НЕУМОРНО JE ВАРАО СМРТ: У Београду је преминуо Пуриша Ђорђевић (98), знаменити и непоновљиви филмски редитељ

ОДАВНО носећи титулу најстаријег, вероватно у светским оквирима, активног филмског редитеља, Пуриша нам је Ђорђевић, који је јуче минуо светом, стално изнова показивао да му је крштено, јавности готово непознато име - Младомир, попут каквог печата гарантовало вечно млад дух.

Фото П. Митић

Умео је да прокоментарише како се смрт, истина, победити не може, али тврдио је и да је ту неумољиву посетитељку кадикад могуће накратко преварити, збунити каквом "непоновљивом лудошћу". А тога му никад није мањкало, те непоновљивости пре свега.

Рођен пре безмало једног столећа, на Ђурђевдан 1924, живећи, како је волео да каже, у шест различитих држава притом се не макнувши из Србије, Ђорђевић је готово три четвртине века, 74 године, посветио ономе што је волео изнад свега - уметности. Оној седмој.

Играо је Пуриша и фудбал, још као младић у поратном родном Чачку, био је новинар, уредник, наступио и као глумац, исписао цело туце књига... Успут је волео живот, кафану, жене, испунивши сваку страницу свог животног романа садржајем. Непоновљивим. Из ове перспективе и из овог века, кратак брак са великом Миленом Дравић, с почетка шездесетих година, постаје тек цртица смештена у пролог тог романа - иако му је, и поред потоњег д(р)угог брака из ког је добио и кћи, Милена остала и муза и вечно највећа љубав. Волео је то да говори, тај човек чија је свака изјава била једнако јединствена као и он сам.

- Симбол нашег нараштаја свакако би била Голгота, и Пуриша ју је и те како прошао: и рат, и заробљеништво и кандидатуру за стрељање - вели Ђорђе Кадијевић.

- Једини је био старији од мене, и сад сам очито ја на реду, постао сам најстарији филмски редитељ.

"Девојка", Фото IMDb

"Сан", Фото IMDb

"Јутро", Фото IMDb

Кадијевић истиче да га нестанак човека какав је био Ђорђевић оставља у најдубљем запрепашћењу - што открива извесну негацију смрти кад су такви људи у питању, и донекле потврђује ону Пуришину тврдњу да је смрт неки пут могуће заварати:

- И он, заиста, никад и неће умрети, његово тело можда јесте али зрачење његовог духа и свега што нам је оставио остаје заувек. Необично даровит човек, био је посве свој, час претерано озбиљан, час врло духовит, некомуникативан у смислу да није волео да прича са сваким, али ја сам имао ту привилегију још од седења за истим столовима у Пули... Волео је живот и трудио се да предупреди сваку случајну околност која би га могла коштати, али коштала га је људска судбина.

Сећајући се свих Пуришиних прича, револтиран због фаталности и коначности те људске судбине, Ђорђе Кадијевић наглашава да се како у његовим, тако и у Ђорђевићевим филмовима, неретко осећа неминовност смрти, и додаје:

- Провео је дуг, испуњен и срећан живот, радећи са успехом оно што жели и воли, и бавећи се најчаснијом професијом - уметношћу, успео да победи пролазност времена, па и саму ту смрт. Умро је у физичком смислу, али у оном дубљем, Пуриша ће увек постојати. Ипак, много ће недостајати као јединствена појава, и сигуран сам да ћу сам још дуго осећати неку необјашњиву празнину, недостатак, због тога.

Ђорђе Кадијевић, Фото М. Анђела

Међу непребројним филмовима са редитељским потписом Младомира Пурише Ђорђевића, у том огромном опусу који осим култне тетралогије ("Девојка", "Сан", "Јутро" и "Подне") са статусом ремек-дела, чини и педесетак кратких и пет телевизијских филмова, нашло се и двадесетак оних биографских. Последњи, прошлог 29. новембра промовисани "Господин", за јунака има нашег песника, академика Матију Бећковића - кога је вест о одласку чувеног редитеља такође запањила.

- Иако је имао те дубоке године, до краја је имао и ту бистру главу младића - каже Бећковић.

- Остао је до последњег даха пун идеја и планова, жарко је и дуго желео да сними филм по Џојсовом "Уликсу", а осим те велике жеље имао је и снаге и памети да се упусти у такву филмску авантуру у какву се не би упуштали ни многи ствараоци у пуној снази и јеку младости. Колико знам, то је снимање већ био и започео, да би му потом обуставили финансирање. Верујем да су га тиме и увредили, можда и "покосили"...

Са Батом Живојиновићем и Вељком Булајићем, Фото Докумантација Борба

Пуриша и Љубиша Самарџић, Фото М. Анђела

Претакање ремек-дела "Уликс" у филмску причу јесте остала велика а неостварена жеља Пурише Ђорђевића, који је недавно у филм преточио и култно дело на нашем језику, "Уста пуна земље" Бранимира Шћепановића. Испуњених до краја или не, жеља и планова му никад није мањкало, баш као ни љубави према животу, и филму - од тог живота често већем, нити непресушне енергије. Ипак, понестало му је времена, те ова "џојсовска" ставка, уз још неке често помињане планове, остаје изостављена из његове филмографије и биографије. Што, ни у ком случају, ову филмографију и биографију не чини ништа мање грандиознима - а животни роман, или филм, Пуришин остаје непоновљив и узбудљив као мало чији.

Како то каже наш филмски зналац Божидар Зечевић:

- Између завршетка снимања и почетка монтаже прошао је цео један велики филмски век, стална грозница и неизвесност у откривању живота, који је био испуњен као мало чији међу уметницима филма.

Са Матијом Бећковићем, Фото З. Јовановић

Гојковићева: Блистав траг

ПОТПРЕДСЕДНИЦА Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа породици Младомира Пурише Ђорђевића.

- Вест о смрти Пурише Ђорђевића, једног од истинских великана српског и југословенског филма, дубоко је потресла не само поклонике његових филмова, већ и све љубитеље уметности уопште - наводи се у телеграму.

- Његова дела, која данас представљају класике и култна остварења, оставила су блистав траг у историји српске кинематографије и дефинисала оквире више жанрова. Ђорђевић није био препознатљив само по уметничком и филмском стваралаштву, већ ћемо га памтити и по срдачности и ведрини којом је пленио.

Ауторски универзум

СА ТУГОМ и поносом Фестивал ауторског филма опростио се од великана наше кинематографије, који је своје последње филмове премијерно приказао управо на овом фестивалу, међу њима и документарац "Господин", филм "Мала моја из Босанске Крупе" посвећен Бранку Ћопићу, те "Ишчезла Албертина" према мотивима Прустовог романа.

- Јунаци, једнако као и филмске приче Пурише Ђорђевића недољиво нас подсећају на кубистичка платна и цртеже: сви они имају у исти мах по неколико лица и фигура, простиру се кроз неколико времена, носе по неколико живота у себи... Тако кубистички протегнути кроз различита времена и симултане тачке у простору, Пуришини ликови из велике тетралогије о рату и револуцији постају отворене метафоре за себе: поетске фигуре непоновљивог ауторског универзума које нам казују нешто битно и о нашем свету и животу - записао је уметнички директор ФАФ Срђан Вучинић о Ђорђевићевој поетици.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЊЕГОВ ТРАГ ЈЕ ОГРОМАН И ДУЖНИ СМО ДА ГА ПАМТИМО: Саучешће ППВ и МСП Ивице Дачића поводом смрти Пурише Ђорђевића

23. 11. 2022. у 17:40

Култура

2 3

ПРЕМИНУО ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ: Одлазак филмског великана

23. 11. 2022. у 14:48

Култура

0 0

У ИРАНУ ЈЕ ФИЛМ ОЗБИЉНА СТВАР! Мани Хагиги, редитељ

20. 11. 2022. у 13:45

Култура

5 7

НЕУНИШТИВА ВОЉА ЗА ЖИВОТОМ: Рада Ђуричин, ексклузивно за "Новости", о опоравку после тешке болести (ВИДЕО)

18. 11. 2022. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације