ИМПЕРИЈАЛИЗАМ БЕРЛИНА ЗАПАЛИО ЈЕ ЧИТАВ БАЛКАН: Књига немачког историчара изазвала политички земљотрес – Срби знају два лица немачке политике
НЕМАЧКА империјална политика, прикривена паролама о људским правима, укључујући најопскурније мањине и терористе хрватске и албанске емиграције, од 1945. је трасирала пут који је довео до НАТО агресије на Србију и створио на Западу наратив да су Срби злочиначки народ раван нацистима, показао је немачки историчар Матијас Кинцел у књизи "Пут у рат: Немачка, НАТО и Косово".
Фото: Б. Субашић
За извор ове методологије он наводи "Меморандум о етичком империјализму", који је 1918. за немачког цара саставио принц Макс Баденски, будући канцелар, и нагласио: "Уколико немачки империјализам жели да одоли налету демократије и њеном захтеву за побољшање света, он мора да буде етички фундиран. Ако остане на голом тражењу моћи, демократија ће без муке надвладати. Зато у нашу националну вољу морамо да унесемо опште циљеве човечанства."
Матијас Кинцел, огорчени и разочарани левичар из Зелених, књигу је писао управо током агресије НАТО, у којој је Бундесвер учествовао, после на брзину промењеног устава, који је забрањивао борбено ангажовање немачке војске ван државних граница. Књига објављена крајем 1999. изазвала је политички земљотрес у Берлину, изношењем доказа који су демаскирали кампању безочних лажи немачких јастребова рата, међу којима су предњачили министри одбране Рудолф Шарпинг и спољних полова Јошка Фишер, представник Зелених.
Тек после 23 године Кинцелово дело је постало доступно широкој српској јавности, захваљујући преводиоцу Велибору Бухи и "Службеном гласнику", који ју је објавио у библиотеци "Саборник".
- С књигом "Пут у рат" упознао сам се случајно током студија јер је постојала у Народној библиотеци Србије, али на њу нико није обраћао пажњу, све док нисам однео превод у "Службени гласник" - каже Буха.
ПЕТАР АРБУТИНА: ЉУБИТЕЉ ИСТИНЕ
СРБИ јесу главни јунаци Кинцелове књиге, али она има универзалну вредност, истиче Петар Арбутина, књижевни критичар и директор издаваштва у "Службеном гласнику".
О књизи је говорио и Петар Ристановић из Института за српску културу Приштина - Лепосавић.
Први тираж књиге практично је распродат, саопштено је на њеном јучерашњем представљању у књижари "Геца Кон". Потврду изузетне вредности Кинцеловог рада овом приликом дао је и врхунски дипломата, Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославије.
- Ова књига је интригантна и откривајућа, невероватно сажета, доследна и набијена решеношћу да скине вео са слике о Немачкој као потпуно реформисаној и доброћудној земљи после њених искустава у Другом светском рату. Цела европска цивилизација се сада суочава с тим питањем, јер је чињеница да пориви историје не умиру тако лако. Још су ранија српска поколења уочила два лица немачке политике, једно немилосрдно тевтонско, друго цивилизацијско, које је дало огроман допринос историји Европе и било најзначајније за нашу малу тек ослобођену Србију у 19. веку. Међутим, ми имамо и искуство јединствено у Европи, да је Србија једина земља коју је у 20. веку Немачка одабрала да на њу изврши три агресије 1914, 1941. и 1999. године. То се на неки начин наставља кроз актуелне дипломатске потезе, јер је нетрпељивост према српском фактору на Балкану у немачкој политици константа. Разлог за то је отворено питање, на које можда никада нећемо добити одговор и то нас стално подсећа да се никада не смемо потопуно предавати доброј вери према Немачкој, иако је у нашем интересу да развијамо што боље односе са њом - истакао је Јовановић.
Фото: Б. Субашић
Њега Кинцел фасцинира вредним радом на сакупљању чињеница које се разликују од западног наратива о "српској кривици".
- То су утемељене званичне изјаве, што је изузетно важно у ситуацији када архиве још нису отворене и службени документи нису доступни, а неки никада неће ни бити. Кинцел је успео да направи бескрајни низ чињеница које се не могу оспоравати - рекао је Јовановић.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РОДНИЈУ ИЗ "МУЋКИ" УМРО СИН (19): Пронашли га мртвог у кући - тек после друге обдукције сазнали шта се десило
У ЧУВЕНОЈ ББЦ серији "Мућке" која је снимана од 1981. до 1991. а онда и кроз специјале до 2003. године, играо је Роднија Тротера. И публика га је заволела у тој улози. Енглески глумац Николас Сајмон Линдхерст има данас 63 године, и живот му је обележила једна трагедија.
25. 12. 2024. у 11:11
СРЦЕ МУ СТАЛО, ЛЕЖАО У ЛОКВИ КРВИ Нада преживела агонију: "Мислила сам да ми је син мртав"
ТОЛИКО је крви изгубио да је мало недостајало да остане без десне ноге...
25. 12. 2024. у 18:30
ПОЗНАТИ СРБИ КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ БОЖИЋ: Њега васпитали атеисти, а она мужу спрема гибаницу
МНОГИ познати Срби, живе у иностранству или у мешовитим браковима, с поносом обележавају оба Божића – православни и католички. Ови празници постају прилика за славље, окупљање породице и чување српске традиције, чак и далеко од родне земље.
25. 12. 2024. у 19:20
АЛБАНЦИ ХИСТЕРИШУ: Због песме уз коју је Србин ушао у ринг у Тирани - у лажној држави не могу да дођу себи! (ВИДЕО)
Албанија је дочекала да усред њеног главног града одјекује да је Косово - Србија. И, у јужној српској покрајини постоје неки који су због тога бесни.
25. 12. 2024. у 15:33
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ГРАДИШКОМ? Необичан метео феномен забележен у Републици Српској - около "окови", а код њих чисто (ФОТО)
"МОГУЋЕ је да су локални услови створили баријеру."
25. 12. 2024. у 12:05
УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
25. 12. 2024. у 18:59
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Најновије из рубрике
НАША СУДБИНА ВЕЗАНА ЈЕ ЗА КОРЕНЕ: Поетска "пречитавања" народне поезије из визуре професорке Лауре Ковач
ЗБИРКА песама "Пречитавања" Лауре Ковач, професорке књижевности и песникиње из Суботице, дијалог је ове ауторке са народном поезијом и мало другачије читање познатих мотива.
26. 12. 2024. у 16:14
ЧАРОБНИЦА НАШЕ СЦЕНЕ: На вест о награди "Радивоје Лола Ђукић" за Љиљану Стјепановић
ТРАГ који је оставила у специфичном, тешком жанру, може да се мери само са светским иконама истог стила, Лајзом Минели, на пример
25. 12. 2024. у 16:45
НОВИ РОМАНИ: Небеска љубав
АКО "смети значи желети, а желети смети", како Ана Атанасковић вели у рано јутро свог новог романа, онда се може рећи да је ауторка дела "Змајева жена" и у свом креативном поступку, а и у свом животу успела да оствари синтезу или, боље рећи, симбиозу смелости и жеље.
25. 12. 2024. у 15:52
ПОД СЈАЈЕМ „СЕВЕРНОГ НЕБА“ : Отворен 37. Чукарички ликовни салон
ЈЕДНОГЛАСНОМ одуком жирија награда „Полексија Тодоровић“ 37. Чукаричког ликовног салона припала је Александру Ђурићу, сликару и почасном председнику удружења „Лада“, за рад „Карта северног неба“.
25. 12. 2024. у 15:03
ДОСЛЕДНА И СВОЈА - ДО КРАЈА: После краће и тешке болести напустила нас је Славица Вучковић, дугогодишњи новинар "Новости"
НОВИНАРСТВО за Славицу Вучковић (1947- 2024), која је највећи део свог професионалног пута прешла у „Вечерњим новостима“ , није било професија, већ начин мишљења, и питање става. А како је писала, не правећи компромисе и не узмичући ни пред чим, тако је и живела- усправно, особено, и до краја доследно.
25. 12. 2024. у 14:49
Коментари (0)