КАД СУ СУЖЊИ САЊАЛИ СЛОБОДУ: Публикацијом о страдању у Другом светском рату обележава се Дан музеја Југославије
СВОЈ дан, 1. децембар, Музеј Југославије ће од 18 часова, обележити представљањем монографије "Слобода је зa нас сан", коју су посветили животу у логорима током Другог светског рата.
Ова двојезична публикација (са текстовима на српском и енглеском), бави се садржајем и значајем богатог фонда овог музеја, који се односи на непријатељске злочине и страдања становништва на некадашњем југословенском простору.
- Овим каталогом, први пут од оснивања наше институције, излазимо у јавност са обрађеном темом - темом логора, кроз каталошку обраду четири збирке из два фонда и библиографијом радова о логорима и злочинима - истиче у уводоном тексту директорка Неда Кнежевић.
- Збирке Музеја револуције народа и народности Југославије, између осталог, сведоче о свим врстама страдања становништва током Другог светског рата.
Реч је, како објашњава директорка, о новом читању овог дела фонда МЈ, а намера - да ови предмети буду предложени и проглашени за културно добро од великог значаја.
- Музеј Југославије има скоро четири стотине артефаката насталих у логорима, који се сада чувају у збирци историјско-меморијалних предмета, збирци докумената и рукописа, као и у ликовној збирци - напомиње се у тексту Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице МЈ.
Предмети, како пише, хронолошки припадају периоду од 1941. до 1945, а настали су у логорима који су били на просторима Југославије, Италије, Немачке и Норвешке.
- Из логора на које се примењивала Женевска конвенција, као што је био војнички/официрски логор Оснабрик, на пример, Музеј поседује већи број предмета садржајнијих по темама које обрађују и разноврснијих по врсти материјала. Из Аушвица, Маутхаузена или Јасеновца, познатих као логори смрти, поруке су оскудне, а предмети малобројни - наводи музејска саветница.
Међу ликовним радовима, најбројнији су цртежи Александра Дерока, који је у новембру 1941. са великом групом српских интелектуалаца, комуниста и масона ухапшен и одведен на Бањицу, где је провео три недеље, бележи Ана Панић, виша кустосткиња, која још пише:
- Радовима на тоалет-папиру, новинском, пак-папиру или било каквом папиру којег је могао да се докопа, које је цртао тајно оловчицом величине малог прста у логорима Бањица, Маутхаузен и Ебензе, Милош Бајић као да је изазивао судбину... И по бројности у збирци и по ликовном квалитету издваја се стваралаштво Душана Влајића, који је баш у ратном заробљеништву, у логору Оснабрик, остварио зенит свог стваралаштва. Умро је непосредно после ослобођења...
Поред Неде Кнежевић и Ане Панић, на вечерашњој промоцији говориће и др Радмила Радић, научна саветница Института за новију историју Србије, Јасмина Трифуновић Тутунов, виша кустоскиња Музеја жртава геноцида и др Олга Манојловић Пинтар, виша научна сарадница Института за новију историју Србије.
СЛЕДИ ИЗЛОЖБА ИСТОГ ИМЕНА
ПУБЛИКАЦИЈА садржи стручне текстове кустоскиња МЈ - Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице, Ане Панић, више кустоскиње и Весне Мирковић, кустоскиње и библиотекарке, а на њеној реализацији радили су и спољни сарадници Радмила Радић, Сања Петровић Тодосијевић и Милан Кољанин, пишући о логорима и страдањима у контексту збирки Музеја. Каталог ће, како тврде у МЈ, једнога дана прерасти у изложбу са истим називом - "Слобода је за нас сан".
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)