У САМО ЧЕТИРИ ТАКТА СКИНУЛИ 50 ТОНА: Торањ Централне куле Старог сајмишта демонтиран током 24 радна сата
МИНУЛОГ викенда, у два дана, током 24 радна сата, с две дизалице, једне тешке 50, а друге 200 тона, као и једна са корпом омогућава рад на висини 48 метара, демонтиран је дотрајали торањ са Централне куле Старог сајмишта, тежак око 50 тона.
За овај најизазовнији посао у првој фази реконструције споменика културе који ће удомити Меморијални центар "Старо сајмиште", било је ангажовано 40 радника и мајстора за демонтажу, скелара, дизалчара, инжењера...
Овом сложеном послу претходиле су темељне и опсежне припреме, објашњавају, за "Новости", Александра Шевић, архитекта конзерватор, предводник тима Завода за заштиту споменика културе Београда за израду пројекта реконструкције, и архитекта конзерватор Слободан Радовановић, директор рестаурације и конзервације у фирми "Кото", којој је у конзорцијуму са "Алп инжињерингом" на тендеру Министарства културе и информисања поверено извођење радова. Требало је осмислити како бетонске елементе торња скинути с куле нагризене зубом времена (сазидана је 1937. као централни део комплекса Првог беогардског сајма), и уследила пажљива демонтажа у више сегмената.
- Стање је било тако лоше па су морале јако добро да се испланирају тачке у којима ће се сајле, које носе елементе закачити, а да неки од њих не пукне, јер без обзира на арматуру, тај је бетон јако крт - објашњава Александра Шевић, додајући да се после анализе димензија и броја бетонских елемената и њихове тежине, дошло до закључка да се конструкција исече на четири елемента.
Према речима Радовановића, већ је у пројекту добро процењено да је торањ део објекта чија је стабилност угрожена:
- Велики нам је изазов била технологија његовог сечења и спуштања, а следи осмишљавање озбиљне технологије и разраде детаља за формирање новог конструктивног склопа. Јер, за неких месец дана, полако, по истом принципу, крећемо с враћањем нових сегмената торња, од базе па нагоре, у четири пет тактова.
Поступак скидања у четири сегмента, наставља Шевићева, омогућио је да се још једном провере сви подаци елемената који чине торањ:
- Циљ нам је да дођемо до идентичних димензија за нове бетонске елементе који ће се излити, како бисмо и димензионо најближе вратили подножје и сам торањ у првобитни облик.
Јер, идеја је, како тврди саговорница, да се читавом комплексу врати аутентични изглед, иако архивски пројекат тројице општинских архитеката - Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића, према чијем плану је изграђен пре Другог светског рата, није сачуван:
- Постоји један број историјских фотографија које су много помогле да сагледамо како је изгледао овај централни, најпрепознатљивији објекат Првог београдског сајма. Нешто мало скица куле је постојало из периода непосредно после рата, 1947. и 1948, када је објекат прилагођен за смештај Дирекције радних акција за изградњу Новог Београда. Има података о томе како су затечени, донекле у рату девастиран простор, адаптирали, нивелисали висинске разлике између коте спољног прстена и унутрашњег простора. Уз неке авио-снимке, то је све што је постојало од техничке документације.
Све то је и била окосница једног дугог истраживања. Током припреме документације, од 2010. до 2015, Завод је направио низ од 11-12 елабората и пројеката (радили су их стручњаци из различитих области, од грађевинских инжењера, статичара, геодета, а урађена су и сондажна испитивања, да би се утврдило шта је испод коте тла). Потом је започета израда пројекта постојећег стања, коју је посебно, према речима Александре Шевић, отежало то што су сви дотадашњи корисници (сликари који су ту имали атељее, као и породице од којих су неке ту живеле без правног основа) још били у кули, а до неких делова било је немогуће доћи (затворени простори без корисника).
- Припремајући техничку документацију наишли смо на кључни проблем: објекат је био потпуно нетачно уписан у катастру - наставља саговорница, уз напомену да ништа није могло да се ради док се то не исправи. - Није се могао реконструисати објекат који излази из оквира онога што у катастру постоји, јер би се то тумачило као доградња, а ми не дограђујемо, већ нам је идеја била да се врате аутентични елементи архитектуре.
