НА РОЂЕНДАН НОБЕЛОВЦА: Игору Маројевићу уручена Андрићева награда

ПРЕСТИЖНА Андрићева награда за најбољу приповетку или збирку приповедака јуче је, на 130. годишњицу рођења великог писца, у задужбини са његовим именом, свечано уручена Игору Маројевићу за приповетку "Сликописање" из књиге "Све за лепоту" (Дерета).

Фото: З. Јовановић

Председник УО Задужбине, академик Миро Вуксановић, указао је на значај две библиографије Иве Андрића, једне која обухвата период од 2011. до 2021. и друге, раније објављене, која обухвата период од 1911. када је велики писац објавио први књижевни текст, до 2011.

- Укупна површина двеју ових књига је читав хектар и мало више. На толиком простору је сто и десет година најсажетијег Андрићевог књижевног извештаја који су у 20.303 библиографске јединице саставили библиографи Библиотеке Матице српске - рекао је Вуксановић и истакао да су у последњих десет година Андрићеве књиге на српском доживеле 372 издања, 129 их је преведено, а 311 је објављених прилога о његовим делима.

- Маројевићева приповетка издваја се по својој семантичкој сложености, пажљивој композицији и узбудљивој нарацији са елементима трилера, а карактерише је наглашен и минуциозно разрађен однос између документарног и фиктивног.

У детаљном образложењу одлуке жирија, коју је прочитала Мина Ђурић, наведено је да награђена приповетка о судбини Анте Павелића у годинама након Другог светског рата увелико надилази локалне оквире и поиграва се са хоризонтом очекивања савременог читаоца.

- Маројевић је на дискретан начин уобличио визију трауматичних друштвеноисторијских догађаја и контроверзних фигура са простора бивше Југославије, која раскрива баналност добра и зла. Павелићево политичко деловање у Јужној Америци и Шпанији Маројевић у том смислу превасходно мотивише потребом за публицитетом, која је толико велика да поглавника на крају кошта живота.

Фото: З. Јовановић

Чланови жирија подвукли су мајсторски поентиран приказ бесмисла политичког и публицистичког окршаја између Анте Павелића и Милана Стојадиновића:
Рад тајних служби на Павелићевом случају описан је по узору на комедију замене идентитета. Хрватски обавештајци у Мосадовим агентима виде јеврејске шпијуне, што је "мања грешка у процени од оне коју су спрам њих починили Јевреји кад су у њима видели Израелце" (стр. 263) Ни једни, ни други, ни трећи, нису у свом суседству препознали Благоја Јововића, који је без институционалне подршке и мимо тајних државних организација, извршио атентат на Павелића хицем из дамског пиштоља. Историја је за Маројевића књижевна фарса са стварним последицама.

Захваљујући се на награди, Игор Маројевић је истакао:

- Оно чему сам се скромно учио и од Андрића јесте, између осталог, спомињано коришћење сваке прилике за паузу и ћутање као саставни део говора. Или би било прикладније усредсредити се сада на потребу за брисањем, јер она на неки начин обележава Андрићев опус, било у виду неостварљиве жеље приповедача да из његовог хоризонта ишчезну неугодна сећања и сродна лична искуства - и кроз муку остварљиве, потребе да се о томе пише - или да нестану границе између два, ма која, света, или да се испуни поетички императив брисања унутар самог текста. Потоњим даром или занатом или и једним, и другим, располажу сразмерно врло ретки писци, а Андрић је међу њима један од водећих.
Међутим, има сигурно још много разлога што ми преостаје само да будем почаствован наградом названом по Иви Андрићу. У ситне личне разлоге бићу слободан да уврстим и поводе за радост попут сазнања да је одлука донета неспорно непристрасно, будући да до данас - а што је готово немогуће у нашој малој књижевно-интерпретативној заједници - нисам познавао ниједног члана жирија лично, или, што је ипак мало значајније, тога да је признањем заокружена управо приповест "Сликописање" из споменутог избора моје кратке прозе "Све за лепоту", прича која допушта себи екстремну тачку гледишта приповедача о екстремном главном јунаку и осетљивом повесном догађају.

Маројевић: Дуг Сервантесу и Андрићу

- Чуо сам, а како другачије, да у појединим круговима наше непопустљиве усмене културе моја незнатност, ако уопште и за шта слови, слови за безмало конфликтну особу што настоји да све иоле важне дугове враћа. Не знам колико је то тачно. Знам само да постоји неколико људи којима се никада нећу моћи одужити. Међу њима су Мигел Сервантес и Иво Андрић - закључио је Маројевић.

Вуксановић: Рођен после поноћи

- На данашњи датум, пре 130 година, рођен је Иво Андрић. Често пишу да се то десило дан раније, 9. октобра. Међутим, његови биографи су утврдили да је била прошла поноћ када је Андрић стигао на свет. То је прихватила његова Задужбина и зато сваке године 10. октобра уручује и честита добитнику Андрићеву награду за приповетку, једину награду с Андрићевим именом која се додељује према његовој жељи. О томе је ове године одлучивао најмлађи жири откад је награда установљена. Хтели смо да укинемо обичај да исти људи буду у комисијама за књижевна признања и да прилику добију школовани, способни и млади тумачи литературе, а они су наш поступак оправдали - рекао је Вуксановић.

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Препоручујемо

Култура

0 0

"БЕЛИ" ДОДЕЉЕН ГАРОЊИ: Књижевна свечаност у порти манастира у Ћелијама

11. 10. 2022. у 11:07

Култура

0 1

"КО ТО ТАМО ПЕВА" ОТВАРА БАЛЕТСКУ СЕЗОНУ: На Великој сцени Народног позоришта популарни наслов више од две стотине пута

10. 10. 2022. у 16:20

Познати

0 0

ДОБИО ИМЕ ПО СЛАВНОМ ДЕДИ: Овако изгледа син Милице Милше (ФОТО)

10. 10. 2022. у 10:54

Панорама

0 0

УШТЕДИТЕ СТРУЈУ ДОК ПЕРЕТЕ ВЕШ: Трик који може смањити потрошњу чак и до 62 посто

10. 10. 2022. у 08:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације