МОЗАИК О ОДРАСТАЊУ: Први роман Драгана Хамовића "Род ораха" у Српској књижевној задрузи

ПРЕБИВАМ у меком језгру, између унутарњег видела и невидела, сећања и несећања. А једно и друго лако замењују места.

Фото: П. Драговић

Овако Драган Хамовић (1970) започиње "Род ораха", којим је први пут ушао у романсијерске воде. Књигу је објавила СКЗ у знаменитој едицији Плаво коло. Претходно је овај песник, есејиста, критичар и писац за децу, објавио прегршт збирки стихова и студија за које је добио неколико престижних награда.

- Ко данас не пише романе губи и време и новац, понајвише читаоце. Песник Ђорђе Нешић, недавно, изрече да би написао и роман, али само један. САМО ЈЕДАН. Свако је најпозванији да исприча једну, своју и својску причу. Част изузетнима, господарима и служитељима приче. О чему год писали, сазнајемо о себи, као плодовима људског рода, тврде воћке чудновате. "Род ораха" је таква повест, лирска и надлична, помало искошена, ведра и засенчена сетом, изненади нечим познатим - каже, за "Новости", Хамовић.

Роман је настајао, објашњава писац, постепено, на махове, као друкчији облик самооткривања. И самосакривања. Језгро романа, проза "Домаће васпитање", прво је послужила као увод у збирку песама "Меко језгро", као заметак личне митске приче о периоду обликовања, седамдесетих и осамдесетих минулог века, са местимичним задирањем у дубљу прошлост. Породичну и ширу историју, преломљену кроз блиске фигуре, у роману посредује глас бившег дечака у приповедном мозаику о одрастању.

- Роман сам означио аутофикцијским, јер аутофикција измишља од неизмишљеног градива. Радни наслов био је "Дечак из тегле", што значи бити заштићен али и заклопљен. Дечак је пуштен из тегле, као давни дух из боце. Ни тога дечака, ни главнине оних ораха из наслова више нема тамо где су били. Нестали су или измештени, у времену и простору - каже писац.

Истичући да је Хамовићев прозни првенац аутофикција, заснована на низу аутобиографских детаља о одрастању, књижевни критичар др Радивоје Микић каже:

- Приповедајући о детињству и младости, Хамовић настоји да покаже како се формира један поглед на свет и како се из тог погледа обликује и једна стваралачка имагинација. А та имагинација је увек везана за простор (двориште у кући поред Рибнице, очев завичај у Херцеговини, кућа на Златару, Београд) и увек има за циљ да покаже како се повезују унутрашњи ритам једног живота и историјски садржаји, посебно они који сведоче и о породичној и о националној прошлости и, примера ради, страдања у Јасеновцу. Причајући о свом детињству, о наоко свакодневним догађајима, Хамовићев приповедач нас усмерава у онај приповедни свет у коме се крећу и јунаци Владана Деснице, Бранка Ћопића, Данила Киша.

Мозаички компонован, сачињен од кратких наративних секвенци, роман Драгана Хамовића је сав у знаку једног приповедног мајсторства, једног сувереног баратања рукавцима врло сложене приче, закључује Микић.
 

Препоручујемо

Култура

0 3

БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан - Живимо у демонским временима

10. 07. 2022. у 16:00

Култура

0 3

МИ СМО УВЕК СА ОТАЏБИНОМ, АЛИ ОТАЏБИНА ЈЕ БЕЗ НАС: Сликар Саво Ракочевић о животу и Србима у САД

10. 07. 2022. у 14:30

Култура

0 0

СВЕТСКА КЛАСИКА И СРПСКИ САВРЕМЕНИЦИ: У претходној позоришној сезони изведено више од три стотине представа Народног позоришта

04. 07. 2022. у 15:30

Култура

0 0

ОВЕКОВЕЧЕНО У КАМЕНУ: Прва изложба фотографија Југослава Влаховића од сутра у подне у НБС

04. 07. 2022. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације