ПРЕМИНУО ИСТАКНУТИ СРПСКИ ПЕСНИК: Драган Мраовић нас напустио у 75. години

ИСТАКНУТИ песник, преводилац, писац за децу, новинар и културни посленик Драган Мраовић преминуо је изненада у суботу увече у 75. години.

Фото: Новости

Рођен 4. октобра 1947. у Новом Саду, основну школу и гимназију завршио је у Зајечару, а студије италијанског језика и књижевности и француског језика на Филолошком факултету у Београду. Иза себе је оставио импресиван опус од 185 књига, од чега су 22 ауторске (пет их је објављено на италијанском језику), а остало књиге превода на италијански и са италијанског, као и са француског. 

У поезији се огласио збирком "Долазак у сећање" (1982) а затим су уследиле књиге "Најбоља песма" (1991), "Ноћас сам сањао љубав" (1994), "Тимочке несанице" (1998), "Прах срца" (2006). Објавио је и књиге за децу "Папирне лађе", "Живеле мале враголије", "Мали саобраћајни бонтон". У јавности је са посебним симпатијама дочекана његова "Боемска књига", која је имала три издања, а у чијем је предговору написао: "Нека ова књига буде тај мајушни траг у коме ће заискрити скадарлијски бардови којих више нема и они којих ускоро неће више бити, као ни писца ових редова. Нека у њој остане мајушни траг о времену умних

боема какве, не умем то боље рећи од Александра Секулића, "мајка више не рађа". " 
Међу најзначајније преводе са италијанског издвајају се Дантеова "Божанствена комедија", целокупна дела Ђакома Леопардија "Почивај заувек уморно срце моје", Бокачов "Декамерон", поема "Ода српском народу" Габријела Д`Анунција коју је први пут превео у целини на српски језик, роман Рафаела Нигра, песме Пјетра Аретина, Данијела Ђанканеа и Сандре Пене... 

Од њега није било већег популаризатора наших писаца у Италији, о чему сведоче његови преводи књига многобројних наших аутора, међу којима су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Саша Хаџи Танчић, Срба Игњатовић, Душан Ковачевић, Адам Пуслојић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар. 

Мраовић је радио као новинар, генерални конзул СРЈ у Италији, професор италијанског језика и књижевности у гимназији у Сремским Карловцима, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Барију. Обновио је и водио "Песничке новине", био је председник управних одбора Удружења књижевника Србије, Завода за проучавање културног развитка Србије, КПЗ Србије. 

Увек активан и спреман да помогне, организовао је у иностранству наступе ансамбла "Ренесанс", Звездара театра, Позоришта "Славија", неколико изложби врхунских сликара и мајстора фотографије. Боравио је у многим земљама света, живео и радио у Торину и Барију око 17 година, после тога у Земуну, а последње две-три године живео је у Голупцу. 
Место и датум сахране биће накнадно саопштени.  

ЈАНКОВИЋ: НА ПОЛЗУ ОТЕЧЕСТВУ 

ДРАГАН Мраовић је био тих и ненаметљив, упоран и истрајан у ономе што је радио, а радио је и стварао, преводио на ползу отечеству и у корист српске књижевности и српског језика, иако се тиме није хвалио, нити је очекивао да за тај свој несебични труд буде икако награђен. УКС је његовом смрћу изгубило вредног и мудрог члана, члана УО уз то, а ми који смо имали привилегију и част да са њим другујемо и сарађујемо - искреног и оданог пријатеља. Хвала ти, Мраве, и нека ти је покој души - рекао је за "Новости" Милош Јанковић, потпредседник УКС. 

НАГРАДЕ 

МЕЂУ многобројним признањима која је добио за своје стваралаштво, јесу награде "Бодини" за поезију у Барију, "Микина чаша", "Златни беочуг", Октобарска награда за књижевност, "Павле Марковић Адамов", Руска медаља "Николај Фјодорович Фјодоров", "Венац врдничке виле"... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације