БАЛКАН ЈЕ ЈОШ СРЦЕ ЕВРОПЕ: Француски писац Емануел Рубен о путовању бициклом дуж Дунава

ТРОЈАКА страст одважила је француског писца Емануела Рубена, аутора књиге "Уз Дунав" да се одважи на бициклистичку одисеју дуж Дунава, дугу 48 дана и 4.000 километара: страст према географији краљевске реке, страст према старом спорту бициклизму и страст према историјату Старог континента Европе, болеснице на нашој планети, тог новог вишенационалног царства које је кандидат за пуцање после Османлијског и Аустроугарског царства, СССР-а и Југославије.

Фото "Академска књига"

Знамо да та Европа која се толико пута убила а данас полагано умире, неће добити трећу прилику ако се опет самоуништи.

Горње реченице део су Рубеновог епилога у поменутој књизи ("Академска књига", превод Мелита Лого Милутиновић). У лето 2016. Рубен, географ по образовању, а због прелома ноге несуђени професионални бициклиста, на два точка уз ток Дунава попео се од ушћа у Црном мору до извора у Црној шуми.

На кретање супротно речној струји подстакла га је чињеница да је Дунав једина река на планети чија се дужина мери од доњег ка горњем току. Европска комисија, наиме, одредила је нулти километар код сулинског светионика, на једном од ушћа у делти, а не код извора.

- Место правог изворишта Дунава вазда је било предмет бесконачних контроверзи што показује западњачку опседнутост коренима и локалпатриотизам какав у Европи влада још од најраније антике - оцењује Рубен.

Фото "Академска књига"

Сећате ли се тренутка у којем вам је синула идеја да бициклом пратите ток Дунава сакупљајући успут грађу за своју нову књигу?

- Да, добро се сећам, то је било у Новом Саду где сам живео 2015. и 2016. године.

Педалирао сам новосадским кејом низводно и узводно и одједном ми је синуло: морам да пређем Европу бициклом с краја на крај ове реке! Био је то веома моћан тренутак, јер је идеја била да Украјину, земљу у којој сам рођен као писац (мој први роман Halte a Yalta настао је тамо) повежем са Зинтаријом, имагинарном земљом коју сам измислио у детињству, а која је у мојој машти на изворима Дунава, матрице свих мојих књига.

У књизи сте детаљно описали сусрете с људима у свих десет дунавских земаља. По чему све памтите Србију?

- Издвојио бих Гвоздене капије, које на Дунаву пружају најлепши спектакл. Ту је Чича, кувар рибљег ресторана у Кладову. Ту је Зека, цигански трубач који је дошао да свира у Кладову на влашкој свадби, затим Јован, неуморни бициклиста из Београда који је трасирао пут Евровела у Србији. Памтим и Светлану, која је педалирала на путу за Смедерево са лопатом преко рама, носећи и читав товар хране на пртљажнику. Ту је и цела група пријатеља из смедеревског једриличарског клуба. Понудили су ми мућкалицу и ракију и помогли да подигнем шатор на обали, затим бројни сусрети с Београђанима...

Из ваше визуре какав је Дунав кроз Србију?

- У Србији Дунав уме да буде најмирнији као што је у Београду а уме да буде немиран као на Ђердапу. У Голупцу је најшири. Лепота српског дела Дунава састоји се у томе што су се људи, свесни да немају море, усредсредили на реку.

У интервјуу "Новостима" 2017. године, попут швајцарског путописца Николаса Бувијеа, рекли сте да је срце Европе на Балкану. Мислите ли то и и данас, јер балканским народима, чини се да смо ми Европи, како Срби уобичавају да кажу "на крај срца"?

- И даље мислим као Никола Бувије, да је срце Европе на
Балкану. Али знате, срце у Европи се помера и не треба га испуштати. У књизи сам веома оштар према ЕУ јер смо у то време проживљавали избегличку кризу и показали колико су нам срца била сува. Данас ЕУ чекају многе друге опасности: светски рат, климатска криза, нове здравствене кризе. Мораћемо да научимо да живимо на ивици овог вулкана.

На почетку књиге описујете атмосферу у Одеси, пре шест година, помињете и могућност избијања рата, цитирате стихове из Пушкиновог "Оњегина"... Шта као писац мислите о уклањању споменика Пушкину у Украјини и брисању Достојевског, Чајковског у ЕУ?

- У рату увек има претеривања. Путин се упустио у цивилизацијски рат: нападајући

Украјину, називајући Украјинце нацистима, он по мом мишљењу вређа Европу. У Украјини нема више нациста него у Француској или Русији. Ако одете у Алжир и потражите споменике великим Французима, нећете их наћи, Алжирци су се свега тога ослободили иако су тамо Французи остали 132 године и основали многе градове, као и Руси у Украјини.

Али знате, Украјинци који говоре руски ће наставити да говоре руски и да читају Пушкина, као што ће Алжирци наставити да читају Виктора Игоа, па чак и Албера Камија који се противио независности Алжира.

Планирате ли да поново пређете исту деоницу дуж Дунава, можда неким другим превозним средством?

- Волео бих да се вратим у Одесу, што пре, чим се врати мир.

Јесте ли се се упознајући Европу на овај начин и ви променили?

- Можда нисам постао други човек али сигуран сам да имам веће срце.

Повратак на почетак

У НОВИ Сад у којем је око годину дана живео и утврдио да му "сасвим пристаје надимак Српска Атина," Рубен ће се овог месеца вратити да представи своју путописну књигу: на Тргу слободе (Штанд Француског института (9. маја, 17.00), у Књижевном центру "Свилара" (10. маја, 18.00), а у "Булевару букс"(11. маја у 17.00).

Препоручујемо

Култура

0 5

ТЕШКЕ ТЕМЕ СУ ПРОТЕРАНЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ: Жељко Пржуљ о свом новом роману "Лов на Мирослављево јеванђеље"

11. 04. 2022. у 15:00

Култура

0 1

ЗЛАТНИ ДАР И СТРАШНА СУДБИНА: "Мек као душа", каже наш народ за добар и свеж хлеб

05. 04. 2022. у 19:21

Култура

0 2

НА БУВЉАЦИМА ОТКРИО И ЗВЕЗДЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Бојан Савић Остојић, писац и преводилац, о проналажењу дела и издавача

06. 03. 2022. у 11:42

Култура

1 5

АНДРИЋЕВА ЈЕЛЕНА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК: Ово писмо било је необорив доказ њеног постојања

24. 02. 2022. у 17:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације