ПЕТЕР ХАНДКЕ: "Умор од самоће"
Раније сам умео да се бојим само умора. Када то раније?
Фото Г. Чворовић
У детињству, током дугог периода студија, па још и у годинама првих љубави, управо тада. За време божићне мисе дете је увек седело међу својом породицом, у сеоској цркви препуној људи, заслепљујуће осветљеној, која је сва одјекивала од познатих божићних песама, окружено мирисом тканине и воска, а умор га је притискао са жестином патње.
Као што болести називају "ружним", или "злоћудним", и тај умор био је једна ружна и злоћудна патња; састојала се у томе што је искривљавала и сакатила како окружење - људе у цркви претварала је у лутке од филца и ваљаног сукна, стиснуте као овце у тору, а олтар, заједно са светлуцавим украсима у нејасној даљини, претварала је у место мучења, праћеног чудним ритуалима и формулама свештеника који служи - тако и самог ћутљивог мене, претварајући ме у гротескну фигуру с главом слона, подједнако тешком, сувих очију, зборане коже. Умором лишен материје света, у овом случају зимског света, мириса ваздуха и снега, празне околине без људи, рецимо током вожње санкама ноћу испод звезда, када су друга деца постепено нестајала у кућама, далеко иза руба села, сам, одушевљен. Потпуно ту, у тишини, у хујању ветра, у плаветнилу путева који се леде - "стеже" каже се за тако пријатну хладноћу која буди радост. Али сада, тамо у цркви, присутан је сасвим другачији осећај хладноће, потиче од умора који стеже као гвоздена девица, а оно, дете, усред мисе сам мољакао да идемо кући, што је за почетак испало просто "напоље!", и тиме сам члановима породице (још једном) покварио заједничке часове с другим мештанима, који и тако бивају све ређи, јер се народни обичаји губе.
Зашто оптужујеш себе (поново)?
Јер је тадашњи умор већ и сам био повезан с извесним осећајем кривице који га је још више појачавао, с акутним болом. Поново си заказао у заједници: челични обруч око слепоочница, а уз то и срце које крвари; деценијама касније понављао ми се неки нагли стид због тог умора; чудно је само да су ми чланови породице касније, додуше, понешто и замерали, али никада њега...
Да ли је то личило на умор из студентских дана?
Не. Осећања кривице није више било. Умор у слушаоницама ме је, напротив, чак наводио и да постанем тврдоглав или бунтован. По правилу узрок није био толико загушљив ваздух и стиснутост студената у малом простору, колико незаинтересованост предавача за материју која би ипак требало да буде његова. Никада више нисам доживео људе које њихова струка толико не надахњује као те професоре и доценте на универзитету; свако, да, чак и сваки банкарски службеник, док листа новчанице које уопште нису његове новчанице, сваки асфалтер, у врелом простору између сунца које пржи одозго и казана с врелим асфалтом испод, делује ми полетније. Као струготином испуњени достојанственици, чији гласови никада не долазе од онога о чему говоре, никад у својеврсном замаху запрепашћења (и самог доброг предавача у суочавању с предметом о којем говори), одушевљења, наклоности, запитаности, обожавања, гнева, огорчења што ни сам не зна, а све то преноси другима; много пре би се могло рећи да је то било само верглање, отаљавање и ритмично рецитовање, и то не у тону из пуних груди једног Хомера, већ у тону припрема за испит - у најбољем случају, с времена на време, у неком шаљивом међутону или подругљивом алудирању намењеном посвећенима, док се напољу под прозором зеленело и плавило, а затим и смркавало: све док се умор од слушања не би претворио у нерасположење, а нерасположење у зловољу. И опет, као у детињству, оно: "Напоље! Што даље од свих вас овде!" Али куда? Кући, као и онда? Али тамо, у изнајмљеној собици, током студентских дана плашио сам се једног другог, новог, у родитељској кући непознатог умора: умора у соби на рубу града, у којој живим сам: "умора од самоће".
Али чега сам ту имао да се бојим? Није ли одмах поред стола и столице у соби био и кревет?
(Одломак из књиге "Огледи", издавач "Лагуна", преводилац Душица Милојковић)
БОНУС ВИДЕО: ЉУДИ ОСЕЋАЈУ СВАКИ СТИХ: Матија Бећковић приредио празник говорећи своје песме на Фестивалу Новости
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЛУДИЛО: Ови навијачи су шокирани како су у Албанији МЛАКО дочекали Србе?!
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча избило је на видело и незадовољство одређених навијача због тога како су присталице домаћих из саме Албаније биле "млаке" према Србима.
10. 06. 2025. у 17:54
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
МОЈ ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ХАМЛЕТА И ЛИРА: Раде Шербеџија о свом животу и четврт века постојања Казалишта "Улисис" на Брионима
НАКОН свих бура и олуја Казалиште "Улисис" дочекало је двадесет и пету годину постојања, а реч је о позоришном пројекту који не познаје мржњу.
10. 06. 2025. у 07:15
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
ХОКНИ, ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА: Један од најскупљих живих аутора прву самосталну изложбу у Музеју савремене уметности одржао још 1970.
ПРЕ тачно 55 година, тада млади британски уметник Дејвид Хокни (1937) одржао је самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду, на чијем челу је тада још био његов оснивач, легендарни Миодраг Б. Протић, а у среду, 11. јуна, на истом месту, на другом нивоу здања на Ушћу, биће отворена поставка "Од папира до екрана" овог сада вероватно глобално најутицајнијег сликара.
10. 06. 2025. у 23:59
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОДРЖАО ПОСЛЕДЊИ КОНЦЕРТ На вест о смрти Матије Дедића: Сањао да се пресели у Њујорк, жалио због лошег здравља (ФОТО)
НЕМА томе месец дана када је Матија Дедић одржао у Загребу свој последњи концерт, коме је присуствовала и његова мајка Габи Новак.
10. 06. 2025. у 22:07
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
Коментари (0)