КАД ИЗ ДЕПОА ИЗАЂЕ - БЛАГО: Пред публиком богата архивска грађа МСУ на иновативној изложби "Ствари вибрантне - ствари свечане"
У ТАЈНЕ депоа Музеја савремене уметности, посебно оне које са собом носе лични предмети, белешке, фотографије и многе друге ствари наших значајних стваралаца 20. века, заронили су кустоси Сенка Ристивојевић и Мирослав Карић.
Из вредних легата ове ризнице, зналачки и софистицирано, осмислили су изложбу "Ствари вибрантне - ствари свечане", која ће бити отворена сутра увече у 18 часова у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића. Назвали су је према једном краснописном цитату са цртежа Леонида Шејке.
Када су се упустили у авантуру истраживања до сада непротумачене архивске грађе, пред њима су се, кажу, отворила невероватна сазнања.
- Пре неколико година сам као кустос преузела депо и почела да га сређујем, наилазећи на кутије и кутије са различитим материјалом. Највећи број припадао је Леониду Шејки, јер је његова супруга Ана Чолак Антић, МСУ поклонила целокупну оставштину. Уз радове, добили смо и готово све ствари: оловке које су биле на радном столу у тренутку када је умро, четке за бријање, паклице цигарета, од оних на којима је сликао, до оних које је пушио...
Ту је и његова гитара у којој је један цртеж - прича за наш лист Ристивојевићева.
Посебну вредност имају белешке из којих се чита његов богати унутрашњи живот, јер је велики уметник стално нешто црткао, писао...
- Имамо цртице и белешке о радовима, које је водио од 1955. до 1969. - наводи саговорница.
- Ту је и рукопис чувене књиге "Ђубриште, град, замак", куцан на машини са цртежима на маргини.
Управо су Шејкини, али и лични предмети Вана Бора, Милана Дединца, Растка Петровића, Марка Ристића, Ивана Табаковића, Милице Зорић Чолаковић, Мирољуба Тодоровића, послужили кустосима да представе нове приче о њиховим животима и стваралаштву. У неких 13 сторија, дела ових аутора (углавном неоаванградиста) из збирки МСУ, послужила су као сценографија.
- Направили смо дијалог између уметничких радова и ове грађе - истиче Мирослав Карић, кустос Салона МСУ, објашњавајући да ће, рецимо, поред велике таписерије Милице Зорић Чолаковић, бити изложена и њена "свеска-визија", са скицама и белешкама, али и исечцима из штампе, колажима, свим оним што је била инспирација за њене текстилне објекте. Јер, предмети којима су се уметници окруживали, према Карићевом мишљењу, и те како објашњавају њихову особеност.
Најатрактивнија, из наслеђа надреалисте Ванета Бора је књига-колаж "Италијанске слике" (Italian pictures), нека врста путописа, кроз графике, вендуте градова, настала током емиграције у Великој Британији (као и други експонати, које је немогуће листати због могућих оштећења, представљена је и у видео фотмату). Изложена је поред једине његове преживеле слике "Алге у ветру" (такође се чува МСУ), али и фотографије дела која више не постоје.
- Ово што представљамо је невидљиво наслеђе, које често остаје ван инвентара, а носи кључ за интерпретацију опуса и биографија - наставља Карић. - Из Легата Милана Дединца и Радмиле Бунушевац, рецимо, откривамо његову пасију према птицама, кроз витрину са птицама из Амазоније.
Из Дединчеве оставштине, Ристивојевићева, скреће пажњу на збирку тањира, међу којима је и један - Пикасов, али и фигуре из Африке, које је добио од пријатеља Растка Петровића.
ОД НАДЕЖДЕ ДО ТОДОРОВИЋА
ДЕО поставке је и један портрет, рад Надежде Петровић, који је најстарије дело у МСУ.
Изложена је и диплома Зоре Петровић, из Париза, из 1937. Међу поклонима Јелене Јовановић, рођаке Марка Ристића, су и важне ствари које надреализам "легитимишу", као ликовни покрет, попут цртежа глуве деце објављиваних у часопису "Сведочанства". Ту су и макете Ивана Табаковића, за његове истраживачке и теоријске тезе "Ликовне морфологије стваралачке силе", али и објекат - поезија и документација о другим експериментима родоначелника сигнализма Мирољуба Тодоровића.
СТРАДАЊЕ БРОДА "СВЕТА ЈЕЛЕНА"
У ШЕЈКИНОЈ заоставштини пронађено је много породичних фотографија, које су све скениране. На њима је и његов отац, руски, а потом и југословенски официр, картограф, заробљен током априлског рата 1941. Сенка Ристивојевић објашњава како су у архиву пронашли и један његов непознат и значајан рукопис:
- То је сведочење о страдању грчког брода "Света Јелена" који је превозио заробљенике за Немачку, јер су пруге биле разрушене. Углавном су то били Срби, док су Хрвати и Словенци добили понуду да се изузму из војске и служе окупатору у својим земљама - открива саговорница. - На броду који је налетео на мину било их је 500, а Атрофим Васиљевич Шејка је преживео и све то описао.
Препоручујемо
ИЗЛОЖБУ ОТВОРИО ГРАДОНАЧЕЛНИК: Успеси особа са инвалидитетом кроз фотографије
09. 02. 2022. у 17:40
ИЗЛОЖБА "ЗУБАТО СУНЦЕ" УМЕТНИЦЕ ТИНЕ ДАНИЛОВИЋ: У фокусу људска природа
08. 02. 2022. у 16:50
ЂОКОВИЋ ОТКРИО: Отровали су ме у Аустралији, имао сам висок ниво тешких метала у крви
НАЈБОЉИ српски тенисер Новак Ђоковић открио је да је пре три године када је депортован из Аустралије отрован храном у имиграционом хотелу, где је био смештен.
09. 01. 2025. у 21:40
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)
РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).
09. 01. 2025. у 20:45
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)