ВЕЉКО СЕ ВРАЋА СА КАМЧАТКЕ И ПОЗНАТ ЈЕ У СВЕТУ: Гордан Кичић о наставку ауторског пројекта "Mама и тата се играју рата", улогама...

ГОРДАН Кичић има 44 године, двоструко више позоришних, филмских и телевизијских улога, али то му није довољно.

Фото Горан Ђукановић

Познати глумац продуцира, пише сценарија, а однедавно и веома успешно режира. После скоро четврт века глумачке каријере, први пут је стао "иза камере" и сео у редитељску столицу. Кичићев деби, драмску комедију "Реална прича", гледало је више од 70.000 људи у биоскопима, преко два милиона на телевизији, а доступан је и целом свету на платформи "Амазон прајм". Уследила је десетоделна серија "Мама и тата се играју рата". Режију је потписао са Владимиром Тагићем, а са групом аутора и сценарио који је проглашен најбољим на овогодишњем ФЕДИСУ. У међувремену, Кичић је у серијама "Породица" и "Јованка Броз и тајне службе", као и филму "Пуцњи у Марсеју", играо историјске личности.

Приче из наше историје мало кога су оставиле равнодушним и о њима се много полемише. Више о томе, као и Вељку, Јадранки и другим актерима популарне серије, који се ускоро враћају на мале екране, прича за "ТВ новости".

- Прва недеља снимања завршена је успешно, а очекује нас десет недеља рада за десет епизода. Главни сценаристи су Гвозден Ђурић и Марко Манојловић, а ја сам био сарадник на сценарију. Режирамо Мина Ђукић, Марко Манојловић и ја. Креатор сам серије и продуцент. У продукцији учествују Снежана ван Хаувелинген и Иван Крстовић са којима радим већ годинама.

На крају прве сезоне оставили сте нам лепу вест - Јадранка, коју игра Нина Јанковић Дичић, је у другом стању, али главни јунак Вељко, ког тумачите, отишао је на далеки исток Русије. Шта и кога ћемо видети у другој сезони?

- Прошле су три године од Вељковог одласка на Камчатку, и он се враћа у Београд поводом нечега што не могу сада да откријем. Гледаћемо десет епизода које ће се мање-више дешавати у десет филмских дана. Једна епизода је један дан у животима јунака. Сценарио смо писали годину дана и веома сам задовољан како је испао.

Ваш јунак је представљен као не баш успешан глумац. Да ли сте му сада променили "етикету"?

- Не могу да причам унапред, али Вељко је сада свакако планетарно познат, боље стоји финансијски, али... То није најважније у животу. Биће то неочекивано путовање. Водили смо се премисом да свим ликовима дамо оно што су желели у првој сезони. Остварили смо им све жеље, али питање је да ли је то заиста најважније у животу.

Хоћете да кажете да нисмо увек испуњени када остваримо то што смо желели?

- Тако је. Гађате, гађате, погодите, и - шта онда?

Јесте ли и сами размишљали о томе "шта онда"?

- Ништа, идемо даље. Главно питање друге сезоне серије "Мама и тата се играју рата" је животни баланс. Шта значи имати равнотежу професионалног и приватног, испуњења својих и туђих жеља...

Милан Чучиловић у серији "Јованка Броз и тајне службе", Фото Промо

И ви сте глумац. Јесте ли нешто докучили на те теме?

- Не, не, не. То је недокучиво. Можете да слушате себе и да пратите свој осећај, али не смете да заборављате да није само једно важно у животу. Много је детаља између којих треба направити баланс, а то је у животу најтеже.

У чему налазите испуњеност и срећу?

- Налазим је онда када покушавам да држим ствари у равнотежи, када успевам и нешто приватно да радим, када сам са породицом, и када сам са њом добар, у смислу да сам концентрисан, да сам ту и ментално, не само физички. Када успевам да нађем квалитетно време за пријатеље. То не звучи као нешто посебно, али данашњи живот је мало бржи него што можемо да постигнемо, и онда треба "повући ручну" и видети шта су нам приоритети.

Са Нином Јанковић и Леном Лазовић, Фото Ж. Кнежевић

А у глуми? Где налазите задовољство после толико година у професији?

- Бавим се пројектима који ме приватно испуњавају. Писали смо годину дана, путовање са јунацима било је узбудљиво. Последње три или четири године бавим се нечим што ме веома испуњава, јер је то некако моје, наше, серија коју смо ми и правили. Имам среће да се тиме бавим - да и смишљам, и режирам, и глумим.

То, наравно, није једино што радите. Гледамо вас на РТС у играно-документарној серији "Јованка Броз и тајне службе". Да ли је веродостојност била посебан изазов у улози Александра Ранковића?
- Нисам имао пуно прилике да га гледам. Постоје документарни снимци, било је филмских снимака и аудио говора, али он није много говорио јавно. Нисам пронашао много снимака са којих би могао да га веродостојно "скинем". Када је смењен, више се није појављивао у јавности. Препуштено ми је да пробам да се снађем и дочарам га.

Колико вам је била интересантна сама прича о Јованки Броз?

- Веома је занимљиво да се рекапитулирају неки доживљаји из бивше Југославије, који су рефлексија онога што смо доживели деведесетих - и како је та земља састављена и како је владала нека емоција у свему томе, као и њен распад... Занимљиво ми је из личне перспективе да сагледам шта се све дешавало, и онда вам је много шта јасније. Било ми је веома узбудљиво да прочитам то што сада гледате и да учествујем у томе.

Намеће се питање да ли смо научили све историјске лекције које смо могли.

- Наравно да нисмо. Овде постоји тренд да све почиње од сад. Уопште немамо свест о прошлости, о томе зашто је нешто изгледало овако или онако. По томе смо посебни.

Имамо прилику да сагледамо ранију историју, а на њу се надовезује серија "Породица" чија тема је стара "само" две деценије. Колико је било тешко "изнети" лик живог политичара Бранислава Ивковића?

- Било је интересантно искуство играти човека који је жив и о коме има много докумената. Сви ми старији сведоци смо тих догађаја у данима хапшења Слободана Милошевића, и свако има своју емоцију према тој причи... Та инсценација је виђење Бојана Вулетића, јер то није документарни филм, већ играна серија заснована на истинитим догађајима. Зато сам се трудио да се лишим било каквих предрасуда, не о Браниславу Ивковићу, него генерално о ликовима, и да "уђем пуном ногом", што значи да морате да одбраните јунака, да одбраните лик, да немате коментар ни на један догађај. То је баш био изазов за мене. Мислим да сам у томе успео.

Са Леном Ковачевић у "Није лоше бити човек" , Фото Промо

Серија је емитована почетком године, на годишњицу дешавања којима се бави, и реакција јавности била је велика. Сад, кад је прошло неколико месеци, какав је ваш утисак о свему?

- "Породица" је одлично прошла и замешала је јавно мњење. Сви су се јавили да нешто кажу, што је добро. Приступили смо озбиљно драмски тој теми. Мени је било узбудљиво да видим Слобу и Миру, и све те ликове које смо гледали на телевизији. Никог од њих нисам познавао, а не знам ни данас. Неки историјски догађаји имају одјек и јак ехо и у данашњем времену, а још је много интересантних личности из наше скорије прошлости које би било занимљиво видети.

Вратили сте се још једном важном историјском догађају кроз улогу у филму "Пуцњи у Марсеју", који се приказује у биоскопима. Какво ново светло ово дело баца на убиство краља Александра Првог Карађорђевића?

- Играм француског адвоката који је био први бранилац тројици осумњичених за убиство. Постоји игра откривања ко је тај човек био, ко је њега ангажовао и зашто је водио случај баш на одређен начин. Урањање у историју у овом филму савршено открива историјски контекст догађаја из тог времена који су вам онда јаснији. Глумци у ролама историјских личности сведоче, односно дају интервјуе. Тако сазнајемо њихов поглед на тадашња збивања, што сврстава филм у псеудодокуметарце.

Видећемо вас и у филму Душана Ковачевића "Није лоше бити човек", којим се култни редитељ после 18 година враћа на биоскопско платно.

- Зар је толико прошло?! Када ме је Душко Ковачевић позвао, нисам питао ни шта, ни где, само сам рекао "наравно, учествујем". Било ми је велико задовољство што сам имао прилику да радим са њим и да се дружимо, дискутујемо и направимо причу коју је написао. Непосредно пре короне завршили смо снимање и још нисам гледао филм. Играм певача Ранка Белог и снимао сам и музику за филм. Неколико нумера сам отпевао са Леном Ковачевић и Момчилом Бајагићем Бајагом. Први пут сам тако нешто радио, иако приватно певам.

Фото Архива

Овај филм покушава да одговори на два егзистенцијална питања - "Има ли живота после смрти?" и "Има ли живота пре смрти?", како је рекао Душко Ковачевић.

- То је озбиљна премиса коју он поставља. Ово су нека од питања која њега веома занимају и о томе је филм. Мислим да ће публици бити и духовито и смешно и трагично и срцепарајуће. Душко је мајстор у томе.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

1 0

НЕДЕЉА ПРОЂЕ - Гордан Кичић: Здрава памет каже - вакцина главу чува!

28. 03. 2021. у 08:25

Тенис

0 5

НОЛЕ ОЧАРАО СРБИЈУ: Гордан Кичић је имао бруталан одговор на његову данашњу победу

12. 02. 2021. у 17:08

Култура

0 0

ПРОБЛЕМ ЈЕ ШТО СЕ ПАРОВИ НЕ ЧУЈУ: Нина Јанковић Дичић о улози у серији "Мама и тата се играју рата" и петој сезони "Војне академије"

17. 10. 2020. у 10:35

Познати

0 1

ТОПЛА ЉУДСКА ПРИЧА: Стиже нам серија "Мама и тата се играју рата"

09. 10. 2020. у 08:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације