СКОК У ПРАЗНО: Не верујем да би Добрица Ћосић био срећан да види овакав "наставак"

То што до сада нисмо имали превише искустава са жанром "породичне саге" на телевизији не спасава нас од непојмљивих грешака, јер жанр у књижевности постоји још од "Махабхарате", а на телевизији од њених првих корака, са апсолутним хитовима какви беху "Форсајтови" и "Буденброкови" средином шездесетих година прошлог века.

Фото РТС

Поменута два апсолутна телевизијска хита подсећају нас, такође, да су култови грађени на књижевним делима "националне класике" Џона Голсвортија, одосно Томаса Мана и на прецизно установљеној жанровској матрици, некој врсти кода, по коме "породична сага бележи животе и дела једне породице или низа сродних или међусобно повезаних породица током једног континуираног временског периода, са сталним ликовима и низом повезаних епизода у циљу стварања слике неке епохе". После веома успешног "пилота" полазног драмског штива за "сагу" о "једној српској породици" у другој половини XIX века, у обреновићевској Србији у ТВ серији "Корени" а према истоименом роману Добрице Ћосића, глумац Горан Шушљик (иначе продуцент и креатор ове серије) дошао је на идеју да "кује док је вруће" и приступи стварању прве велике српске породичне саге по делу писца који је обележио своје време. "Оно што је започето у Ћосићевим 'Коренима', где смо пратили породицу Катић са краја 19. века, њихове животе и проблеме, помешане са историјским ликовима и дешавањима у Србији тог времена - нешто мало мање од пола века касније, наставља се у серији "Време зла" каже се на званичном сајту РТС-а.

Не, не наставља се. Између "Корена" и "Времена зла" зјапи празнина од најмање пола века, описана крвљу и пером у врхунском роману Добрице Ћосића и можда једном од најбољих романа у српској књижевности "Време смрти" у коме и Србија и породица Катић и сам Добрица пролазе кроз епопеју и трагику Колубарске битке и Првог светског рата. Не само што "Време смрти" хронолошки долази после "Корена", него у том роману цела Србија доживљава свој национални апогеј, породица Катић симболизује фундаментални преображај српске судбине и ствара слику епохе у којој голгота смењује славу, а смрт полет живота. Тетралогија "Време смрти" доноси и развија сасвим нове ликове, који ће се, у потпуно промењеним, неупоредиво различитом и тешко спојивом историјском и друштвеном контексту појавити у трилогији "Време зла" ("Верник", "Грешник", "Отпадник"), дакле пред Други светски рат, крајем тридесетих година прошлог века, у сасвим другачијим околностима. Прошло је готово пола века агоничне Европе и још несрећније Југославије, нове државе која се већ распада у неописаном вртлогу другачијих сила, а да се уопште не зна зашто и крошто нестаде она стара Србија? Ко није читао "Време смрти" тешко да може да се уопште снађе међу протагонистима "Времена зла" - и што је најгоре! - не може да похвата и повеже ликове, њихове односе нити след догађаја. Та збрка проистиче из основног продуцентског, колико и "креативног" промашаја, који се догодио због непоштовања, неприхватања (не могу да верујем и - незнања!) малочас наведеног закона жанра, по коме се "породична сага" одвија "током једног континуираног временског периода, са сталним ликовима и низом повезаних епизода". Овај "континуум", дакле "непрекинутост" и нарочито драмска повезаност просто не дозвољавају "временске скокове" нити било какав дисконтинуитет. На "Закону доброг наставка" (Кофка-Воркапић) утемељени су основи холивудске драматургије, ништа се у драми филма не прекида, дакле natura non facit saltus, тј. "природа не прави скокове" (Лајбниц). Исти принцип важи у историји: не може Карађорђе пре Немањића, ни Наполеон пре Ханибала (иако се у неким нашим школама из наставе избачена свака хронологија, па деца бубају имена и догађаје све онако ђутуре, у "реалном времену"). Не наслеђују праунуци аскурђеле ни у једној "породичној саги" ни на једној телевизији на свету, јер то нормалан гледалац не може да схвати и препозна. Једноставно, породична сага почива на континуитету и не може се градити на супротном приницпу. Коме је могла да падне на памет оваква катастрофална "креација" не знам, али би сваки свеснији продуцент или уредник јако подигао обрве кад би му неки глумац донео овакав пројекат. Резултат је ТВ серија "Време зла" за коју се кладим да 99% гледалаца неће моћи да повеже са "Коренима", тј. да се оно што је започето у Србији краља Милана Обреновића може да заврши у "Ужичкој републици" Јосипа Броза. Све то уноси непојамну збрку у поимање националне историје, којим се најшира ТВ публика ни иначе не може похвалити.

Најгоре од свега је што се на овај начин једној тв серији, која је намењена широкој публици, јер се емитује викендом, у прајмтајму, на Јавном сервису Србије, одузима било каква историјска перспектива. Не верујем да би Добрица Ћосић био срећан да види овакав "наставак" својих "Корена". Своју породичну сагу о Катићима, постављену у реалистички оквир и сасвим конкретне повесне околности писао је као једну колосалну метафору о рађању модерне Србије, која се може доживети само у непрекинутој, згуснутој нарацији и поетици, чији се врхунац догађа у временима Великог рата (који, међутим, тек треба да се сниме)! Речју, сага се не може остварити у самовољном скакакњу и вршљању по историјском ткиву Ћосићевих романа. Тиме се не чини услуга ни њему, ни националној култури. Напротив, једна у суштини сјајна идеја - узети историју Катића као основ за "националну ТВ серију" - преокреће се у своју суморну супротност. Осим ако неком није нарочито стало да све што је у вези са српском прошлошћу замути и наопако изврне. Сада је касно за сва објашњења (што су показали и "Немањићи", први у серији катастрофалних програмских промашаја наше новије продукције), јер "што се грбо роди вријеме не исправи". Како год да се заврши ова "креација" остаће за њом тотална конфузија.

Уз све то, слика међуратног, грађанског Београда поново је склепана од шаблона и овешталих стереотипова, који не дејствују, него "телефонирају радњу". Ту и тамо појави се по неки траг емоције, која брзо нестаје, јер је чине празне слике. Уопште, цела ова грађа пала је шака некоме ко није умео да је уметнички организује. Наратив "Времена зла" је назор сачињен од дугих, незанимљивих и често сасвим бесмислених деоница, што ствара утисак монотоније и досаде. Беживотни, дрвенасти ликови изговарају шта им је написано. Трпе шта морају унедоглед, на пример бесмислено дуге и бруталне сцене мучења у Главњачи и Гестапоу, које доводе гледаоца до ивице перцептивне издржљивости; довољно да посегне за даљинским. Тим пре што ова тортура има јасну идеолошку подлогу.

Идеологија уопште несносно оптерећује ову серију тиме што је њено ткиво прожето не комунистичким идеалима о бољем и праведнијем свету, што је доиста био животни кредо великог дела тадашње омладине, него коминтерновском реториком, коју савремени гледалац нити може нити треба да разуме, прави "борбени дилетантизам" (израз аутентичног скојевца, нашег најбољег послератног филмског критичара Вицка Распора). Стога и народна револуција, којом се завршава "Време зла" делује као средњошколски игроказ, извештачена и глупа идеолошка приредба са сликама и паролама на ужичкој мераји, јер таква није ни имала икакве историјске шансе. Ту се, међутим, догоди једина права драма у овој серији. Све време одсутни главни лик ове трагедије, Комунистичка партија Југославије, узима свој апсурдни данак у крви и јавља се као пуна персонификација једног времена зла, чиме се ствара бар нешто праведнији исход.

Препоручујемо

Култура

0 0

МАЛО МУДРОВАЊЕ О ДНЕВНИЦИМА: Излагање на промоцији књиге "Распад и рат: Дневник, 1989-1995"

21. 06. 2022. у 12:53

Култура

1 25

ГРАНИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Једногласно усвојена Декларација о границама српског језика

21. 06. 2022. у 12:46

Познати

0 0

НЕМЕРЉИВА ШТЕТА: Огласио се Чола после вести о крађи и ћерки

20. 06. 2022. у 19:18

Друштво

0 0

ПОЧЕО ПЕТРОВДАНСКИ ПОСТ: Ево како да не осетите глад - сви праве исту грешку

20. 06. 2022. у 16:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације