АНДРИЋ НИЈЕ НАЦИОНАЛИСТА: Представљена књига "Фантом у библиотеци" Зорана Милутиновића

Д. Б. М.

04. 05. 2022. у 13:27

ПРОБЛЕМОМ погрешне, злонамерне, лоше, негативне интерпретације дела Иве Андрића, др Зоран Милутиновић, професор јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон бави се много година. Мада је деловало да је у књизи "Битка за прошлост" све рекао, нова, на сличан начин као раније формулисана, идеолошки "обојена" тумачења дела и биографије нашег нобеловца, изнудила су наставак. Полемички спис "Фантом у библиотеци: Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?" на упечатљив начин затвара његову расправу са протагонистима и присталицама злонамерног тумачења Андрићевог опуса у националистичком кључу.

АНДРИЋ НИЈЕ НАЦИОНАЛИСТА: Представљена књига Фантом у библиотеци Зорана Милутиновића

Зоран Милутиновић / Фото Танјуг

Милутиновићева нова књига је настала као реакција и одговор на текст у једном немачком зборнику радова, који је на енглеском језику објавио Ненад Величковић, професор српске књижевности из Сарајева, у коме доказује постојање наводне великосрпске критике у текстовима о Иви Андрићу и његовом делу. Промоција дела "Фантом у библиотеци", истовремено објављеног на српском и енглеском језику у издању "Геопоетике", у Задужбини Иво Андрић реализована је у форми трибине и дебате.

- Величковићев текст је објављен на енглеском и зато је ова књига изашла као двојезично издање - рекао је Владислав Бајац, власник и главни уредник "Геопоетике". - Логично је да се књига осим нашој публици предочи и на том истом језику на ком је зачет овај део полемике о Андрићу. Милутиновић је искористио прилику и прошао кроз историјат српске књижевне критике и направио једну врсту дајџестиране верзије историје српске критике у односу на Андрићево дело.

Милутиновић је подсетио да "Битка за прошлост" представља анализу националистичког дискурса о Андрићу који су створили лидери савременог бошњачког национализма. У њој је оспорио теорију и тврдњу професора Универзитета у Сарајеву Енвера Казаза, да тај дискурс само понавља и оверава тврђења која о Андрићу износи "великосрпска књижевна критика". Та критика, тврдио је Казаз, Бошњаке представља као "демоне које треба уништити". На сајту публицисте и писца Ивана Ловреновића кренула је полемика коју су водили Милутиновић и Казаз. Професор Казаз је одбијао да наведе доказе за постојање "великосрпске књижевне критике" која је штетила Бошњацима.

- У претходној књизи сам тврдио да његови наводи нису тачни, да таква књижевна критика не постоји. Упорно сам му тражио доказе и да ми наведе примере и будући да их нисам добио истакао сам да је Казаз све измислио да би посредно оправдао бошњачки национални дискурс о Иви Андрићу - каже Милутиновић. - Прича се ту не завршава. Пре две године, његов колега са исте катедре Ненад Величковић у зборнику објављује рад у којем доказује оно од чека је, чак, и Казаз одустао. У том тексту Величковић исписује непостојеће цитате врхунских интелектуалаца - Исидоре Секулић, Милана Богдановића, преко Владимира Дедијера до Предрага Палавестре. Управо се наслов књиге "Фантом у библиотеци" односи на непостојање примера Величковићевих тврдњи и теорије.

Историчар др Милан Ристовић, који је написао рецензију за књигу "Фантом у библиотеци", сматра да се Андрићу не би придавао велики значај да постоји више добитника Нобелове награде за књижевност на нашем простору.

- Ишчитавати романе, приповетке и приче Иве Андрића као историјске, било би крајње погрешно. Његова дела нису историја Босне. Он се не бави Босном, већ људима. Занима га њихова судбина - казао је Ристовић и додао да би од светске књижевности остале само корице уколико бисмо били искључиви по питању политичке коректности.

НЕАРГУМЕНТОВАНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

МИЛУТИНОВИЋ указује на то да је Величковић приписао српским интелектуалцима тврђења која нису изнели.

- Извлачио је њихове речи из контекста и погрешно их интерпретирао. Величковић је, притом, приказао недовољно познавање аутора које интерпретира. Тако је као наводног мрзитеља муслимана истакао Милана Богдановића, на почетку тог великосрпског дискурса о Андрићу. Није се, међутим, потрудио да сазна да је управо Богдановић тридесетих година прошлог века прешао у ислам и узео муслиманско име Мефаил. Променио је име и у личним документима. Како је могуће да је Богдановић постао један од муслимана које наводно мрзи - упитао је Милутиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (0)

НИЈЕДАН ИГРАЧ НИЈЕ УСПЕО ДА ГА СРУШИ: Прошла је 21 година од чувеног рекорда Дејана Милојевића (ФОТО)