КИШОВ ЗЛАТНИ КЊИЖЕВНИ ПРАХ: Неуморан у борби за стилске вредности српског језика

ПОВОДОМ годишњице смрти великог писца Данила Киша (Суботица, 22. фебруар 1935. - Париз, 15. октобар 1989), јуче је у Италијанском институту за културу у Београду уприличена промоција италијанског издања књиге "Венац од трња за Данила Киша" Миливоја Павловића.

Фото Из књиге "Венац од трња за Данила Киша"

О књизи код нас објављеној у издању "Службеног гласника", а у Италији под насловом Una corona di spine per Danilo Kiš у издању удружења Oltre il Mare и у преводу Миле Михајловић, говорили су Роберто Чинкота, директор Италијанског института за културу, проф. др Миливоје Павловић и др Мила Михајловић, проф. др Радивоје Константиновић са Филолошког факултета у Београду и књижевни критичар Петар Арбутина.

- Октобар је не само месец књиге и Сајма књига већ - како је говорио Меша Селимовић - сетно доба, време у коме ветар чупа успомене и враћа нас на људе и догађаје који су симболизовали победу духа над сировом материјом - започео је своју реч овом пригодом аутор дела Миливоје Павловић и наставио:

- Један од таквих био је и Данило Киш. Књижевност и језик били су подручје његовог деловања, његове безобалне слободе, његовог поноса. Из фрагмената које су вечерас читали студенти италијанистике са Филолошког факултета у Београду - а то су будући професори италијанског, будући преводиоци, људи који ће осетљиви књижевни терет превозити с једне на другу језичку обалу - видели смо да Киш добро звучи на италијанском. На тај језик давно су преведене Кишове најважније књиге, и наишле на добар пријем. Изворним Кишовим делима сада се придружује и моја скромна књига о Кишу, која нуди разуђени биографски захват, од рођења до смрти, делимично и после смрти, и настоји да етапе живота Данила Киша споји с концепцијом његових романа, приповедака, есеја и стихова.

Фото Приватна архива

За Кишов књижевни опус каже се да је плаћен најскупљим личним искуством, објаснио је Павловић откуд онај "венац од трња" (позајмљен из Кишовог превода једне песме Марине Цветајеве) у наслову дела које, макар је таква намера аутора, не измешта Кишово типолошки различито дело из досадашњих димензија кишологије, али отвара перспективу из које се овај писац може разумети друкчије и боље.

- Киш, понављам, добро звучи и на италијанском, али је најбољи на српском. Иако космополита, ерудита, светски путник, госпоствени боем и преводилац са чак пет несродних језика (француски, руски, мађарски, енглески и немачки), Данило Киш је увек - па и у последњој деценији живота, коју је провео у Паризу - писао и сањао на српском. На српском је постао писац, на том је језику његова слика света доживела "милост уобличења", тај језик је његова права отаџбина. Био је неуморан у борби за највише стилске вредности српског језика и српске културе. Вукући за собом наслеђе локалних битака, Киш је мирисе и боју нашег поднебља учинио блиским и оним читаоцима који не познају изворно "матерњу мелодију" српског језика - рекао је Павловић и закључио:

- Киш је умро прерано, у 54. години, мада има људи - попут преводиоца Николе Бертолина - који мисле да је отишао на време. Пре провале национализама, пре грађанских ратова у земљи чији је пасош добровољно носио до краја, одбијајући путне исправе низа држава које су му их нудиле. Ипак, може се рећи да овај писац бар има среће са својом посмртном славом. Он је златним прахом попрскао и књижевност која долази после његове смрти. Кишово дело, његова поетика "ироничног лиризма", сваким даном освајају нове читаоце на разним светским меридијанима, што значи да овај писац спада у сам безвремени врх не само српске већ и светске културе - рекао је Павловић.

СЛАВА МУ ПОСВУДА

ЗАЈЕДНО с Андрићем, Црњанским, Павићем и Зораном Живковићем Киш спада у најпревођеније српске писце, захваљујући њима српски језик учествује у глобалној авантури савремене епохе, а ми се у свету представљамо и као народ с културом, а не само историјом, нагласио је Павловић, и додао о Кишу:

- Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Ако икоме, њему су на надгробној плочи - да останемо у латинитету - могле бити исписане речи које су уклесане на гробу једног славног Римљанина: "Прах му је овде, а слава му је посвуда!" Зато што Данило Киш од тада ниједан дан није био мртав као писац, нити ће бити заборављен док живи српски језик, а богме и други језици на које је преведен - укључујући и италијански.

БОНУС ВИДЕО - РОЂЕНДАНСКО ИЗДАЊЕ НОВОСТИ: У недељу, 16. октобра

БОНУС ВИДЕО - ОБНОВЉЕНА НЕМАЊИЋКА РАДИОНИЦА ПИСАНЕ РЕЧИ

Препоручујемо

Култура

0 3

О СУДБИНИ РУСКОГ НАРОДА, КУЛТУРЕ, ЈЕЗИКА И ДУХА: Дело Миланка Шеклера "Досије Украјина" и зборник "А ви тако волите Достојевског?"

14. 10. 2022. у 10:00

Култура

0 1

О МОЋИ И ПОСЛУШНОСТИ: Књига Слободана Антонића представљена у Српској књижевној задрузи

01. 10. 2022. у 11:05

Кошарка

0 0

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ЈАО МИНГ: Угојио се, срео га Гасол - изгледа минијатурно поред кинеског џина (ФОТО)

14. 10. 2022. у 16:39

Познати

0 0

БАЛАШЕВИЋ ПОКАЗАО КУЋУ У ХРВАТСКОЈ: Видите спољашњост и унутрашњост виле за коју је покојни Ђоле издвојио вртоглаву цифру

14. 10. 2022. у 09:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације