У ДУШИ НАШЕГ НАРОДА КАО ВЕЧНО БЛАГО: У Руском дому одржано вече посвећено академику, песнику Матији Бећковићу

ВЕЧЕ посвећено академику Матији Бећковићу изазвало је интересовање публике које ће се памтити. Руски дом је био премали да прими све обожаваоце познатог песника.

Фото И. Маринковић

Сат времена пре почетка догађаја у сали и на галерији није било места ни за стајање.

Матијин излазак на сцену пропраћен је громогласним аплаузом и овацијама, као да је рок-звезда.

На бини су били Матијини пријатељи - митрополит Јоаникије, редитељ и писац Емир Кустурица, глумац Петар Божовић, професор Мило Ломпар, историчар Милош Ковић и писац Милан Ружић. Сваки од њих је говорио о Матији на свој начин, те испричао и понеку анегдоту и шалу. Бећковић је на почетку рецитовао своју песму "Кад дођеш у било који град".

- Бећковић је чувен песник по изузетној реторичкој узвитланости коју носи игра речи његових стихова - рекао је Ломпар.

- Изненађујуће је то што у песми "Кад дођеш у било који град" нема ни присанак хумора, а Бећковић је, како је говорио Михиз, најдуховитији песник српске поезије. То нас подстиче да се замислимо и упитамо ако нема хумора у песми чега има. Песма говори о вољеној жени које више нема и има охрабрујућу тугу, јер јој је мотив ишчезнуће заувек нестале мртве драге.

Митрополит Јоаникије је рекао да су песници и калуђери слични, јер монаси служе Христу, логосу, а служити Исусу је поезија.

- Песничка реч, ако је заиста надахнута, узводи Божију реч, тако да није случајно да се у овом времену срећу и разговарају песници и монаси - истакао је митрополит. - Матија се, не у времену, него у поезији сретао са наша два највећа монаха. Писао је службе о Светом Сави и Његошу. Да нема служби о Светом Сави у цркви, неки даровити калуђер који се занима поезијом из његових "служби" могао би да напише нове. А, Матија је први који је написао службу Његошу. Као што се у служби срео са двојицом највећих из нашег рода, тако је у овом земаљском веку упознао двојицу највећих монаха нашег доба - митрополита Амфилохија и владику Атанасија Јефтића. Срео се и са њиховим духовником, оцем Јустином Поповићем.

Испричао је митрополит како је оца Јустина, по сведочењу његових ученика, дирнула Матијина песма "Богојављење".

- Можда га је задивило то што је у времену када су комунизам и "брозомора" били у усијању, Матија насловио песму "Богојављање" и упустио се у храбру пучину Божијих тајни - рекао је митрополит Јоаникије.

- Отац Јустин је охрабрио младог песника поуком да пише што смелије. Сигурно је у Матији видео огроман таленат и одговорност према изговореној и записаној речи. Матија је песник дубоке мисли и изванредног, здравог хумора. Зато се његова поезија чита, памти, рецитује и преноси и због тога ће она увек остати у души нашег народа као вечно благо.

Кустурица је говорио о пријатељу и колеги у стилу стендап комедије:

- Кад Матија Бећковић говори, шта год да каже, он још једном подсећа да ми нисмо од јуче.

Пре краја, на почетак нас враћа. Када је био старији почео је припреме за период младића.

Облачи се стратешки, без трунке тактике. У чему је тајна? Он се плаши да ће на ћошку улица Цара Душана и Деспота Стефана да сретне Бога, а какав ће утисак оставити на свевишњег ако песник на себи нема костим, који га води на највиши степен Дантеовог раја. На позорници града песник гостује у улози Шерлока Холмса. Он зна да је инспектору све било јасно, поезија и завере се рађају без сведока, уз стални недостатак доказа.

Јак аплауз натерао је редитеља да застане.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Када Матија говори метеоролошки завод региструје кретање ваздушне масе из сфере вишег у зону нижег притиска, ветрови растерују облаке... Матија нас подсећа да нисмо од јуче. Нисмо од јуче мучени по рововима и на крају оптужени да ми друге мучимо. Кад нас питају где ћемо, ми нисмо сигурни. Не знамо пута, али ће сигурно пут до нас стићи. Спаса ће бити у игри са вечним темама већ забележеним између редова на главној линији поезије Матије Бећковића. Нема сумње да Матију воли и старо и младо, како неће кад су волели Тита - залудно.

Испричао је Кустурица како је у Колашину у Матијиној кући амнестиран најпознатији дисидент Милован Ђилас:

- Ђилас је дао све од себе да пред Матијином мајком Зорком докаже да Бога нема. "Да га има", вели, "не би било ратова, зла, страдања, катаклизми, убистава..." Мајка Зорка га је пажљиво слушала и после свега је по коси помиловала комесара и казала: "Видиш како си паметан и то ти је од Бога." Матија је први на свету констатовао да се море слаже са бојом његовог новог џемпера. Дао је предност џемперу, а није увредио море. Када Матија говори ми знамо да нисмо од јуче, а кад неко други говори он стрпљиво чека крај - јасно му је да ће и та неправда на крају бити исправљена. Да има правде, на свету би био само један "Твитер" да људима улепша живот и да лакше савладавају животне препреке - рекао је Кустурица и предложио Милошу Ковићу да састави апел за власника "Твитера" Илона Маска.

Глумац Петар Божовић изабрао је да говори Матијине речи, "па како песник прође". Он је рецитовао одломке своје монодраме "Рече ми један чоек", коју је адаптирао из Бећковићеве три поеме. Историчар Милош Ковић је говорио како је Бећковићево дело утицало на њега:

- Из једне Матијине песме историчар може да научи много више него из историјских књига. Довољан је један стих да покрене осећање историје које је дубље него томови учених књига. Од Матије сам научио да је Црна Гора добила назив по монасима, по њиховим црним мантијама. То нисам чуо од својих професора. У Матијиним песмама налазим осећање трајања. Осећање трајања, као удаљено звоно које непрестано звони. Историја је прича о моралу и завету, о речи која је дата и на нама је да је држимо, а Срби су један од заветних народа.

Ковић је испричао анегдоту како је после покретања иницијативе за одбрану Косова и Метохије, уследио медијски напад на митрополита Амфилохија.

- Био сам уплашен, а митрополит и Бећковић су се све време смејали. За мене је тај смех био охрабрење и дао осећај смисла - казао је Ковић.

А, онда је Бећковић стао пред микрофон.

- Не знам да ли да се концентришем, па да умрем. То би било најбоље - нашалио се песник и почео поново да говори своје стихове. За почетак је одабрао: "Ђе рече Јапан": "Ја не трпим кад други прича/ Замарам се кад ћутим/ Поштеније је да ти то кажем/ Него да причаш/ А да те не слушам/ Да те гледам у очи/ Као да те слушам/ А да те не чујем/ Него пуним уста/ И смишљам шта ћу рећи/ Чим испрегнеш језик/ И потуриш причу/ Барем мени не треба зборити/ Како то не ваља/ И како би било паметније/ Понекад и другога чути/ Колико би било боље/ Да сам друкчији/ Било би боље за другога/ Али за мене не би...

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Култура

0 0

ВЕЛИКА СВЕЧАНОСТ У ЦРКВИ ЛАЗАРИЦА У КРУШЕВЦУ: Матији Бећковићу уручен Прстен деспота Стефана Лазаревића

10. 11. 2022. у 08:56

Србија

0 2

ПЕТАР ПАЈИЋ КРАЈ БЕЛОГ МАРКОВИЋА: Одлуке Скупштине удружења "Бели Повлен", одржане у Ваљеву

07. 11. 2022. у 06:10

Црна Гора

1 10

АПЛАУЗИ ЗА МАТИЈУ БЕЋКОВИЋА: Српски књижевник и академик примио награду "Извиискра Његошева" у Подгорици (ФОТО/ ВИДЕО)

30. 10. 2022. у 20:04

Црна Гора

0 1

ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО АКАДЕМИКУ МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ: Додела награде "Извиискра Његошева" вечерас у Подгорици

30. 10. 2022. у 15:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације