ПЕТЕР ХАНДКЕ: "Умор од самоће"
Раније сам умео да се бојим само умора. Када то раније?

Фото Г. Чворовић
У детињству, током дугог периода студија, па још и у годинама првих љубави, управо тада. За време божићне мисе дете је увек седело међу својом породицом, у сеоској цркви препуној људи, заслепљујуће осветљеној, која је сва одјекивала од познатих божићних песама, окружено мирисом тканине и воска, а умор га је притискао са жестином патње.
Као што болести називају "ружним", или "злоћудним", и тај умор био је једна ружна и злоћудна патња; састојала се у томе што је искривљавала и сакатила како окружење - људе у цркви претварала је у лутке од филца и ваљаног сукна, стиснуте као овце у тору, а олтар, заједно са светлуцавим украсима у нејасној даљини, претварала је у место мучења, праћеног чудним ритуалима и формулама свештеника који служи - тако и самог ћутљивог мене, претварајући ме у гротескну фигуру с главом слона, подједнако тешком, сувих очију, зборане коже. Умором лишен материје света, у овом случају зимског света, мириса ваздуха и снега, празне околине без људи, рецимо током вожње санкама ноћу испод звезда, када су друга деца постепено нестајала у кућама, далеко иза руба села, сам, одушевљен. Потпуно ту, у тишини, у хујању ветра, у плаветнилу путева који се леде - "стеже" каже се за тако пријатну хладноћу која буди радост. Али сада, тамо у цркви, присутан је сасвим другачији осећај хладноће, потиче од умора који стеже као гвоздена девица, а оно, дете, усред мисе сам мољакао да идемо кући, што је за почетак испало просто "напоље!", и тиме сам члановима породице (још једном) покварио заједничке часове с другим мештанима, који и тако бивају све ређи, јер се народни обичаји губе.
Зашто оптужујеш себе (поново)?
Јер је тадашњи умор већ и сам био повезан с извесним осећајем кривице који га је још више појачавао, с акутним болом. Поново си заказао у заједници: челични обруч око слепоочница, а уз то и срце које крвари; деценијама касније понављао ми се неки нагли стид због тог умора; чудно је само да су ми чланови породице касније, додуше, понешто и замерали, али никада њега...
Да ли је то личило на умор из студентских дана?
Не. Осећања кривице није више било. Умор у слушаоницама ме је, напротив, чак наводио и да постанем тврдоглав или бунтован. По правилу узрок није био толико загушљив ваздух и стиснутост студената у малом простору, колико незаинтересованост предавача за материју која би ипак требало да буде његова. Никада више нисам доживео људе које њихова струка толико не надахњује као те професоре и доценте на универзитету; свако, да, чак и сваки банкарски службеник, док листа новчанице које уопште нису његове новчанице, сваки асфалтер, у врелом простору између сунца које пржи одозго и казана с врелим асфалтом испод, делује ми полетније. Као струготином испуњени достојанственици, чији гласови никада не долазе од онога о чему говоре, никад у својеврсном замаху запрепашћења (и самог доброг предавача у суочавању с предметом о којем говори), одушевљења, наклоности, запитаности, обожавања, гнева, огорчења што ни сам не зна, а све то преноси другима; много пре би се могло рећи да је то било само верглање, отаљавање и ритмично рецитовање, и то не у тону из пуних груди једног Хомера, већ у тону припрема за испит - у најбољем случају, с времена на време, у неком шаљивом међутону или подругљивом алудирању намењеном посвећенима, док се напољу под прозором зеленело и плавило, а затим и смркавало: све док се умор од слушања не би претворио у нерасположење, а нерасположење у зловољу. И опет, као у детињству, оно: "Напоље! Што даље од свих вас овде!" Али куда? Кући, као и онда? Али тамо, у изнајмљеној собици, током студентских дана плашио сам се једног другог, новог, у родитељској кући непознатог умора: умора у соби на рубу града, у којој живим сам: "умора од самоће".
Али чега сам ту имао да се бојим? Није ли одмах поред стола и столице у соби био и кревет?
(Одломак из књиге "Огледи", издавач "Лагуна", преводилац Душица Милојковић)
БОНУС ВИДЕО: ЉУДИ ОСЕЋАЈУ СВАКИ СТИХ: Матија Бећковић приредио празник говорећи своје песме на Фестивалу Новости

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

"ОТВОРИ ПУТ, ОПРА!" Срамота - људи беже од цунамија, а водитељка НЕ ДА преко њеног имања! Тешке оптужбе за Винфријеву
ОПРА Винфри нашла се под жестоким нападима јавности након тврдњи да није отворила свој приватни пут на острву Мауи, док хиљаде становника покушава да побегне на сигурно због упозорења на цунами.
30. 07. 2025. у 14:41
Коментари (0)