НАРОД ЧУВА СРПСКИ, ПОЛИТИКА УРУШАВА: Међународни дан матерњег језика обележавамо недовољно бринући о главном чувару идентитета
СРПСКИ језик као чувар српског националног и културног идентитета нема статус у друштву који му припада.

Илустрација Тошо Борковић
Ни у једној области живота не придаје му се потребан значај, а народ више брине о свом језику него поједине институције којима је то посао. Кључна национална идентитетска обележја морају се чувати координираним напорима културних, научних и политичких организација, али последње у низу пречесто немају слуха за научне и стручне ставове.
На Међународни дан матерњег језика, који се обележава данас, писци и лингвисти овако виде положај и статус матерњег језика у Србији.

Фото П. Митић
А тај статус, по помишљењу лингвисте проф. др Александра Милановића, треба засебно вредновати према различитим друштвеним слојевима.
- Супротно општем уверењу, "обичан народ" често брине за свој матерњи језик и своје национално писмо - каже проф. Милановић за наш лист.
- То одлично илуструју бројне непрофитне организације и манифестације посвећене српском језику и ћирилици по целој Србији, као и добронамерна писма редакцијама дневних новина и часописа, али и честе свакодневне опкладе око тога шта је правилно у језику или правопису. Такође, статус српског језика и писма више је него добар у кључним националним културним и научним институцијама: САНУ, Матици српској, Српској књижевној задрузи, многим задужбинама и институтима. О координацији језичких активности ових институција ваљано брине Одбор за стандардизацију српског језика.
С друге стране, упозорава наш саговорник, статус српског језика, нажалост, није на истом нивоу када говоримо о појединим медијима, невладиним организацијама па и политичким странкама, а неке од невладиних организација свесно одмажу српском језику и ћирилици.
- За лош статус српског језика највећу одговорност сноси незаинтересованост и неспремност на деловање у политичким структурама - истиче овај професор.
- Чини се да је њихова незаинтересованост и индолентност неретко последица робовања туђим налозима, који нису добронамерни када су српски језик, писмо и култура у питању.
Да се српском језику ни у једној области живота не придаје потребан значај, и да се налазе свакојаки изговори да се не користи ћирилица, сматра проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Фото Д. Миловановић
А ко треба да се позабави овим питањем и ствари промени набоље?
Танасић каже - држава.
- Као што је повољан статус мањинских језика обезбедила држава, кроз законска решења и њихову примену, тако се и у поправљању статуса српског језика мора поћи од одговорности државе, без ње се не може, али није одговорност само на њој - истиче он.
Сматра да усвајање Закона о српском језику и ћирилици, после вишедеценијског одлагања, представља полазну основу, никако коначно решење.
- Тиме је држава рекла да су јој српски језик и ћирилица важни, сад мора показати то у пракси и применити закон, а такође, нужно је са струком разрадити начин примене прописа у свим областима живота и свакако што пре обезбедити статус језика у школи - наводи проф. Танасић.
- Оговорност за то имају држава, струка и културна јавност.
Писац Слободан Владушић сматра да питање статуса српског језика не би требало раздвајати од статуса српске књижевности, јер статус језика не може да буде задовољавајући, а статус националне књижевности лош, а важи и обратно.
- Ова повезаност је присутна и у основним и средњим школама, где су језик и књижевност природно повезани у истом предмету. А повезани су и истим степеном понижења, будући да деца у Србији имају мањи број часова свог матерњег језика и књижевности од вршњака у Европи - упозорава Владушић.
- Интересантно је да нити ЕУ нити наше надлежно министарство не теже хармонизацији са ЕУ у овој области, па испада да су наши ђаци сведени на ђаке другог реда у односу на своје вршњаке у ЕУ - нашим ђацима није дакле, намењено да знају свој матерњи језик и своју националну књижевности. Ја мислим да то није случајност и да то није прост превид.

Фото В. Данилов
Он истиче и да је Министарство просвете о свему овоме обавештено будући да је Прва интеркатедарска србистичка конференција одржана у Тршићу, 2020. године донела Декларацију о неопходном повећању броја часова наставе српског језика и књижевности у основним и средњим школама.
- Министарство, међутим, није показало политичку вољу да ово понижење исправи и да повећањем броја часова књижевности и језика увећа степен достојанства и матерњег језика и националне књижевности и, на крају крајева, народа који тим језиком говори и ту књижевност ствара и чита - каже овај књижевник.
На недопустиво мали број часова српског језика у школама упозорава и Срето Танасић, а као проблем он наводи и то што се матерњи језик не изучава на факултетима, као што су журналистика, право, наставнички факултети...
Истовремено, Друштво за српски језик и књижевност покренуло је петицији за увођење већег броја часова у школе. Када се заврши прикупљање потписа, биће поднета иницијатива Министарству просвете за повећање броја часова српског језика у основним и средњим школама.
Позитиван одговор просветних власти помогао би да се ова грешка исправи.
Мањине брину о свом језику
КОМЕНТАРИШУЋИ поједине примедбе да је код нас статус мањинских језика бољи од статуса српског, Срето Танасић наглашава да је и за то неко одговоран, али да то нису мањине.
- Мањине имају изоштреније чуло за значај свога језика, али и спољни фактор је помогао у решавању тог питања, а истовремено је почесто ометао уређење статуса српског језика - уверен је наш саговорник.
Вуков утук
МЕЂУНАРОДНИ дан матерњег језика повод је за одржавање програма "Вуков утук", данас у подне испред Спомен-куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу, у организацији Центра за културу "Вук Караџић", рекла нам је мр Снежана Нешковић Симић, директорка овог центра.
Овогодишње светковање језику у част биће у знаку 170 година од изласка из штампе другог допуњеног издања "Српског рјечника". Програм је осмислила професорка Светлана Спајић, а у њему учествују ученице Ана-Мариа Врањеш и Анастасија Ивановић.
- Идеја да се прославља Међународни дан матерњег језика промовише се широм света од 2000. године, након иницијативе Бангладеша - каже наша саговорница.
- Унеско промовисањем ове идеје исказује веровање у значај културне и језичке разноликости за одржива друштва. Рад на очувању култура и језика негује толеранцију и поштовање других. В. М.
Препоручујемо

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА: Повући спорни уџбеник из српског језика до следеће школске године
27. 01. 2022. у 16:27

РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)