КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину
КЊИГА Јелене Ковачевић "Страдање" једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске.
Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој - из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) - враћају се и припадници средње и млађе генерације наших стваралаца.
Та дела, по правилу, заснивају се на историјским изворима и сведочанствима, на причама појединаца, које су неретко заступљене уз уметнички текст, као што је случај и са књигом Јелене Ковачевић. И док читамо такве књиге, или посећујемо изложбе посвећене страдалницима, снажне емоције и чињеница да смо бића културе, готово да нас доводе у тоталну неверицу и производе утисак да читамо дела која припадају фантастици - зато што поред свих наших стечених знања најчешће нисмо спремни да поверујемо у то шта човек може учинити човеку, као ни у то да зло у њему, изгледа, као да ипак претеже. У то се уверавамо увиђајући континуитет некажњеног зла хрватског нацизма и шовинизма, његову виталност оличену у "Бљеску" и "Олуји", девeдесетих година 20. века, као и у бројним, врло учесталим манифестацијама обичних грађана Хрватске, али и чињеницу да се "Олуја" слави као државни празник у тој земљи.
У светлу наведеног сматрамо да је важно, осим естетских вредности тих дела, сагледати још нешто - за нашу културу сећања, али и за саму уметност и духовност - веома важно: то је приступ уметника колективном историјском памћењу, као и његова стваралачка намера.
Свако ко је у центар свог дела ставио страшне усташке злочине, очигледно је - није ставио мржњу. О томе пише, са одмаком и миром, и најстрашније чињенице и/или сопствена осећања и уметничку надградњу тих страшних истина, Јелена Ковачевић. Неки од аутора приступају есхатолошки, али морали бисмо имати на уму - нема опроста без покајања, и то се старо и важно знање не сме никако скрајнути. На то нас деликатно, али експлицитно опомиње и проф. др Мира Радојевић која је за књигу Јелене Ковачевић написала предговор:
"Најзад, књижевност својим читаоцима шаље убедљиву етичку поруку, а на тврдње по којима и злочинци заслужују хришћански опроштај одговара подсећањем да услов опроштаја представља покајање."
Речи Мире Радојевић морамо сви добро упамтити, ма чиме да се бавимо у области хуманистике и уметности, а са свешћу о најстрашнијем злочину у историји човечанства.
Требало би да о томе стално и изнова читамо, а можемо можда почети с књигом "Страдање" веома младе Јелене Ковачевић.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)