СЕНЗАЦИЈА ИЗ СТАРОГ ОРМАНА: Изложба професорке Неле Пушкаш, са непознатом баштином легендарног Александра Костића
ОД петка и у Галерији науке и технике САНУ биће приказан један део открића од више хиљада снимака, заборављених у подруму Института за хистологију и ембриологију.
Да нису рашчишћаване подрумске просторије на Институту за хистологију и ембриологију Медицинског факултета, не би било ни великог значајног открића до сада непознате заоставштине интелектуалног горостаса 20. века, професора др Александра Костића, чије име Институт данас носи. Тајну је крио један орман - комода са фиокама, у коме је деценијама чамило 2.000 фотографских стаклених плоча хистолошких препарата, из двадесетих и тридесетих година прошлог века, док је у библиотеци Института откривено око три хиљаде снимака старог Београда, његових зграда, улица, људи...
Већину фотографија начинио је управо Костић, који је, уз то што је основао катедру за хистологију, Ветеринарски факултет, поставио темеље медицинске сексологије, написао први Медицински речник, био и колекционар, археолог аматер (на његовом имању код Гроцке откривена је прва римска вила рустика у Србији), писац и композитор, али и пионир медицинске фотографије!
Овај ексклузивни материјал, који ни стручна, нити шира јавност до сада није видела, јер се није знало да постоји, а који ће бити представљен у петак у 18 часова у Галерији науке и технике САНУ, на изложби "Тајне из заборављене архиве", чији је аутор професор др Нела Пушкаш, прво је походио Костићеву Гроцку, коју је овај рођени Београђанин изабрао за своје место под сунцем. У Ранчићевој кући, минулог викенда, кроз поставку о овом за нашу културу значајном открићу, а потом и кроз Легат Александра Костића, смештен у Библиотеци "Илија Гарашанин", публику су провеле професорка Пушкаш и Зорица Атић, директор Центра за културу Гроцка.
- Све фиоке са стакленим фотографским плочама су биле уредно спаковане, а врата ормана су била окренута ка зиду, па и да је неко на њега налетео, није могао сам да га окрене и открије његов садржај, јер је стакло веома тешко - објашњава професорка са Института за хистологију и ембриологију, који је био готово потпуно уништен у бомбардовању 6. априла 1941. упркос томе што је на крову била истакнута застава Црвеног крста (иронијом судбине, 5. априла по подне, завршена је комплетна реконструкција крова који је прокишњавао).
- Велика је енигма била и шта се десило са великом збирком тератолошких препарата, односно фетуса, о којој се деценијама ништа није знало. Професор Костић је 1927, убрзо по усељењу Института у нову зграду, послао, преко Министарства унутрашњих дела, допис свим срезовима и окрузима Краљевине СХС, са молбом да се такозвана "наказна створења" која се роде, у договору са локалним ветеринарима, транспортују на Хистолошки институт, ради проучавања. Лекар и кустос Музеја науке и технике Јелена Јовановић Симић је у свом докторату навела да су сачувана само два препарата, а у једној подрумској просторији ја сам их сада избројала - 37.
Неке од фотографских стаклених плоча медицинских препарата се поклапају са тим фетусима, што значи да је реч о онима које је Костић, на различите начине добијао и користио за истраживања и публиковања, тврди Пушкашева. Део изложбе посвећен је самом Хистолошком институту и његовом оснивању при Медицинском факултету, Костићевом доласку из Француске (где је докторирао код професора Пола Буена).
- У јануару 1922. дошао је из Стразбура са коферчетом у коме је било између две и три хиљаде хистолошких препарата, који су послужили студентима у тим првим годинама док се није оформила лабораторија - испричала је ауторка изложбе, додајући да је Институт добио само две просторије тадашње Војне болнице, у којима, како је касније забележио Костић, није било ничег осим пода, плафона и четири зида.
У марту је већ почела настава, а за асистента му је додељена Смиљка Костић-Јоксић, са којом се венчао 1919 године. Куриозитет биографије једне од последњих наших ренесансних личности је и то што су Александар и Смиља, после Марије и Пјера Кирија, били први брачни пар, где је свако од партнера добио француску Легију части: он 1940. за развој медицинских наука, а она 1952. за примену бе-се-же вакцине. Поставка документује и то како је од почетне празне собе, после неколико селидби, у новој згради Костић створио за међуратно време модеран институт, са огромном вежбаоницом са 90 радних места, комором за пројектовање слајдова и ролетнама које су се спуштале уз помоћ електромотора, импозантном библиотеком, од храстовог дрвета (стицајем околности преживела немачко бомбардовање) лабораторијама за истраживаче... Али и фотографским одељењем, каква су у другим државама оснивана много касније (у Вестминстерској болници, тек 1946).
