ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Виђено, запамћено, препричано

У КОПРОДУКЦИЈИ са СНГ из Марибора, Бургтеатром из Беча и Цанкарјевим домом из Љубљане, Југословенско драмско позориште је премијерно приказало "сценску баладу у три слике", "Те ноћи сам је видео", по роману Драга Јанчара, у драматизацији и режији Јанеза Пипана.

Новости

Као што у балади, која је склона епском приповедању о моралним непоћудностима главног јунака, уз наглашене емоције, бива - доживели смо драматичну, трагичну судбину лепе, образоване и ексцентричне Веронике Зарник (изврсна Наташа Матјашец Рошкер), коју је, по правилима жанра, стигла казна за кршење налога традиције, као у Лоркином поетском певању.

Да би драмско приповедање "ушло у легенду", потребну универзалност му је дала вишејезичност (словеначки, српски, немачки), која је допустила да и биће народа, који говоре тим језиком, уђе у памћење, "у пакету"...

У првој слици, приповеда Стеван Радовановић (убедљив и истинит Милан Марић, коњички официр краљевске војске), о фаталном сусрету са богатом, образованом и еманципованом Словенком, коју, по наређењу свог надређеног (Небојша Љубишић), невољно учи да јаше. То ће се, јасно, изродити у (грешну) љубав, она ће оставити мужа и поћи са Ваљевцем у Врање, на прекоманду.

Њена појава ће изродити конфликте у забитој средини, оптерећеној традицијом, и Вероника ће се, после бурног разлаза са Стеваном, вратити у Словенију, у замак, свом богатом, младом мужу Леу Зарнику (експресиван Блаж Доленц). Наслов се тиче поетске визије, коју је једне ноћи доживео Стеван, када се у војној касарни, после седам година, појавила Вероника, као жива.

После раскалашног друштвеног живота, у којем су, у њиховом замку, учествовали и немачки официри, на челу са доктором Хорстом Хубмајером (тачан и врло добар Даниел Јеш), љубитељем Бетовенове музике, партизани, на Нову годину, одводе Веронику и Леа, и губи им се сваки траг.

Тако, преостале две слике бивају посвећене узалудном чекању Вероникине остареле, болесне мајке (топла, увек изузетна Милена Зупанчич), да чује макакве вести о својој кћери, за коју верује да се с мужем склонила у Швајцарску и, у последњем приповедању, моралну дилему Јеранека, слуге на имању, кога је Вероника задужила само добрим, партизана, сада на крају живота, инвалида (необичан Метевж Бибер). Он је потказао Зарникове, када је случајно присуствовао шетњи Веронике и нацисте Хубмајера, после забаве, поред језера.

Сви пострадају у овој епско/лирско/ратној балади, да би били пример, који би се, предајом с колена на колено, запамтио, као поука, пре свега. Узалуд, каже наша заједничка историја. Јожи, домаћица у замку Зарникових (дивна Матеја Пуцко) носи кроз представу симбол универзалне доброте, која нема ни време, ни боју, која би јој дала макакву сенку злог деловања.

У представи "Те ноћи сам је видео", Јанез Пипан шири доживљај приповедања и на песме, врањанске, словеначке, српске, немачке... које пева фолклорна Коштана, или сама Вероника, соло, или са другима. Има и музицирања, снега, видео-пројекције, краљевске химне, пуцања и псовања (српски), историје и емоције, "гуслања" и драмске радње. Четири и по сата, са две паузе, трајало у ЈДП.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Култура

0 3

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Наручена спонтаност извођача

08. 10. 2021. у 21:00

Култура

2 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Живот, јачи од фантазије

07. 10. 2021. у 21:00

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Показна вежба

06. 10. 2021. у 21:30

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Границe душе

06. 10. 2021. у 14:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације