ЈЕЛЕНА, ИСИДОРА И ДЕСАНКА НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ: Три наше књижевнице и њихово наслеђе представљене су на "Женској књижевној рути"
ЈОШ једна културна рута, од близу педесет колико их је до сада прокламовао Савет Европе, пролазиће нашом земљом: после "Путева индустријског наслеђа", "Путева романичке архитектуре", "Путева римских императора" и "Дунавског пута вина", руте сецесије и културно значајних гробаља Европе, наше наслеђе биће видљиво и на "Женској књижевној рути".
На том путу, који ће подсетити на важна места у животу и стваралаштву 14 жена из седам словенских земаља, чија су дела настајала и 19. и 20. веку, биће укључене и знаменитости везане за Десанку Максимовић, Исидору Секулић и Јелену Димитријевић.
Пред Савет Европе са овим предлогом изашла је организација "Женска књижевна рута", формирана још пре пет година, на иницијативу Форума словенских култура, чији је Србија члан. У програмском савету "Женске књижевне руте" је и Младен Весковић, виши саветник за међународну сарадњу у области језичке културе и књижевног стваралаштва, при нашем министарству културе и информисања, а у научном савету професор др Биљана Дојчиновић са Филолошког факултета у Београду.
Предлог да се управо ове три књижевнице нађу на листи најугледнијих жена које су писале словенским језицима, потекао је 2019, од Филозофског факултета и пројекта "Књиженство", као и тадашњег директора задужбине "Десанка Максаимовић", др Бојана Ђорђевића.
- Исидора и Десанка, су се, некако подразумевале, али су управо из "Књиженства", инсистирали да се као трећа ту нађе и Димитријевићева, путописац, романописац, полиглота, добротворка и светска путница, која је прву књигу песама објавила 1894. године - каже Дојчиновићева.
Како је за "Новости" открила саговорница, ускоро ће бити отворена и изложба посвећена овим знаменитим личностима наше литературе у Народној библиотеци Србије, институцији која је, такође, учесник овог пројекта.
А како се може сазнати од "Женске књижевне руте", тај пројекат се не фокусира само на значајним местима која су обележила животе ових ауторки, већ њихово дело ставља у шири друштвени и историјски контекст, истражујући и мапирајући њихово присуство у култури сећања. На овим рутама ће, како истичу, посетиоци моћи да открију истинске, али и замишљене, литерарне просторе, што ће допринети богатству европске лингвистичке, књижевне и креативне разноликости.
Тако су се на листи 14 одабраних нашле и руске поетске громаде Ана Ахматова и Марина Цветајева, као и Зинаида Гипијус, која је уз поезију писала и романе, драмска дела, књижевне критике, мемоаре. На рути је и прва црногорска зубарка, доктор наука, и први преводилац "Горског вијенца" на француски - Дивна Вековић. По једну представницу имају Бугари, прву даму њихове књижевности, песникињу Јелисавету Багрјану, и Пољаци - прозног писца, преводиоца и књиженог критичара - Марију Конопницку.
Песникиње Лили Нови и Љупка Шорли, као и драмски писац, преводилац, новинарка и феминисткиња Зофка Кведер, представице су Словеније, а суседне Хрватске - Ивана Брлић Мажуранић и Марија Јурић Загорка.
ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ
ЗА СВАКУ од ауторки ће, како тврде у "Женској књижевној рути", бити организована различита догађања, од предавања, перформанса, едукативних радионица, изложби, а посебно ће бити обележавани њихови рођендани и Међународни дан жена. Овој организацији која сарађује са 16 институција из пет земаља, званично ће признање СЕ, бити уручено у октобру на Криту, током 11. Саветодавног форума кутурних рута Савета Европе.ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)