Неизоставни експонат је и Костићев Медицински речник, чија генеза је представљена, од руком писане бележнице, преко Речника хистолошких израза из 1924. до "дебелих" и "тешких" вишејезичних издања.
Аутохроми - светска ексклузива
ЕКСКЛУЗИВИТЕТ, у светским размерама су, такозвани аутохроми. Стакло и емулзију за њих производила је фирма "Лимијер" до 1932. а онда је тај принцип развијања колор фотографија избачен из употребе због осетљивости на светлост и на влагу - објашњава Пушкашева. - Многи аутохроми су пропали, али стицајем околности на Институту за хистологију сачувано их је 43, у одличном стању, што је потврдио стручни консултант за дигитаизацију из АВА Сану Бранислав Војновић. - У светским размерама је број сачуваних аутохрома изузетно мали.
- Да је само ово урадио било би доста за нашу науку и културу - сматра професорка Пушкаш. - На изложби је и фотографија настала последњег његовог радног дана на Институту, са кога је удаљен. Искоришћена је чињеница да је напунио 59 година живота, што је био један од услова за пензију и против своје воље пензионисан. Био је неподобан, борио се против политизације факултета, и политичке подобности као главног и основног критеријума запошљавања. Читав пронађени инвентар тренутно је у процесу утврђивања за културно добро и након потписивања споразума са Медицинским факултетом, дигитализован је у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (АВА САНУ). До сада је начињено преко 10.000 дигиталних снимака по највишим стандардима и са врхунском опремом којом АВА САНУ располаже.
Према њеним речима, САНУ је сачинила споразум о сарадњи и са Факултетом ветеринарске медицине у Београду, и највећи део заоставштине професора Костића који се налази на Катедри хистологије и ембриологије тог факултета је, такође, већ дигитализован. У припреми је и израда веб-странице АВА САНУ са циљем да у дигиталном формату интегрише целокупну заоставштину професора Александра Ђ. Костића, коју баштини више институтција, што ће значајно унапредити њену заштиту, видљивост и доступност.
После протеривања са факултета много времена проводио у Гроцкој, где је писао књиге, а његова Смиља је ту као цењени педијатар имала лекарску праксу, објаснила је Зорица Атић, која је и кустос Костићевог легата:
- Све је радио за добробит свога народа, па је оно што је сакупио за живота желео да остави потомству. Када је седамдесетих година решио да поклони своју збирку, Ранчићева кућа је била свеже обновљена и предложио је општини да се ту смести легат. Али, током деведесетих Ранчићева кућа одлази под кључ, а предмети из легата били су препуштени на милост и немилост времена, заједно са кућом. Када су 2001. постхумно рехабилитовани професор Костић и његова супруга, син Војислав Воки Костић издејствовао је да се све конзервира, а кућа обнови. Легат тада није враћен, већ је расут на неколико места.
- Био је поносан на античке римске налазе са његовог имања и то што је изабрао исто место за кућу као и неки римски велепоседник. Тако сада у збирци чувамо остатке накита, подних опека, плоче са римског водовода, сребрне фибуле, фигуру Минерве.
Поред археолошкох предмета из старчевачке и винчанске културе, имао је и колекцију палеонтолошких налаза, углавном фосила из Дубочајског потока, коју су му доносили околни сељаци. Ту су зуби и кости мамута, фосилни остаци биљака, окамењени пужеви.
- У његовој збирци се нашао и део вилице праисторијског дивљег коња, хипариона. Налаз је јединствен, јер Природњачки музеј има сличан из Јагодине, али без зуба.
Од личне заоставштине ту је дрвена кутија у којој је рукопис за Медицински речник, прешао преко Албаније, као и урамљено смиље и ковиље са Кајмакчалана. Његов цилиндар, прибор за писање, мастионице, писаће машине, ћирилична и латинична, партитуре "Химне раду", коју је компоновао, а изведена је и на Коларцу (у средњој музичкој школи предавао му је Мокрањац), примерак књиге проповедака "Ведрине у олуји", у којој је, како истиче Зорица Антић, духовито говори о величини и снази духа нашег народа.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо
КАЈАЊЕ ПРЕДСТОЈИ: Дантеова "Божанствена комедија" у режији Франка Касторфа у БДП
01. 11. 2022. у 10:49
КЊИЖЕВНО ПРИЈАТЕЉСТВО: Жарко Радаковић, писац и преводилац, о својим "књигама о..."
01. 11. 2022. у 11:10
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)