БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан - Живимо у демонским временима

ОВИХ дана из штампе је изашала двојезична књига чувене Његошеве песме "Ноћ скупља вијека" (у издању куће "Гитујун" Националне академије наука Републике Јерменије) у преводу и са предговором угледног јерменског песника, есејисте и преводиоца Бабкена Симоњана.

Фото: П. Митић

Велики пријатељ Србије и почасни конзул наше земље открио је књижевног горостаса свом народу 1996. године, када је део "Горског вијенца" (уз његову уводну реч) објавио у тамошњим новинама.

- Преводити Његоша за мене је велики изазов. Његове мудре и филозофске мисли биле су подстрек да се латим и других дела. Превод "Горског вијенца" још није сасвим завршен, предстоји ми огроман и мукотрпан рад на томе. А што се тиче песме "Ноћ скупља вијека", она, као вечно блистајући дијамант, својом величанственошћу плени људску душу - каже на почетку разговора Бабкен Симоњан. - Писана је језиком 19. века, пуним архаизама који нису лаки за разумевање, а камоли за превод. Бавио сам се њом неколико година, проверавао речи, појмове, проучавао финесе... Много сам преводио из старе српске, класичне и савремене књижевности, али сматрам да су два величанствена остварења круна моје вишедеценијске преводилачке делатности: Његошева "Ноћ скупља вијека" и (на српски) песма великог јерменског песника Јегише Чаренца "Своје слатке Јерменије сунцезарно слово волим".

* Колико је "небеске", а колико "земаљске" љубави у овој песми, али и његовом свеукупном делу?
- По мом дубоком уверењу, наравно, више има "небеске" љубави јер песник описује сусрет двоје младих људи, једног владике замишљеног младића и једне "виле" која се младићу однекуд појављује. Љуба Ненадовић, који је путовао заједно са Његошем, у својим путописима "Писма из Италије" напомиње да су се многе величанствене и дражесне даме дивиле прелепом владици, што значи да је Његош имао повода да напише љубавну песму каква је "Ноћ скупља вијека". Мада је био предан обнови и модернизацији црногорске државе, уопште није био равнодушан према лепим женама. И због тога остаје тајна да ли је та скупља ноћ била песникова машта или прави доживљај...

* Да ли Јермени данас више него раније познају српску књижевност захваљујући и вашим преводима?

* А које ви, лично, као читалац издвајате?
- Што се тиче мојих омиљених писаца, то су Алекса Шантић, Бранко Радичевић, Јован Дучић, Милан Ракић, Војислав Илић, а пре свега - Јефимија, деспот Стефан Лазаревић и Његош. Ови великани поезије чине сазвежђе које увек светли над српским говорним подручјем.

Фото: П. Митић

* Како кроз историју напаћен јерменски народ доживљава руско-украјински сукоб? Да ли су Словени, по ко зна који пут, жртве светских игара моћи?
- Узроци сукоба који помињете имају старе корене. Сетимо се ратова у бившој Југославији. Зар и то није био сукоб међу Словенима? Међутим, светске играче моћи не занима судбина ниједног народа, посебно оних малобројних, као што су Јермени и Срби. Из одређених центара (а зна се и којих) изазивају се мржња и нетрпељивост, организују сукоби, ради на смањивању територија старих народа, кроји мапа света... . И Јермени и Срби, ко зна по који пут кроз своју крваву историју, стављени су на жртвени олтар, суочени са великим искушењем. Али, опстали смо без обзира на нашу прошлост јер носимо рањено срце у грудима и знамо цену слободарства и опстанка. Бог искушава само јаке народе. Да се сетимо мудрих речи из Новог завета: "Онај који издржи до краја, биће спасен."

* Чиме се наш почасни конзул бави овог лета и шта је ваш следећи литерарни или преводилачки подухват?
- У овим врелим јулским данима у Јеревану ретко излазим из куће, радим, пишем. Нагомилало се много важних ствари и пројеката. Али, ја идем даље јер време лети, а има пуно тога што морам да остварим. Као почасни конзул Србије у Јерменији, редовно сам у контакту са Амбасадом Србије у Јеревану. Жеља нам је да остваримо још неке лепе идеје и изградимо нове мостове пријатељства.

СЛАТКЕ МУКЕ ТОКОМ ПРЕВОЂЕЊА

Фото: П. Митић

- ЊЕГОШЕВУ песму није било лако разумети, камоли преводити. Сложеност песме "Ноћ скупља вијека", која има 64 шеснаестерачка стиха, није у метрици и рими, већ у разумевању метафора и српског језика 19. века. Версификација је ствар мајсторства и технике, док разумевање метафора и сликовитости захтева не само савршено знање језика већ и познавање фолклора, митологије, историјских догађаја, поетског мишљења типичног за то доба. И зато сам годинама морао да проучавам и анализирам финесе ове песме, па и да се консултујем са професором Милом Ломпаром, одличним познаваоцем Његошевог дела. Слатке муке које сам имао током превођења чиниле су ми задовољство, јер без њих нема ни стваралачког чина - каже наш саговорник.

* Када ћемо вас поново видети у Србији?

Препоручујемо

Култура

0 3

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

10. 07. 2022. у 14:30

Култура

0 1

КОМУНИКАЦИЈА КИКИНДЕ СА СВЕТОМ: Свечано отворен 41. Симпозијум скулптуре „Терра“ (ФОТО)

06. 07. 2022. у 23:32

Култура

0 0

СВЕТСКА КЛАСИКА И СРПСКИ САВРЕМЕНИЦИ: У претходној позоришној сезони изведено више од три стотине представа Народног позоришта

04. 07. 2022. у 15:30

Култура

0 0

ОВЕКОВЕЧЕНО У КАМЕНУ: Прва изложба фотографија Југослава Влаховића од сутра у подне у НБС

04. 07. 2022. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације