ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Како се добро удати - "Нора, луткина кућа" , Хенрик Ибзен
ДЕВОЈКЕ, које се данас до сопственог поништавања прилагођавају богатом "спонзору", само су комерцијална верзија свевремених финих удавача из добрих кућа, учених да исто постигну радо и весело. "Весела, а не срећна", констатоваће Нора, татина и мужевљева лутка, "птичица", "веверица", одлазећи из златног кавеза "срећног" брака, остављајући троје обожаване деце, свесна да мора прво себе да преваспита, па да васпитава њих...
Из најбољих намера, да спасе живот болесном мужу, Нора се задужила код зеленаша, који је уцењује очевим фалсификованим потписом. Баш он, њен обожавани муж Торвалд, оптужиће је да га је издала и осрамотила, уз пресуду, да ни њена смрт не би ништа променила...
Да се добра удаја увек котирала високо у сваком друштву, сведочи и живот Кристине, Норине пријатељице, која је после брака са невољеним, богатим мушкарцем, издајући себе, остала без ичега и потпуно сама...
Позоришни комад Хенрика Ибзена (1828-1906) "Нора", са поднасловом "Луткина кућа", најзначајније је драмско дело са темом човекове слободе у историји позоришта. Норина спознаја, да су се мушкарци које је волела, отац и муж, играли њом као лутком, придајући јој особине које су желели, а на које је она радо пристајала, процес је који бескрајно траје.
То, да ли ће неко људско биће, потлачено својим економским или емотивним положајем, смогнути снаге да постане бескућник, да би се вратило самоме себи, није поза, која временом постаје демодирана, него одлука која се плаћа животом. Када Нора тражи од Торвалда да први пут у дугогодишњем браку разговарају о свом односу, тада драма, као род, најтачније потврђује значај који је увек имала, да освести људски живот, по цену трагедије.То је наслеђе Ибзенове грађанске драме.
Татјана Мандић Ригонат, бескомпромисно је изабрала и режирала комад који денунцира данашње време трговине људима и робом, манипулацију до смрти, духовне и физичке. У представи о издаји и искрености, беспрекорно сазданом, поуздала се, са пуним правом, у Наду Шаргин, у улози Норе Хелмер, данас засигурно најзатајнију глумицу наше сцене, која је и Норину истинску веселост и радост, али и њену трансформацију у губитницу смисла свог постојања одиграла без вишка емоција, с пуним убеђењем, судбински и животно, као силу природе, која не зна за компромис.
Те крајности два Норина живота, оног пре и овог после Торвалдове издаје, Нада Шаргин је приказала као два лица исте душе, спремне да се жртвује, али не и да буде жртва. У овом тешком, двоипосатном драмском процесу, достојно су је пратили Ненад Стојменовић (Торвалд Хелмер), Хаџи Ненад Маричић (Доктор Ранк), Горан Јевтић (Нилс Крогстад), Јелена Благојевић (Хелена)... А саборца је Нада Шаргин имала у Катарини Марковић, која је најбољу пријатељицу, Кристину Линдс, позиционирала као Норин ослонац, упркос интригантној вези са Крогстадом, човеком сумњине репутације и суровом враћању Норе у релност.
Сценографија Бранка Хојника, једноставношћу и висином је асоцирала на катедралу, костим Иване Васић је тачно показао Норин суноврат, а музика у избору редитељке и аранжманима Ирене Поповић Драговић је публици дала још једну прилику да Норино посрнуће и победу доживи као музичку партитуру...
Упркос повременом успоравању, који је донела свеобухватност и количина драмског дијалога, Нора се, после сто година, са великим успехом вратила у Народно. У прави час!
Хенрик Ибзен: "Нора, луткина кућа". Редитељ Татјана Мандић Ригонат. Народно позориште
БОНУС ВИДЕО:
Какав је био Драган Николић - Господин мангуп?
Препоручујемо
СВА ИНДУСТРИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА ОБУСТАВИЛА РАД: Криза због одлуке Зеленског о прекиду руског гаса
СВА индустријска предузећа у Придњестровској Молдавској Републици (ПМР), осим прехрамбених, обуставила су рад због недостатка енергетских ресурса, изјавио је први заменик председника владе и министар економског развоја непризнате Придњестровске Молдавске Републике, Сергеј Оболоник.
02. 01. 2025. у 15:26
ЊИХ ЈЕ УБИО ПОМАХНИТАЛИ АЦО МАРТИНОВИЋ: Сејао смрт и немилосрдно побио недужне људе - Објављене читуље настрадалима (ФОТО)
СТРАВИЧНИ масакр на Цетињу однео је дванаест живота, а међу страдалима су и Драгана Драшковић (52), Бранислав Мудреша (60), Радивоје Марковић (70), Јошо Оташевић (55), и Мирко Васиљев (45). Њихове породице увелико се опраштају од трагично настрадалих, а како сазнајемо, њих троје биће сахрањени сутра, 3. јануара 2025. године.
02. 01. 2025. у 15:49
СВЕ ПРШТИ ОД СЈАЈА: Ево како је Милена дочекала 2025.
СВЕ блиста, пуна елеганција
01. 01. 2025. у 14:32
Коментари (0)