НИКАДА НИЈЕ ЗАБОРАВИО СРБИЈУ: Библиотека града Београда представиће изложбу о славном сценаристи и оскаровцу Стиву Тешићу

ПОВОДОМ 80 година од рођења Стојана Стива Тешића, данас ће у Библиотеци града Београда бити отворена изложба "Ужичанин из Америке - Стојан Стив Тешић".

Сцена из чувеног филма "Четири мангупа", Фото ИМДБ

Пројекат Народне библиотеке Ужице (где је премијерно представљен пре пандемије) приближиће публици овог српско-америчког сценаристу, драмског писца, романописца и добитника најугледније награде Оскар за сценарио филма "Четири мангупа" (1980).

Концепција изложбе ауторки Гордане Бацотић, Биљане Ристовић и Душице Мурић заснива се на хронолошком принципу, а посебан акценат стављен је на аутобиографске елементе у Тешићевом делу, јер су они изузетно важни за разумевање његове поетике.

- Наслов изложбе чије је путовање по нашим библиотекама на целе две године прекинула пандемија најбоље описује карактер Тешићевог животног, али и стваралачког пута. Рођен у Ужицу 1942, преминуо у сну на годишњем одмору у Канади 1996, Стојан Стив Тешић се никада није одрекао ни грама свога српског идентитета, што га је посредно и коштало здравља и живота. Са друге стране, његов сценаристички, драмски и романескни опус сврставају га у најзначајније америчке писце друге половине двадесетог века. Читајући његов постхумно објављени роман "Кару", ми се сусрећемо са једним од врхунаца модерне америчке прозе, истинским ремек-делом које у своме тону и у садржају антиципира све оно што Америка данас јесте - каже, за "Новости", писац Вуле Журић, који ће у Градској библиотеци од 19.00 говорити о роману "Кару".

Вуле Журић, Фото Танјуг

Рано дечаштво Тешић је провео у Ужицу, окружен женама, мајком Госпавом (Гојом), сестром Нађом и тетком Павом, које су касније послужиле као модели за ликове у његовим драмама. Отац Радиша, недићевац, крајем 1944. напустио је земљу из страха од одмазде.

Стив ће га упознати тек 1954, када се породица коначно нашла на окупу у Чикагу.

Индијана, и упркос очекивањима да постане лекар, студирао је руски језик и књижевност.

Током студија активно се бавио бициклизмом и са бициклистичким тимом братства Phi Beta Kappa у трци Little 500 освојио прво место. Бициклизам ће бити главни мотив у филмовима "Четири мангупа" и "Амерички летачи", за које је написао сценарио. Постдипломске студије завршио је на Универзитету Колумбија, а потом се озбиљно посветио писању. Као млад и перспективан писац, занесен својом новом отаџбином, написао је драме The Predators, The Carpenters, Lake of the Woods, Baba Goya, Passing Game... које су извођене на сценама престижних америчких позоришта. Истовремено, јуре га и холивудски продуценти да пише сценарија за филмове.

Питер Јејтс, Сигурни Вивер и Стив Тешић , Фото Приватна архива

На предлог редитеља Питера Јејтса, са којим је већ сарађивао у позоришту и који ће бити кључни човек у Тешићевој каријери, спаја два одбијена сценарија у један, на основу кога ће бити снимљен филм Breaking Аway ("Четири мангупа"). Био је то његов први реализовани филмски сценарио за који је одмах добио Оскар.

- Не постоји ништа што волим више од писања. Добити награду јер радиш нешто што волиш чини се као луксуз који никада нисам очекивао - казао је Тешић у свом говору када је 1980. примио златну статуету.

Са наградом Америчке академије, Фото Приватна архива

После Оскара, уследиле су бројне понуде за снимање филмова, па је тако од 1981. до 1985, по његовим сценаријима, снимљено још пет филмова: "Сведок", "Четири пријатеља", "Свет по Гарпу" (по роману Џона Ирвинга), "Амерички летачи" и "Елени" (по роману Николаса Гејџа).

- Нисам само волео Америку, био сам заљубљен у њу. Искрено сам веровао да ће то бити једна од оних нација која ће водити рачуна о свима, која ће се старати да своја достигнућа учини доступним за све. А сада осећам да помагање онима који су на дну није на дневном реду - говорио је.

Разочаравши се у свој "амерички сан", Тешић је умро изненада од срчаног удара 1. јула 1996, у 53. години живота, док је био на одмору у Канади. Вест о Тешићевој смрти објавили су сви престижни амерички медији, а у једном од некролога истакнуто је да је, као и други модерни писци, на крају био преплављен песимизмом и дубоко разочаран Америком.

Стојан Стив Тешић, Фото Промо

ОДБРАНА ИСТИНЕ

ОДУШЕВЉЕН Југославијом као малом Америком, у којој много нација живи заједно, Тешић је био дубоко потресен ратом током деведесетих, а још више тиме да су Срби, по баналној поларизацији америчког филма, проглашени "лошим момцима".

- Ово није покушај да се оправдају Срби за злочине које су починили. Ово је покушај да се инсистира на томе да су све стране грађанског рата чиниле злочине и да се сви ти злочини морају осудити и жртве жалити - говорио је, али његове есеје o ратовима у бившој Југославији нико није хтео да објави, што је још више продубило Тешићеву разочараност у "земљу слободе".

Препоручујемо

Култура

0 0

РАДОВИ СТУДЕНАТА УМЕТНОСТИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ УНИВЕРЗИТЕТА У ГАЛЕРИЈИ "КвАРТ": Узлети 35 младих аутора

16. 06. 2022. у 16:19

Култура

0 0

ФЛАМЕНКО И ЛЕЧЕЊЕ ЗВУКОМ: Музички програм уз изложбу "Уметност у покрету" Милене ЗеВу

16. 06. 2022. у 15:58

Култура

0 0

"НЕМАТЕРЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ" У ПАРАЋИНУ: Слава, коло, гусле, лончарство

16. 06. 2022. у 15:52

Култура

0 0

ЗАЉУБЉЕНИК У ИГРУ: У Музеју позоришне уметности отворена изложба о Михаилу Миши Јанкетићу

16. 06. 2022. у 12:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације