ЈЕЗГРО НЕИЗРЕЦИВОГ: Навршава се 100 година од рођења нобеловца Жозеа Сарамага

КАПИТАЛИЗАМ не разочарава никога јер не даје никаква обећања, комунизам је давао обећања свима и зато су се људи разочарали.

Фото: Уручење Нобелове награде/Профимедиа

И побунили. Зато ми је и тешко да прихватим како канибалистички систем, као што је капитализам, поготово у својој неолибералној верзији, не изазива генерални револт. Капитализам нас је све унифицирао, сви смо постали исти. Капитализам нас је свео на машине. Неки су то радили и у комунизму - на окрутан, окрутан начин. Али, капитализам је много гори.

Говорио је овако нобеловац Жозе Сарамаго (1922-2010), чија ће стогодишњица рођења бити обележена на различите начине широм света. Вечити борац против неправде, лоших система (о којима је писао) и злих људи, рођен је 16. новембра у сиромашној породици у португалском селу Азињага. Када је имао две године, његова породица се преселила у Лисабон. Био је добар ђак, али родитељи нису имали довољно новца да га школују. Животни пут му је био трновит. После матуре радио је као механичар, бравар, а тек касније као новинар и уредник. Дуго година је био преводилац, само како би зарадио плату. Био је члан Комунистичке партије Португалије, није веровао у цркву, чак је оштро критиковао. Критичар европске уније и Међународног монетарног фонда, противник НАТО бомбардовања СР Југославије, до краја живота остао је атеиста. Власт га је стално оптуживала за контроверзна мишљења, а због осуде цркве, са младом супругом Пилар дел Рио се одселио на Канарска острва.

- Читаоцима које занима Сарамагова биографија, више или подједнако као и његово дело, сам писац је омогућио да га упознају не само као уметника него и као човека - каже преводилац и песникиња Јасмина Нешковић, која је са португалског превела бројна Сарамагова дела. - Није се никад либио да говори о себи, свом пореклу, образовању, успонима и падовима. Написао је неколико аутобиографија, сећања на детињство сабрана у књигу "Мале успомене", а највише је себе открио у дневницима, које је готово свакодневно водио последњих петнаестак година. Из њих сазнајемо о његовој свакодневици, навикама, афинитетима, путовањима, сусретима. Био је врло отворен и дружељубив и неговао пријатељства с писцима, истомишљеницима, преводиоцима, поштоваоцима широм света. О томе сведочи и документарни филм "Жозе и Пилар", снимљен на канарском острву Ланзароте. Међутим, као што је негде записао, у сваком од нас постоји "једно језгро неизрецивог" које чини суштину нашег бића. А то је тајна коју никоме не можемо открити, јер је често ни сами не познајемо.

Сарамаго је био веома плодан писац. Волео је Кафку, Борхеса, Песоу, политику и људску памет. Написао је 18 романа, пет драмских комада, три збирке песама и три збирке приповедака, као и један обимни путопис о Порутгаллији, неколико хроника, књигу за децу и мемоаре. Од првог романа "Земља греха" (1947) прошло је 20 година да би се потпуно посветио књижевности.

- Желећи себи да приближи неке писце за које је знао само по чувењу, а нису били доступни на португалском, Сарамаго, који је још као дечак научио француски, годинама се бавио превођењем - каже Нешковић. - Ауторе је вероватно бирао по сродности, а међу њима су, поред Ремарковог романа "Искра живота", трилогија немачког писца Ханса Хелмута Кирста, Бодлер, Жак Румен, Мопасан, Колет... Док се бавио превођењем, Сарамаго још није био написао своје прве велике романе, а сигурно није ни слутио да ће његово дело бити преведено на четрдесетак језика и стећи милионску породицу читалаца широм света.

Фото: ЕПА

Сарамагова дела - "Година смрти Рикарда Реиша", "Историја опсаде Лисабона", "Слепило", "Седам Сунаца и Седам Луна" су планетарно позната. Његов роман "Јеванђеље по Исусу Христу" изазвао је католичку цркву и конзервативне десничарске делове у Португалији, који су критиковали књигу као антирелигиозну. Нобелову награду за књижевност добио је 1998. године. Португалци наводно нису били одушевљени својим јединим нобеловцем: сматрали су га човеком тврдих, ригидних политичких уверења, који се никад не смеје, коме би можда и опростили позицију атеисте и комунисте да се суздржао од коментара како би Шпанија и Португалија требало да се уједине. Португалија и писац службено су се помирили тек 2008. кад је допустио да се у Лисабону, у некадашњој резиденцији краљева, постави изложба којом су хронолошки обухваћене све етапе његовог живота. У Лисабону данас постоји фондација која носи његово име.

- Овај, данас свакако највећи романописац португалског језика, без претходника и следбеника, створио је грандиозно дело које се издваја не само по свеобухватности тема и идеја, по преиспитивању националне прошлости и историје човечанства, већ и по особеном стилу, језичком богатству, преобиљу метафора, асоцијација и алегоријских представа о свету - истиче Нешковићева. - Густо ткање његове прозе, саздано од мноштва испреплетаних нити, налик је на ћилим раскошне лепоте и колорита, пред чијом лепотом остајемо у први мах опсењени и неми. Али преводилац не може и не сме, као остали читаоци, само да се диви и ужива у лепоти тог чаробног ћилима. Мора да се "разабере у плетиву", да открије како и од чега је саздано то ткање. Зато стрпљиво и пажљиво треба најпре да опара ћилим, а да не изгуби ниједну потку, ниједан кончић, а затим, на разбоју другог језика, да изатка нови, а исти, или барем што је могуће сличнији. Није лако, али је достижно, и вреди труда.

Једина књига за децу

"Највећи цвет на свету" је једина књига за децу коју је написао Сарамаго. Причу о дечаку, који је с много пажње и љубави однеговао највећи цвет на свету, код нас је, недавно, објавио "Креативни центар". То је прича о откривању света и дечјем сензибилитету: дечак истражује непознате земље, чак и само брда и шуме иза дворишта своје куће, постајући свестан важности своје акције спашавајући суви цвет. По овој књизи снимљен је анимирани филм, у режији Хуана Пабла Ечеверија, који је имао велики успех на фестивалима широм света, а причу приповеда лично Сарамаго.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Култура

0 1

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА МИЛИЦЕ ЛОПИЧИЋ У НГВУ: Када уметност постаје роба?

14. 11. 2022. у 16:35

Култура

0 1

ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој "Рими" представљени радови Радоша Антонијевића

14. 11. 2022. у 14:31

Панорама

0 0

НИСУ ЗА БРАК: Пет знакова који се најчешће разводе

11. 11. 2022. у 08:14

Др Новости

0 0

ДА ЛИ ЈЕ СЛАНИНА ЗДРАВА? Шта садржи, да ли гоји и колико смемо да је једемо

11. 11. 2022. у 10:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације