СА ПУШКИНОМ, ИЗ БЕОГРАДА У СВЕТ: Изложба Мире Маодуш посвећена великом руском песнику свечано ће бити отворена у престоничкој Галерији 73
ДОК се под притиском политике великани руске уметности и културе протерују из многих европских средина, наша сликарка са париском адресом, Мира Маодуш, својим новим делима слави песника "Евгенија Оњегина" и "Пикове даме", па ће вечерас, у Галерији 73 (на прославу дана овог излагачког простора) свечано бити отворена њена изложба "У част Пушкину".
Ова поставка, на којој је једна слика посвећена и Сергеју Јесењину, део је циклуса Celebrating Mira Maodus, која ће њену посвету руским поетским генијима "пронети светом", тачније представити у Француској, Италији, у Требињу, Канади и Јапану.
- Пушкин је велики светски песник, који је у својим младалачким стиховима проналазио инспирацију у француском песништву, спајајући у раној лирици традиције француског и руског класицизма. У Француској је изузетно вољен и цењен, и радови посвећени њему неизоставни су на поставци којом ће дело Мире Маодуш бити представљено у више земаља у различитим деловима света - каже, за "Новости" Силија Пампалони, историчарка уметности из Париза, покретач циклуса Celebrating Mira Maodus, која је управо поводом изложбе у Галерији 73 допутовала у Београд.
Ауторка која своје замисли реализује на сликама рађеним уљем, акриликом, темпером, гвашом, али и акварелом и цртежом, готово читаве две деценије дела углавном посвећује словима. Однедавно су на њена платна доспели и бројеви. Словима и бројевима, јарког колорита, гради апстрактне композиције.
- Ове слике нису склоне химничном весељу, неутаживој потреби за шаренилом - истиче у каталогу један од наших најугледнијих историчара уметности Ђорђе Кадијевић. - У њима има неке озбиљности која регулише оптимални однос онога што је садржај намењен чулу од онога намењеног духу. Зато Мира Маодуш једнако успешно ради слике у малом и великом формату. Простор за њу, баш као и форма живе у "љубави" и нису оне господарице њених слика. Краљица композиција Мире Маодуш јесте и остаје боја. Она је та која потчињава привидну доминацију елемената форме и простора и у њиховој синтези производи нарочиту радост гледања чија тајна моћ је у колористички разбукталој светлости коју вам дају ове слике.
Дела Мире Маодуш чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Галерија 73, Музеју Херцеговине у Требињу, Народном музеју у Крушевцу, Мијаги музеју у Токију, Музеју савремене уметности у Камакури, као и у многим приватним збиркама. Од 1998. редовно се репродукују и као новогодишње честитке Унеска.
Деда Теслин брат
МАЈКА наше уметнице, Софија Тесла, била је братаница Николе Тесле. Рођена у Метку 1942, Мира Маодуш студирала је сликарство у Школи за примењене уметности у Франкфурту (1965-1968), где јој је један од професора био - Јозеф Бојс. Школовала се и на чувеној венецијанској Академији (1969-1972), али и Националној академији лепих уметности у Паризу (1972-1975). Магистрирала је историју уметности на Универзитету у Милану 1978. Осим у Немачкој, Италији, Француској и Јапану, боравила је у Русији, Енглеској и САД. Члан је јапанске групе уметника Ша-Ђи-Цу од 1983. и УЛУС-а од 1987. године.
Препоручујемо
"ДАНИ СЛОВАЧКЕ КУЛТУРЕ" ШЕСТИ ПУТ У БЕОГРАДУ: Сто година уметничке беседе
31. 05. 2022. у 17:39
ИЗЛОЖБА "ПОГЛЕДИ 2022" У ГАЛЕРИЈИ 73: Нова шанса за младе и даровите
20. 04. 2022. у 23:40
МАСК ШОКИРАО О ЗЕЛЕНСКОМ: Он је шампион свих времена, извео једну од највећих пљачки САД-а
ИЛОН Маск, амерички милијардер и будући шеф комисије за смањење савезне владе у администрацији новоизабраног председника САД Доналда Трампа, назвао је Владимира Зеленског шампионом свих времена за „једну од највећих пљачки“ Сједињених Америчких Држава.
30. 12. 2024. у 15:29
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
ИСТИНА О СЛАНИНИ И СВИЊСКОЈ МАСТИ: Стручњаци откривају - шта заиста једемо
ТРАДИЦИОНАЛНЕ намирнице попут свињске масти, сланине и лука заузимају посебно место у кулинарској традицији многих регија, посебно на овим просторима.
31. 12. 2024. у 15:10
Коментари (0)