичку критику већ и историјску осуду. Он није никакав патриота, али га донекле ипак шокира тај захтев - задатак. Чак и њега! И он осећа безобразлук наручиоца! Критика ђубрета на улицама није што и критика целе историје и националне вертикале. И националних вредности, без обзира на то колико се до њих држи... Недоумице јунака стварају стид и страх. И он има извесну моралност. Он јесте оперисан од традиционалног појма издаје, али зна да то ипак постоји. О издаји он мисли, макар као кад је реч о љубавном неверству. Ми не знамо шта је сложеније: верност или неверство. Или су то појмови за књижевност 19. века!

* Ваш јунак пише напоредо две књиге: љубавни роман и политички есеј. Да ли га то растрже?

- Остављено је то читаоцу - нека и њега нешто растрже, кад већ растрже епоху. Свог јунака писац никад не осуђује, па ни кад је негативан.

* Да ли је ваш писац припадник "Друге Србије"?

- Он је, пре свега, књижевни лик. Наглас и у себи говори и мисли на 150 страна. Те мисли и речи говоре све о њему... Уме да гледа и описује природу: писац. А читаочево је да га морално одреди и назове неким својим именом.

* "Замак" отвара и питања сложених односа: писац - уредник, издавач - читалац. Каква су ваша искуства, с обзиром на дуги стаж и у књижевности и у издаваштву?

- Ти односи били су интересантнији у време друштвеног издаваштва, које је, као што знамо, нестало. У време приватног издаваштва све је друкчије, преовлађује интерес, чак и кад је културно-уметнички, мада преовлађује, пре свега, пословни или политички интерес. У приватност спадају и морал и укус и скрупуле... Ипак, уредник је први читалац, онај који открива и сугерише, погађа и греши. Тога сам се нагледао и у томе се никад не може научити све, ни кад сте писац, ни кад сте уредник. Писац, поготово млади, често мисли да од уредника много зависи. Све зависи од писца. Уредника обично боли глава, али уме да се радује... Имао бих шта да причам из тих искустава, кад бих имао коме. Сетите се моје приче "Уредник Топчидера" (из "Лудачког рукописа") о бившем уреднику који жели да велики парк уреди као књигу.

* Ваш главни јунак жарко жели да постане хит писац. Мишљења о бестселерима, који увелико преовлађују, и код нас су веома подељена.

- У општој кризи књиге и читања, чини се да би успех књиге могао да уведе неки ред и ствари рангира. "Хит" је један од видова успеха и општих циљева савремене књижевности. Наши читаоци и посленици с књигом још се сећају некадашњег утицаја значајних награда у изградњи пишчевог имена и угледа. Јавне похвале, вести о читаности, превођености, распроданости - уздизале су писце и водиле их у школску лектиру и у теме доктората. Сад се све то срозало и пропало. Остало је само: покушавати, као на лутрији.

* Да ли је то објашњење о све већој продукцији књига домаћих аутора?

- Делимично. Писање књига је и врста бекства од стварности. Кад толики покушавају да направе успех у певању, или у спорту, или у избору за мис, много је и оних који би преко ноћи до успеха у књижевности, тим пре што се градиво књижевности у школи смањило, а друштво и кућно васпитање обезвредише и најугледније писце из српског.

Фото Д. Миловановић

* Колико је добро што сами писци често у потпуности финансирају објављивање својих рукописа?

- Све је приватно, па што не би било и то? Нема више издавача који имају обавезу да финансирају издавање савремене домаће књижевности. Ако својим парама хоће издавач, може и спонзор, може и тетка, може и аутор. Није то ништа ново. Важније је питање: шта је у књизи, како је написано? Слободно је да аутор плати штампу своје књиге од своје уштеђевине, као и да се домогне Замка у којем се стварају дела за ранг-листу "Њујорк тајмса". Све је ствар избора.

* Шта читаоци могу да очекују у наредним месецима од продукције Српске књижевне задруге?

- СКЗ је пролетос ушла у своју 130. годину постојања. У току је израда овогодишњег, 113. редовног Кола и израда програма за обележавање велике годишњице. Хајде да томе посветимо посебан разговор, да то питање буде прво, а не последње.

ПЕЈЗАЖ НА ПОКЛОН

* У белешци о писцу стоји да негујете жанр кратког романа ("Студенград", "Земаљски кључ", "Четни ђаво"). "Замак" се од свих претходних разликује?

- И "Замак" је кратак роман, можда новела. Започео сам га као причу; онда се умешао писац из романа: део онога што је требало да у дворцу званом замак напише он, написао сам му ја. Поклонио сам му и свој снег, пејзаж који окружује замак у којем би, под идеалним условима и угодностима, требало да се напише бестселер.

Препоручујемо

Култура

0 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Мајци се пише ћирилицом

06. 07. 2021. у 13:26

Култура

1 1

ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА КЊИЖАРЕ: Одлуком Владе, продавнице књига изузете од примене нових мера

20. 03. 2021. у 09:46

Култура

0 0

ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву

19. 10. 2020. у 08:50

Култура

0 0

ФАНТАСТИКА О ДВОЈНИЦИМА: Представљен роман Александра Гаталице"Двадесет пети сат"

01. 07. 2021. у 21:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације