МОЋНА ПРИЧА О ОТПОРУ И БОЛУ: Сећања једне од првих партизанки и вођа отпора у Аушвицу у филму Марте Попиводе вечерас премијерно на Белдоксу

ПОСЛЕ светске премијере на 50. Фестивалу у Ротердаму и учешћу и наградама на престижним фестивалима широм света, српску премијеру у домаћем такмичарском програму Белдокса вечерас ће, у амфитеатру Музеја Југославије, у 20 часова, имати филм Марте Попиводе "Пејзажи отпора".

Фото Промо

Реч је о својеврсном путовању кроз сећања антифашистичке боркиње Соње (97), једне од првих партизанки у Србији, која је била и међу вођама покрета отпора у Аушвицу.

- Соња коју ћемо упознати преко екрана, као слика и као тело је крхка старица, у 10. деценији живота. Она је у исто време нежна, сталожена и лепа особа, али и особа која у том свом телу носи изузетну причу о антифашистичкој борби и самоорганизацији, солидарности и отпору, као и болна искуства како је то у рату изгубити своју велику љубав, бити лишен слободе и мучен, и како је то убити човека - објашњава, за "Новости", Марта Попивода.

По њеним речима, тај контрапункт који у филму постоји између Соњине живописне и моћне приче о отпору и њеног крхког тела данас упућује нас да обратимо пажњу на старе око нас, у друштву које их је у великој мери отписало.

- Већ од првог сусрета, схватила сам да је Соња моћна приповедачица, да њене приче креирају слике у мојој глави, као да читам филмски сценарио. Желела сам да дам простор тим вербалним сликама или сценама сећања, како смо их косценаристкиња Ана Вујановић и ја касније назвале. Отуда долази редитељски поступак враћања на пејзаже где су се одиграли догађаји из Соњиних прича и како они изгледају данас. Мислим да нам ти пејзажи, као сведоци догађаја, говоре о времену које је протекло, о телима која су некада прошла тим путем заједно са Соњом, о једној борби за бољи свет која и даље траје и којој се морамо прикључити.

Последњих година, па и деценија, додаје Марта, сведоци смо ревизионистичких приступа историји и сећању, као и брисања комунизма као покретачке снаге антифашизма.

- То се дешава у Србији, у бившој Југославији и шире у Европи и доводи до јачања радикално десних дискурса и фашизације друштва. У јавној сфери остало је јако мало од тековина за које су се борили Соња и њене другарице и другови. Само друштвено уређење отишло је у потпуно другом смеру, у правцу компетиције насупрот солидарности, све радикалније класне сегрегације и брисања идеје социјалне правде. Живимо у неолибералном капитализму и индивидуалистичком друштву које чини да се осећамо сами, као и да смо сами криви за све невоље које нас сналазе. Кад кажем "невоље" мислим на незапосленост, недостојанствен живот чак иако радимо, неадекватну или скупу здравствену заштиту и образовање - објашњава Попивода.

Ипак, наглашава Марта, јављају се неке нове снаге, критички и левичарски дискурси који нас терају да се сећамо да је другачије друштво могуће и да се запитамо да ли овако желимо да живимо:

- То питање имала је и Соња на почетку своје приче. Оно је фундаментално јер нас води ка политизацији и борби.

Инспирација и опомена

У ДРУГОМ светском рату Србија је, наглашава Марта, неспорно била на правој страни, на страни антифашистичке борбе.

Фото М. М.

- Чињеница је да су ту борбу водили превасходно комунисти и да су после рата креирали друштво које није било савршено, али се заснивало на принципима антифашизма, антиимперијализма и интернационализма. То друштво тежило је једнакости свих људи, родној равноправности и укидању класне сегрегације. Оно је изнедрило неке од најпрогресивнијих политичких идеја и пројеката 20. века, као што су Покрет Несврстаних и радничко самоуправљање. А ми то данас можемо узети као инспирацију и опомену!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације