БИЛА ЈЕ НАЈТРАГИЧНИЈА ЛИЧНОСТ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: Ко је Проклета Јерина и које све тајне данас крије тврђава у којој је живела?

И ДАНАС се у народу Јеринино име спомиње искључиво у негативном контексту, чему су несумњиво много допринела народна предања и песме.

Фото Н. Живановић

У науци се, међутим, Јерина Бранковић спомиње као једна од најтрагичнијих личности наше средњовековне историје, којој је народна традиција учинила велику неправду.

Једно је сигурно: наука и народна традиција се дефинитивно не слажу у престави о Јеринином карактеру – ту постоји низ противречности. У науци се помиње чак и метатеза Јерининог лика са ликовима других грчких царица, а познато је да је у народној традицији, песмама и причама, била уобичајена замена једне личности другом.

Оно што наука није доказала када се може узети за истину, међутим, чак и данас се у народу Јеринино име спомиње искључиво у негативном контексту, а томе је, несумњиво, допринела и епска народна поезија. У науци се, међутим, Јерина Бранковић спомиње као једна од најтрагичнијих личности наше средњовековне историје, којој су народна песма и народна традиција уопште учиниле велику неправду.

Јерина Бранковић

Када су у питању велике и значајне историјске личности, народ често уме бити неправедан приликом доношења коначних судова о њима. То се можда најбоље може видети на примеру једне од најомраженијих средњовековних личности из породице Бранковића – Ђурђеве Јерине, у народној традицији упамћене као „Проклета Јерина“.

У народном предању Јерина је позната као бездушна и немилосрдна владарка, која је по цену многобројних људских живота подизала градове и утврђења, по чему је и остала упамћена. Стога је сасвим логично што је њен лик често поређен са вилом која зида град од људских костију. И у епској народној поезији помиње се њено чувено „градозиданије“.

Међутим, историчар уметности и теолог Леонтије Павловић, који је свој обиман научни рад посветио Смедереву, Јеринином граду, „граду од давнина“ и српској престоници XВ века, пишући о историји Смедерева тврди да Јерина ниједну тврђаву није сазидала.

Она је, наиме, стекла рђав глас зато што је у српску земљу дошла као туђинка у једно од најтежих времена, па јој је народ као „туђинки“, приписао зидање свих тврђава и проклео је, јер су првенствено Смедеревска, а затим и друге тврђаве, за Србе представљале вараварско губилиште.

Можда зато што је била Гркиња, туђег рода, или зато што је самим својим поступцима утицала на то да добије епитет  „проклета“, тек она је посебно и епским десетерачким песмама приказана у најгорем могућем светлу. Нема сумње да је и негативна каракеризација готово читаве породице Бранковића заслужна за то што је Јерина постала симбол издајства и властољубља, почев од „неверног“ Вука, преко самог деспота Ђурђа (који је такође у епској поезији понекад представљен  као неверни и стари деспот, у чему несумњиво препознајемо „преношење“ негативних особина са оца на сина).

Тврђава Проклета Јерина, или у народу позната као Смедеревска тврђава 

Смедеревски замак – Мали град  троугаоне основе, био је опасан моћним главним бедемом који је према копненој страни имао истурене четири куле. 

Испод Великог града смедеревске тврђаве крију се тајне још из средњег века. Права је мистерија и за археологе овај локалитет који се простире на око 11 хектара. За разлику од Малог града, некадашњег двора деспотске породице Бранковић, Велики град још није сасвим истражен.

Неке од њих живе и данас, а једна каже да је благо деспотице скривено баш испод темеља утврђења. Како постоји предање да је била проклета, тако постоје и приче о њеном богатству за којим су безуспешно трагали чак и најискуснији ловци на благо.

Међутим, истраживања за сада демантују те мистериозне тврдње. Историја каже да су Ђурађ и Јерина побегли одавде преко Дунава након пада Смедерева под Турке, а археолози још нису пронашли пут до њиховог богатства, јер владари нису сахрањивани са благом. А ни вишегодишње трагање стручњака за остацима Благовештенске цркве коју је деспот подигао у свом здању није уродило плодом.

Очајнички тражећи начин да спаси Србију, Ђурађ је одлучио да мошти Светог Луке откупи од султана и пренесе их из Рогоса у Смедерево, да штите престони град. Похранио их је управо у Саборној цркви Благовештења, али остаци ове светиње нису откривени и нема података шта се с њом збило након пада града на Дунаву.

Иако су многи замишљали да ће светлост дана једном угледати ковчези и ћупови са благом Бранковића, до сада је у смедеревској тврђави пронађена једна минђуша током 1968. године и пре неколико година година пар златних наушница.

Foto: ФОТО: PRINTSCREEN/ DiscoverSerbia

POGLEDAJ GALERIJU

На простору Малог града где је живела деспотска породица откривена је распарена минђуша.

Зато се верује да је припадала Јерини или једној од деспотових ћерки, Катарини или Мари. У југоисточном делу древног здања пролећа 2012. године откривен је сакрални комплекс чак из 10. века.

Међу оронулим зидовима нађен је гроб са женским скелетом, а поред њега је пронађен пар златних минђуша из средњег века са двоглавим орлом, грбом династије Немањић.

Наушнице имају и монограм М. П. А., што су иницијали Марије Палеолог, друге жене Стефана Дечанског.

Међутим, трагањима овде није крај, јер простора за даља истраживања смедеревске тврђаве, према тврдњама археолога има много, а да би се стекла целовита слика о прошлости све коцкице мозаика морају да се сложе. А које то све тајне ово велелепно здање крије остаје још увек није потпуно јасно.

Препоручујемо

Култура

1 5

АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК: Ово писмо било је необорив доказ њеног постојања

24. 02. 2022. у 17:02

Београд

2 4

БЕОГРАД ИЗМЕЊАО ЧАК 15 ИМЕНА: Знате ли за време чије владавине је носио назив "Кућа рата"?

24. 02. 2022. у 16:59

Култура

0 2

ВРОНСКИ ЖИВОТ ДАО АНИ, А СРЦЕ СРБИЈИ: Инспирација за легендарног љубавника Толстоју био је руски пуковник

03. 03. 2022. у 15:20

Галерије

0 0

БЕОГРАД У ЗНАКУ ЦВЕЋА: Мушкарци купују букете дамама поводом 8. марта (ФОТО)

08. 03. 2022. у 14:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације