ВИРТУОЗНИХ 99 КЊИЖЕВНИХ ВАРИЈАЦИЈА: Ново издање чувеног Кишовог превода "Стилских вежби" Рејмона Кеноа

НАЈСЛАВНИЈЕ књижевне варијације 20. века, "Стилске вежбе" Рејмона Кеноа, нашој култури представио је пре безмало шест деценија Данило Киш, а ова књига је ове седмице поново пред нашим читаоцима.

Фото: Profimedia

Објавила ју је "Лагуна", и то с поговором и цртежима књижевног великана.

Први Кишов превод светски славног Кеновог дела изашао је 1964. код "Нолита", док је џепно издање у великом тиражу штампао "Рад", у чувеној библиотеци "Реч и мисао", 1977. Баш како је француски писац своје "Вежбе" стварао инспирисан музиком, тачније Баховим варијацијама, тако је и Киш за превод користио сличну методу:

- "Стилске вежбе" се не могу преводити, оне се могу само варирати на другом језику - тврдио је наш писац.

На идеју да једну сцену из француског аутобуса исприча на 99 различитих начина, Кено је дошао после концерта "Уметност фуге" у дворани "Плејел", још пре Другог светског рата, али је првих 12 варијација написао у мају 1942, од чега је девет први пут објавио три године потом, у белгијском надреалистичком часопису "Земља није долина суза". Уз њих је стајала напомена: "Аутор намерава да на овај начин обради исти сиже - догађај уосталом стваран и баналан - на неких стотинак различитих начина. Нема сумње да ће ових сто поглавља, идентичних што се тиче сижеа, бити у стању, ако се читају заредом, да оставе изузетан утицај на читаоца".

Догађај сажет у почетну белешку која се потом варира, јесте свакодневан: "У аутобусу С за време највеће гужве. Један тип од својих двадесет шест година, с дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица. Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно слободно место, хитро се устреми на њега. Два сата касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је у друштву неког друга који му каже: Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капуту`. Показује му где (на разрезу) и зашто."

Кено ову сцену затим пише у различитим манирима - отмено и припросто, метафорично и у анаграму, па онда женски, телеграфски, визуелно, аудитивно, филозофски, сабласно, с гаћама, без гаћа, модерно, погрдно, ботанички, медицински, зоолошки, математички...

Фото: Profimedia

- Познато је да се Кено бавио природним наукама, у првом реду математиком и физиком, и његова истраживања у тим областима стручњаци сматрају значајним - објаснио је Киш у поговору. - За овакву врсту духовних егзибиција као што су "Стилске вежбе", које су на пола пута између математике (музике) и књижевности и где прогресије и серије играју значајну улогу, Кено је имао дакле већ готов инструментариј својих математичких знања и искустава.

Ипак, за преводиоца овог дела на српски, његова битна карактеристика је - игра духа. Односно да оно, према Кишовом мишљењу, указује на чињеницу да тривијалност теме (сижеа) није од истинског значаја, него да су поступак (проседе) и инструмент (језик) ти који најчешће чине одређену тему баналном. Из Кеноовог дела је, како бележи у поговору насловљеном "Својеврсна пародија француске књижевности", проговорио "аутентичан глас улице, жубор француског говорног језика, онако како га изговарају и говоре пробисвети, настојнице, полицајци, деца, слушкиње, кафеџије и сиротиња из париског предграђа и провинције". Док је сам Кено говорио:

- У "Стилским вежбама" многи су хтели да виде разарање литературе, а да ми притом то уопште није била намера; у сваком случају, моја је намера била само да начиним те вежбе, а као резултат тога дошло је до скидања рђе и блата са неких точкића књижевности. Ако сам успео да и малко допринесем томе, био бих тиме врело поносан, нарочито ако сам то учинио не уваљујући читаоца у велику досаду - закључио је француски романописац, песник, драматург.

У позоришту - за "Гиниса"

ПРЕВЕДЕНЕ на 35 језика, "Стилске вежбе" су често адаптиране за позориште, а код нас су извођене на аматерским, студентским и професионалним сценама (многи су користили управо превод Данила Киша). Међутим, верзија коју су од 1968. године, у адаптацији Тонка Мароевића и режији Томислава Радића, првобитно за загребачко позорише ИТД, играли Перо Квргић и Леа Маргитић, била је најдуговечнија представа, не само у бившој Југославији већ на свету. Играјући је више од 50 година, у истој подели, доспели су у - "Гинисову књигу рекорда".

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Као у кривом огледалу - Вида Давидовић (по Молијеру) "Дон Жуан"

21. 08. 2022. у 11:40

Србија

0 0

ИНСПИРАЦИЈА У ПРИРОДИ: Сликарка Милена Поповић прави занимљив накит - Љубимци на огрлици, цветови на ушима (ФОТО)

21. 08. 2022. у 08:22

Култура

0 0

"УБИСТВО" РОЂЕНО ИЗ ПРИЈАТЕЉСТВА: Верица Винсент Кол и Мирјана Узелац о заједничком роману, писаном у четири руке

14. 08. 2022. у 18:00

Култура

0 0

"ЉУБАВ" ЉУДИ ИЗ СВРАТИШТА: Шта на 56. Битеф доноси представа награђиваног Британца Александера Зелдина

12. 08. 2022. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације