КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Обезличеност света
У МАТИЦИ српској, у оквиру библиотеке "Прва књига", ове године објављена је и лирска проза Саре Мајсторовић чији је наслов "Сребрне шуме".
Књига ове двадесет седмогодишње ауторке подељена је на циклусе. По њиховим називима већ можемо разумети који су њени даљи и ближи узори, зашто су, на специфичан начин, њени исписи палимпсести. Реч је о следећим називима: "Предели", "Лица", "Снови", "Собе", "Отуђење".
Осим што закључујемо да су Андрић, Црњански, Мирослав Јосић Вишњић њени узори или бар инспирације, Михајло Пантић је, рекли бисмо, њен узорити савременик, као и донекле Срђан Ваљаревић. Тај списак свакако није коначан, али нам казује о лепој осетљивости и разумевању књижевне традиције, иако је њена лирска проза посве савремена, у складу са доминантним осећањима њених вршњака, но, због тога свакако не мање универзална.
То тврдимо зато што ова млада ауторка у поступку лиризације не улепшава лице стварности, али о њој сведочи на књижеван начин, што није лако, па баш ни често, у покушајима стваралаца њене генерације.
Тако је у њeној лирској прози показано дехуманизовано лице града, као и то да дехуманизација првенствено потиче од људи који једни другима све више бивају слике и кодови, чињенице које се великом брзином могу излистати и тек површно прочитати, лако променити, избрисати, у сценографији бетонских торњева.
Људи, "шарене птице у рђавим кавезима", очигледно, претворили су се у сопствену супротност - постајући механизовани, дигитализовани. То су од њих направила заправо деструктивна човекова достигнућа. Упркос томе, или баш због тога, људи су, како се у једном лирском запису каже, убеђени у сопствену стварност и у смрт звезда. На тој клацкалици, која има све одлике епилога иза апокалипсе које људи уопште нису свесни, баш они стоје.
Таквом свету не припада девојчица из лирског записа "Америка". Она је искон природе, оне која постоји негде далеко, изван сваког зла, на почетку свега, пре доласка "цивилизованих" варвара. Ко, као она, у себи сачува, на плану несвесног, јер како другачије, то драгоцено знање, пожелеће да дотакне Индијанца, сањаће га и разумеће његову љубав према природи и добру.
Обезличеност света у свим сегментима најефектније је исказано у лирском запису посве нелирског имена - "Биг". Употребљена поређења садрже уједно јак контраст и иронију која из њега проистиче. Отуда њихова ефектност јер - тај простор који не садржи ништа што припада култури и њеном првом значењу, "широк је као музеј" и "тих као црква", иако је он чињеница дехристијанизованог света који верује искључиво у профит и брендове, света у којем не постоји баш ништа што није потрошачко и егоцентрично.
Све то, казали бисмо, посматра она исконска девојчица за коју и у постапокалипси која траје има наде из два разлога - најпре зато што пише, а потом што се, замишљена над папиром, са оловком у руци, чезнући за сребрним шумама, пита - да ли сигурносна камера узима душу, до чега доводи побожност у профит, зашто људи не виде да су очи нових монаха црвене.
Вратимо се сребрним шумама, љубави, искони, речи, казује нам књига Саре Мајсторовић. Тако нећемо бити сами.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)