У катастру је било уписано да кула има зупчасти облик, а на историјским фотографијама се види првобитно кружна основа, с квадратним језгром у средишњем делу.
- То језгро ротира и у зони изнад првог спрата чини једну осмоугаону форму, да би се, опет, ротацијом дошло до квадратног торња - објашњава артхитекта. - То је једна игра форми, специфична за овај објекат, која му даје архитектонску вредност. Цео Сајам је подигнут у међуратном периоду, па највећим делом сви објекти носе тај дух модернизма. Што је видљиво и у Италијанском павиљону, који ће бити реконструисан после куле.
Доношењем закона и оснивањем Меморијалног центра, већ после завршетка идејног пројекта, стручњаци Завода су о будућим потребама објекта имали саговорника у Кринки Видаковић Петров, в. д. директора институције која ће чувати сећања на жртве нациста страдале у злогласном логору током Другог светског рата. Иначе, ово је пета фаза живота Старог сајмишта, а Меморијални центар - пети корисник. Прво је био сајмско-излагачки објекат, потом логор, па га је користила Дирекција за изградњу Новог Београда, а 1952. је предат УЛУС-у, који је уметницима ту поделио радне просторе.
Пратећи демонтажу торња, али и обијање малтера на кули, Александра Шевић, попут археолога (што је радила и при реконструкцији Народног музеја), прикупља податке са саме зграде, који ће касније бити трајно изгубљени, а чине укупну слику Старог сајмишта, у сва његова четири претходна живота. Све се то бележи и документује, свака занимљивост, фаза извођења радова, а постоји идеја да се од тог материјала, у различитим медијима, оставити запис о овој реконструкцији.
У првој фази обнове, до краја године, кула ће, како тврде пројектант и извођач, бити комплетно затворена браваријом, односно столаријом, биће урађена фасада и делимично радови у ентеријеру. МКИ ће у наредном периоду припремити тендерску докуменатцију за другу фазу, која подразумева водовод и канализацију, грејање и хлађење, лифт, и део ентеријера. Идеја је да се радови надовежу једни на друге и буду завршени у две календарске године.
Лифт до подножја торња
Овај објекат неће бити обновљен тако да му вратимо најситније детаље, какве су постојале 1937, већ да му се врате његове изузетне архитектонске одлике - каже Шевићева. - Сматрали смо да у том средишњем простору може да се угради лифт до прве платформе, у складу с прописима које морамо да задовољимо. То не би био панорамски лифт, како је у јавности непроцизно пренето, јер не може да иде до врха торња, ту нема где да се изађе, небезбедно је. Он ће ићи до подножја торња, одакле се излази на терасу у облику осмокраке звезде, односно два заротирана квадрата.
Архитектура у функцији архитектуре
Сам торањ је аутентично био естески елемент архитектуре, његов конструктивистички сегмент - тврди архитекта Завода. - То је архитектура у функцији архитектуре. Он није имао посебну употребну улогу. Закључили смо, пењући се на сам врх, да у свакој од платформи постоје сервисни отвори који омогућавају да се попне до врха. Затечена је и трокрака метална констукција, која је могла бити и трокраки ослонац и за неки велики рефлектор који је обасјавао цели комплекс логора током рада, или можда као носач митраљеза. На фотографијама се, од додатних елемената, виде звучници, рефлектори, сајле са сајамским заставицама. На врху торња постоје јарбол и чекрк за заставу. У зони непосредно пред врх наишли смо на трагове каблова у заштитним цевима, што говори да је до горе ишла струја, највероватније за разглас или рефлектор.
Препоручујемо
КАКО УШТЕДЕТИ СТРУЈУ: Пет једноставних трикова - важна је само дисциплина
29. 08. 2022. у 08:13
ПЕТ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ЖЕНСКИХ ИМЕНА: Везују нас за веру и традицију, а носе снажну симболику
28. 08. 2022. у 18:23 >> 18:29
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
МНОГИ ЋЕ СЕ ИЗНЕНАДИТИ: Знате ли колико је висока Лепа Лукић?
ДА ли сте знали овај податак?
29. 12. 2024. у 10:36
Коментари (0)