ЧОВЕК ВРЛИНЕ И МИСИЈЕ: У част Александру Јовановићу, професору књижевности

КАДА заувек оду драги и значајни људи, тек тада осетимо колики је то губитак и за све њихове ближње и за заједницу којој припадају. Својим радом и укупним деловањем у научном и културном, па и у друштвеном животу то је на изузетан начин потврђивао и Александар Јовановић (1949-2021).

Foto: З. Јовановић

Празнину коју носимо у души после његовог одласка тек донекле ублажава сазнање да је људска и стваралачка пуноћа обележила његов животни круг. Наша академска јавност, посебно они који су боље познавали професора Јовановића, могли су ту пуноћу да запазе у свему што је он радио.

Foto: З. Јовановић

Његове послове и дане претежно су испуњавали професура на београдском Учитељском факултету на коме је дуго био и декан, бројне обавезе у различитим телима Универзитета у Београду, улога председника Националног просветног савета, те приљежан рад у научно-културним установама као што су Матица српска, Институт за књижевност и уметност и Коларчев народни универзитет.

Foto: Foto: З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Сви ти послови и дани Александра Јовановића дали су леп плод нашој науци, просвети и култури. И његов рад у књижевности такође је био плодан. То сведоче књиге: "Како предавати књижевност - теоријске основе наставе" (1984), "Облаци у души: песништво Душана Васиљева" (1986), "Песници и преци" (1993), "Поезија српског неосимболизма" (1994), "Порекло песме - девет разговора о поезији" (1995), "Ствараоци и Створитељ - три молитвена певања" (2003), "Стих и памћење о поезији и поетици Милосава Тешића" (2018), "О историји, сећањима и самоћи: есеји и критике о српској прози XX века" (2019) и "О светлости старијој од несреће: есеји о српској поезији и култури" (2020).

Foto: З. Јовановић

Све те књиге, којима треба придодати и две антологије родољубиве поезије и незавршену студију о Ивану В. Лалићу, потврђују Јовановићев целовит увид у српску књижевност XX века и изврстан аналитички дар.

Иако те књиге духом нису сасвим историчне, оне у збиру чине поуздану основу за иманентну поетику и историју српске књижевности модерног доба. По томе оне и јесу оставштина за будућност. У своје књиге Александар Јовановић је ненаметљиво, али уверљиво уграђивао став да уз сву универзалност наше књижевне речи, она треба да осведочи и свој матични код, односно припадност српској култури и увек живој, модерној традицији. Из истога угла он је тумачио и друге културне и друштвене феномене. Човек високе културе и интелектуалац првог реда, Јовановић се није туђио села и његових изворних вредности. Напротив. У томе ставу личио је на Србе који су још током XИX столећа представљали свету наш изворни дух и уводили нас у Европу, а опет из тога света узимали оно најбоље.

То је било и његово српско европејство. Зато је и сам био толико предан путовању, учењу и сазнавању. У свему томе, био је човек врлине и увек спреман да свакоме притекне у помоћ и посебно да негује научни подмладак. Треба само видети шта и како раде млади сарадници на матичној катедри за језик, књижевност и методике коју је дуго водио! И по младима ће се препознавати и дуго опстајати школа Александра Јовановића. Да је дуже остао на месту председника Националног просветног савета и наше школство било би квалитетније. И нису само у томе његове заслуге. Слободан Јовановић је у једној прилици записао да су код нас ретки интелектуалци који знају за више и општије интересе.

Све што је у овоме тужном огледу написано показује да је Александар Јовановић био од тих ретких прегалаца и човек мисије. То послање на време је запажено. Отуда и књижевне награде: "Павле Бихали" (1977), "Милан Богдановић" (1985), "Ђорђе Јовановић" (1995) и "Лаза Костић" (1996). За укупни допринос образовању и култури добио је и "Светосавску награду" (2006). Од заслужених награда још важнија су дела као доприноси духовним, па и општијим националним прегнућима. По тим делима Александар Јовановић је заслужио високо место у науци о књижевности, образовању и у културном памћењу свог народа.

БОНУС ВИДЕО:

Одлазак Исидоре Жебељан - живот саткан од нота

Препоручујемо

Култура

0 1

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ СЛАЂАНЕ БЕЛКО: О "Креденцу пуном уздаха" у "Гварнеријусу" говориће Миодраг Радовић, Александар Кецман и аутор

01. 12. 2021. у 15:22

Култура

0 2

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Како се добро удати - "Нора, луткина кућа" , Хенрик Ибзен

27. 12. 2021. у 11:45

Култура

1 1

ТАЊА БОШКОВИЋ НА СЦЕНИ КЦ "ЧУКАРИЦА": У четвртак представа "Сузе су О.К."

21. 12. 2021. у 18:19

Култура

0 0

ЖИВОТ МОЖЕ ДА БУДЕ БАЈКОВИТ: Глумац и сценариста Андреј Шепетковски о серији "Шетња са лавом"

11. 12. 2021. у 10:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације