СЕЋАЊЕ НА ЖИВАНА: Програм у Народном позоришту поводом десет година од смрти легендарног баса
ДЕСЕТ година је прошло од како је светом минуо чувени оперски уметник Живан Сарамандић (1939-2012), а поводом те годишњице сутра ће на Сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта бити уприличен програм посвећен сећању на српског Шаљапина, чији је величанствени бас уткан у саме зидине здања националног театра.
О великом певачу неодољиве харизме и незаборавне појаве, који је још у младости освојио домаће али и светске оперске кругове, и певајући највеће роле басовског фаха оставио велики траг у оперској уметности, говориће његова супруга, примадона Милка Стојановић.
После 42 године које је двоје врхунских уметника провело у браку, заједно наступајући диљем света и након "званичних" каријера у нашој оперској кући, све до самог краја, деценију од Живановог одласка Милка проводи одржавајући живим сећање на њега. На великана о коме увек каже да је био "чудо над чудима, цунами, оличење животне енергије, снаге и радости, човек који је обележио једно време".
- Живан је заиста био личност изузетна у сваком погледу, имао је ту врло ретку спонтаност у опхођењу коју поседују само потпуно слободне личности - рекла нам је Милка о својој животној љубави, човеку који је волео све и сви су волели њега те до данас слови за највољенијег уметника у историји Београдске опере.
"Српски Шаљапин", како су звали Живана, био је вокални феномен, који је са истом снагом, лепотом и уверљивошћу певао оперу, џез, руске и наше народне песме, који је величанственим гласом одушевљавао широм планете.
Рођен 2. априла 1939. у Београду, због бомбардовања се 1941. сели у Аранђеловац, родни град родитеља у коме постаје најистакнутији члан хора и још као ученик аранђеловачке Гимназије оснива забавни оркестар. Данас у том граду у коме је провео младост, до уписа на студије економије, Живаново име носи једна од најлепших алеја у парку, у коме стоји и његова биста.
По повратку у Београд, као апсолвент Економског факултета добија позив да пева у великом варијетеу "Орфеум", а први корак на путу ка великим оперским улогама било је школовање код Зденке Зикове. Аудицију за пријем у Оперу Народног позоришта полаже 30. марта 1966, пред комисијом коју су чинила имена попут Чангаловића и Данона, а дебитује на отварању сезоне, 21. септембра 1966, у улози Краља Египта у "Аиди". На сцени је био до последњег даха - поред текућег репертоара, спремао се и за обнову "Дон Карлоса" који је изведен 4. фебруара 2012. године, а неколико дана касније, требало је да поново наступи у соло-реситалу "Торжество Шаљапину", који је годинама певао на Сцени "Раша Плаовић".
Нажалост, смрт је била бржа.
До аскетизма посвећен уметности, док је низао блиставе успехе и незаборавне роле и наступе, успевао је ипак и да слави своје име - да живи, воли и ужива у животу.
Исечци и инсерти
ТЕКСТОВЕ о славном уметнику, објављене у монографији "Живан Сарамандић", ауторке Душице Милановић, читаће сутра глумац Народног позоришта у Београду Лепомир Ивковић.
У оквиру програма, у режији Иване Драгутиновић Маричић, биће приказани и видео инсерти из неких од бројних Сарамандићевих представа, у избору Петра Антоновића.
Препоручујемо
СЕЋАЊЕ НА ТОРБИЦУ: На сценама у Новом Саду и Београду пет представа преминулог редитеља
05. 01. 2022. у 10:25
ОГЛЕДАЛО ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ: Нушићева "Власт" сутра премијерно на сцени Народног позоришта
16. 11. 2021. у 11:28
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (0)