ВЕЛИКИ ЗНАЛАЦ ФИЛМА: Одлазак угледног критичара и публицисте Милана Влајчића
УГЛЕДНИ новинар и писац, али изнад и пре свега књижевни и филмски критичар оног најређег кова - човек чијој се речи веровало, Милан Влајчић напустио нас је у 82. години.
У филмском и телевизијском, те књижевном свету, али и шире - на целокупној културној сцени, готово да нема аутора који није са стрепњом ишчекивао и посебно ценио управо мишљење популарног Влаје. Увек аргументовано и темељно образложено, никада прегрубо срочено већ благонаклоно и према уметнику и према уметности, то је мишљење значило много и аутору и публици, која је у потпуности веровала његовом критичарском нерву и избору. Са подједнаким је жаром и узбуђењем Влајчић је пратио како остварења оних давно етаблираних, тако и дела нових стваралаца, чија нам је имена неретко управо он откривао.
На сличан је начин писао и о књигама, пре свега - волећи их, само читање, али и писце.
Он је без паузе пратио стваралаштво на разним пољима, оплеменивши "успут" небројене књиге својим предговорима или поговорима, док су признања деценијама пратила његов стваралачки, а поготово критичарски рад: од награде за најбољу југословенску филмску критику давне 1977, "Милан Богдановић", "Душан - Дуда Тимотијевић" (коју су додељивале ТВ новости) и "Златно перо" (Институт за филм у Београду) за критику, Златни беочуг града Београда за трајни допринос култури, преко награде за врхунски домет у културном новинарству коју додељује Фондација Тања Петровић, "Небојша Поповић" за трајни допринос филмској култури... Један од оснивача је и први председник Суда новинске части у НУНС, члан је Српског књижевног друштва (СКД) и српског Пен центра, Међународне асоцијације филмских критичара ФИПРЕСЦИ (Минхен), академија АФУН и ПАНУ, био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монтреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу.
Био је ожењен новинарком и уредницом Душком Максимовић.
- Уз текстове Милана Влајчића смо одрастали - написао је поводом одласка Влајчића Борис Трбић, драматург и документариста, професор на филмским школама у Мелбурну.
- Имали смо прилику да их читамо, да са њима полемишемо, да кроз њих упознајемо. Не, нисмо се увек са њима слагали, али били су одлични за почињање некаквог дијалога о култури, за "за" и "против", за неку врсту разговора. Одрастао сам и као студент читао његове текстове, некада смо их цитирали, не спомињући где смо пронашли информације или рецензије, други пут малтене хвалећи се како се не слажемо. Али текстови су били важни. Говорио је на промоцији моје књиге у ФЦС Србије пре девет година. Лепо, сталожено, на сјајан начин, већ старији човек који је могао да своје мишљење артикулише јасно, али и остави простор за дијалог. И опет се нисмо у свему сложили. Али смо причали јако лепо, први и једини пут.
Омаж на Фесту
ДИРЕКТОР Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић изјавио је да ће предложити Савету Феста начине на које би се Милану Влајчићу могао дати омаж у току јубиларног издања Феста.
- Влајчић је оставио дубок и важан траг у историји Феста, који је пратио од његовог првог издања... Несхватљиво је како ћемо током овог јубиларног издања проводити време између пројекција, а да њега не видимо - рекао је Пантелић и изразио задовољство што је у Кинотеци снимљена Влајчићева професионална и животна исповест у оквиру програма "Разговори у Кинотеци".
Жирирао и за "Мешу"
РОЂЕН 23. августа 1939. у Београду, дипломирао је на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности београдског Филолошког факултета. Књижевне критике и огледе објављује од 1960, био је у више наврата у жирију за доделу "Нинове" награде и дугогодишњи члан Великог жирија "Новости" за доделу награде "Меша Селимовић".
Од 1970. као новинар и уредник "Политике" писао је позоришну, телевизијску и радио-критику, а од 1985. две деценије је био стални филмски критичар тог листа, потом критичар и културни коментатор листа "Блиц", а током последње две године критичар портала и дневног листа "Нова".
Препоручујемо
ПИСАЦ ЈЕ ЗАТОЧЕНИК СУМЊЕ: Књижевник Александар Југовић поводом награде "Кочићева књига"
08. 01. 2022. у 14:15
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
"ИЗБЕГЛИ СМО 1999. АЛИ НИШТА ЈОШ НИСМО ПРОДАЛИ НА КОСОВУ": Ђани о доласку у Београду
ОД СТРИЦА је позајмио паре на камату!
29. 12. 2024. у 07:58
Коментари (1)